JUS standardizacija

· i njihova zamena novim jugoslovenskim standardima za iste proizvode više se na isti način i po istom postupku koji je propisan za donošenje jugoslovenskih standarda, s tim što je rok za razmatranje ovih predloga nešto kraći (najmanje 30 dana od dana objavljivanja nacrta).

Ovakav način utvrđivanja i donošenja jugoslovenskih standarda pokazuje da u pogledu jugoslovenskih standarda postoji potpuna otvorenost prema uticajima organizacija udruženog rada, drugih zainteresovanih samoupravnih organizacija i zajednica i organa uprave nadležnih za odgovarajuće oblasti. Zakon o standardizaciji u potpunosti je prihvatio tradiciju standardizacije kao delatnosti, po kojoj je standard uvek rezultat konsenzusa predstavnika svih relevantnih interesa — proizvođača, korisnika, odnosno neposrednih potrošaća i državnih organa ukoliko se država, odnosno njeni organi u određenom slučaju pojavljuje kao zainteresovana strana. Ovoliki stepen otvorenosti međutim za sada, nije moguć u pogledu propisa iz oblasti standardizacije, s obzirom na njihov nužno interventni karakter koji proizilazi iz potrebe obezbeđenja i zaštite zajedničkih interesa kao što su tehničko-tehnološko jedinstvo, vancarinske zaštitne mere, zaštita života, zdravlja i čovekove okoline, interesi narodne odbrane i samozaštite i slični. | pored toga, u praksi Saveznog zavoda za standardizaciju, pri donošenju propisa iz oblasti standardizacije gotovo u svim slučajevima primenjuje se isti postupak koji se primenjuje pri donošenju jugoslovenskih standarda, u cilju da se iskoriste svi stručni potencijali koji postoje u zemlji radi iznalaženja najprihvatljivijih tehničkih rešenja s obzirom na uslove i mogućnosti kojima — uzimajući u obzir tehničku i kadrovsku opremljenost organizacija udruženog rada i mogućnost nabavke sirovina — raspolažu domaće organizacije udruženog rada.

Direktor Saveznog zavoda za standardizaciju doneo je, na osnovu člana 18. stav 3. Zakona o standardizaciji i člana 255. Zakona o osnovama sistema državne uprave i o Saveznom izvršnom veću i saveznim organima uprave, UPUTSTVO o načinu obrazovanja i rada Komisija za standarde. Ovim Uputstvom uređen je način obrazovanja i rada Komisija za standarde, ali i obrazovanje i način rada drugih radnih tela Saveznog zavoda za standardizaciju — Koordinacionih komisija ovog Zavoda. Prema tom Uputstvu, koordinacione komisije Saveznog zavoda za standardizaciju obrazuju se radi koordinacije rada između komisija za standarde koje deluju u jednoj široj oblasti ili grani delatnosti, radi obezbeđenja organizovanog i koordiniranog učešća u radu međunarodnih organizacija za standardizaciju, s tim što iste vrše funkciju radnih i savetodavnih tela Saveznog zavoda za standardizaciju u odgovarajućoj oblasti.

Uputstvom direktora Saveznog zavoda za standardizaciju bliže je uređen:

1) delokrug rada Komisija za standarde i drugih radnih tela Saveznog zavoda za standardizaciju;

2) obrazovanje Komisija za standarde i drugih radnih teia; 3) organizacija Komisija za standarde i drugih radnih tela; .

4) način rada Komisija za standarde i drugih radnih tela (opšte odredbe; vođenje zapisnika; formiranje radnih grupa; planiranje rada komisija; rad na izradi jugoslovenskih standarda; rad na međunarodnoj standardizaciji); 5) registrovanje komisija i radnih tela i informisanje o njinovom radu.

Ovo Uputstvo primenjuje se počev od 1. maja 1983. godine.* O formiranju i radu Komisija za standarde i drugih rad-

nih tela Saveznog zavoda za standardizaciju do sada nije

vođena jedinstvena evidnecija, tako da se ne raspolaže podacima:

— O broju formiranih komisija i radnih tela godišnje, ili za više godina;

— O sastavu tih komisija i radnih tela, s obzirom na odredbe člana 18. stav 2. Zakona o standardizaciji;

— O broju predloga za donošenje jugoslovenskih standarda koje su razmatrale i dale mišljenje o njihovoj osnovanosti ove komisije;

— O broju izrađenih jugoslovenskih standarda u okviru tih komisija;

— o broju primedaba, predloga i mišljenja na nacrte jugoslovenskih standarda u ovkiru javne diskusije (diskusija u okviru zainteresovanih organizacija, zajednica i organa);

— O broju predloga, primedaba i mišljenja prihvaćenih, odnosno odlbijenih od strane ovih komisija;

— O broju i rezultatima usaglašavanja mišljenja i stavova po pitanjima po kojima komisije za standarde nisu prihvatile primedbe, predloge i mišljenja o bitnim pitanjima tehničkih, tehnoloških, ekonomskih i pravnih pitanja sadržanih u nacrtima standarda;

— O broju predloga direktoru Saveznog zavoda za standardizaciju za reviziju, i zamenu jugoslovenskih standarda novim standrdima koji su potekli od komisija za standarde;

— 0 broju predloga ovih komisija za donošenje propisa o jugoslovenskim standardima u pogledu određivanja obavezne primene tih standarda, ili neobaveznosti tih standarda;

U daljem tekstu ovog broja biltena, tačnije na početku rubrike „,Standardi i propisi” u celosti objavljujemo tekst ovog Uputstva.

281 MENU SU IAA Kia 1 AI A 8" AAA u ala _______ OI a. UMM JI OL. ____ _______ _____ OM

Standardizacija 1983./br. 11—12