JUS standardizacija

OSVRT NA PROBLEME KVALITETA I STANDARDIZACIJE U PRIVREDI SR MAKEDONIJE

PRIVREDNA KOMORA MAKEDONIJE

Referat saopšten na Savetovanju „Standardizacija '82“ Ohrid - *

Kvalitet proizvoda u svetu, u poslednjim decenijama, postaje prvenstveno pitanje nacionalne privrede kome se posvećuje posebna pažnja. | naša privreda orijentisana, većim delom, ka izvozu, bila je dovedena u situaciju da shvati da se na inostranom tržištu može održati samo ako ponudi visok kvalitet. Borba za kvalitet prema tome dobila je karakter borbe za bolji plasman naših proizvoda na međunarodnom tržištu. Domaće tržište s druge strane, zbog povećanja životnog standarda isto tako je zaoštrilo kriterijume u pogledu kvaliteta. Zbog toga, kvalitet proizvoda, kao osnovni pokazatelj njihove vrednosti i konkurentske sposobnosti na svetskom tržištu, pored produktivnosti rada, postaje značajan faktor u privređivanju organizacija udruženog rada i aktuelan i važan činilac ekonomske stabilizacije, a napori za unapređenje kvaliteta su deo ukupnih društvenih aktivnosti usmerenih ka sprovođenju u život politike ekonomske stabilizacije. Borba za visokoproduktivnu proizvodnju i viši kvalitet proizvoda nije moguća bez utvrđivanja i sprovođenja klasifikacije, tipizacije i unifikacije i ostalih instrumenata standardizacije. Ona deluje u procesu stabilizacije ostvarivanjem jedinstva našeg tržišta i obezbeđivanjem kvaliteta proizvoda na tržištu, a s tim i povećanjem izvoza i zaštitom potrošača.

U našoj zemlji standardizacija se organizovano sprovodi već tridesetak godina i iako su ostvareni značajni rezultati, još uvek nisu odstranjene neke krupnije slabosti koje postoje u ovoj delatnosti i nisu iskorišćene bitne mogućnosti koje bi dale bolju organizovanu aktivnost. | u našoj Republici, instrumenat — standardizacija još uvek nije našao svoje pravo mesto u privredi i još uvek se u dovoljnoj meri ne koristi kao faktor koji može da utiče na unapređenje kvaliteta proizvoda koji je uslov za njihov bolji plasman. | Polazeći od značaja ovih problema, Privredna komora Makedonije preduzimala je niz aktivnosti u ovom domenu. U okviru Komore već 6 godina deluje Odbor za unapređenje kvaliteta, standardizacije, dizajna i ambalaže, koji je u skladu sa svojim programom rada analizirao stanje u oblasti kvaliteta i standardizacije u našoj Republici. Dobijena saznanja pokazala su da od 150 analiziranih organizacija u 70 organizacija već su postignuti određeni rezultati na polju kontrole i unapređenja kvaliteta i standardizacije. Organizovana delatnost na ovom polju postoji u oblasti metaloprerađivačke, elektro, tekstilne i hemijske industrije i crne metalurgije, dok je nedovoljna angažovanost na ovom polju organizacija udruženog rada

294

iz oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije. Kontrola kvaliteta, organizovana sa ciljem održavanja nivoa kvaliteta i njegovog unapređenja postoji u svih 70 organizacija a njena organizaciona postavljenost zavisi od veličine same organizacije. Dok je u većim organizacijama udruženog rada ova aktivnost organizovana kao rad na zajednica, sektor ili odeljenje, u manjim organizacijama ista je služba ili radna jedinica. Od 70 organizacija u 33 je kontrola kvaliteta organizovana na nivou organizacije udruženog rada. U gore pomenute 33 organizovane kontrole kvaliteta na nivou organizacije udruženog rada 1 je OOUR, 2 su radne zaiednice, 7 sektora, 16 odeljenja i 7 imaju drugu organizacionu formu. U ostalih 37 organizacija čija je kontrola kvaliteta na nivou OOUR-a, 4 su sektori, 18 službe, Godeljenjai radne jedinice. Interesantno je primetiti da u našoj privredi postoji samo jedna OOUR kontrola kvaliteta i to u Rudnicima i železari „Skopje“ — Skopje, iako postoje uslovi za ovakvo organizovanje kontrole kvaliteta u više organizacija. Ovo pitanje je osobito važno u vezi sa ovlašćivanjem za atestiranje saglasno Zakonu o standardizaciji, kojim je propisano da ovlašćenje za atestiranje proizvoda mogu dobiti samo OUR kontrole kvaliteta. Međutim,i pored preduzetih aktivnosti sa strane Privredne komore Makedonije i pokrgnutih inicijativa da i organizacije udruženog rada naše, privrede organizaciono prestroje kontrolu kvaliteta ili da se bar dogovore na nivou grane o organizovanju zajedničke delatnosti iz ove oblasti, u skladu sa zahtevima Zakona o standardizaciji, i da na taj način steknu pravo Vršenja atestiranja svojih proizvoda, za sada još uvek nema vidljivih rezultata. Momentalno su u SR Makedoniji ovlašćene 3 organizacije i to za atestiranje cementa — Zavod za ispitivanje materijala iz Skoplja — i za atestiranje pamuka — Institut za pamuk iz Strumice. Evidentno je da ove ovlašćene organizacije nisu iz oblasti privrede. S druge strane, ima i grana za koje postoje naredbe o atestiranju a u našoj Republici nema ovlašćenih organizacija, pa za atestiranje tih proizvoda treba čekati duže vremena u drugim republikama ili van zemlje, za šta su potrebna veća materijalna sredstva kako za transport proizvoda na analizu, tako i za samu analizu.

Uočljiva je i tendencija reorganizovanja službe za kontrolu kvaliteta, na nivou radne organizacije, u službu na nivou OOUR-a, što treba posebno analizirati pre svega radi obezbeđivanja nezavisnosti u odlučivanju službe u odnosu na kvalitet proizvoda. Sve dok lični dohodak službe za kontrolu kvaliteta zavisi od realizacije OOUR-a kome pripada ne može se očekivati nepristrasan odnos kontrolora prema kvalitetu proizvoda. Isto tako uticaj rukovodstva OOUR-a je daleko veći na službu kontrole nego ako je ista na nivou OUR-a.

Uporedo sa organizovanjem delatnosti kontrole kvaliteta

Standardizacija 1983./br. 11—12