JUS standardizacija

u našoj privredi organizovana je i delatnost standardizacije kao nedeljiv deo obezbeđivanja kvaliteta i neophodan instrument za permanentno održavanje nivoa i daljeg unapređivanja kvaliteta. U našoj privredi od analiziranih 70 organizacija udruženog rada, aktivnost standardizacije, u 11, je organizovana kao služba i to u 7 na nivou Organizacije udruženog rada, a u 4 na nivou OOUR-a. Pored toga u 29 organizacija službe za kontrolu kvaliteta obavljaju i funkciju standardizacije, a u 25 organizacija ovu funkciju vrši služba za tehničko-tehnološku pripremu. Samo u 5 organizacija na problemima standardizacije ne angažuje se niko.

U analiziranih 70 organizacija, u kontroli kvaliteta je zaposleno 1884 radnika od kojih 198 sa VSS, 72 sa VS, 884 sa SSS, 218 sa VK, 393 sa KV i 119 sa PK i NK kvalifikacijama. Najveći je broj zaposlenih, u ovoj delatnosti, u oblasti crne metalurgije, tekstilne, metaloprerađivačke i hemijske industrije. U odnosu na kvalifikacije najveći je broj radnika u kontroli kvaliteta sa srednjom stručnom spremom. Međutim, praćenjem razvoja kadrovske opremljenosti organizacija udruženog rada u delatnosti kontrole kvaliteta uočen je porast visokostručnih kadrova što ukazuje na činjenicu da su uloženi napori za kadrovsko jačanje ovih službi. Danas može da se konstatuje da je kadrovska struktura delatnosti kontrole kvaliteta u našoj privredi na zadovoljavajućem nivou i postoje mogućnosti za uspešno rešavanje problema kvaliteta proizvoda. Naša sagledavanja ukazuju na to da na polju standardizacije radi 84 radnika od kojih su 54 u službama za standardizaciju, a 30 u okvirima ostalih službi ili posebno zaduženi za ovu problematiku. U službama za standardizaciju od 54 zaposlenih 17 su sa VSS, 4 sa VS i 33 sa SSS. Najveći broj zaposlenih ima u oblasti crne metalurgije i metaloprerađivačke industrije. Zaposleni na problemima standardizacije u okviru drugih službi — kontrola kvaliteta i tehničko-tehnološke pripreme — su uglavnom sa VSS i SSS spremom. Broj organizacija koje imaju organizovane službe za standardizaciju, kao i broj zaposlenih u ovim službama i u drugim službama na ovoj problematici, govore o Činjenici da su u organizacijama u privredi već stvorena jezgra koja će u budućnosti, prema potrebama, prerasti u službe ili biroe za standardizaciju. Međutim, to je još uvek nedovoljno u poređenju sa realnim potrebama. Kvalitet proizvoda u našoj privredi uglavnom se reguliše jugoslovenskim standardima. Sasvim je mali broj onih „organizacija koje proizvode po međunarodnim ili nekim inostranim standardima. Određen broj organizacija proizvodi po posebnim porudžbinama ili na osnovu ugOvorenog kvaliteta. U ovom pogle analiza je pokazala da se u 20 organizacija u Republici radi bez standarda zbog toga što ne postoje adekvatni jugoslovenski standardi za proizvode, koje ove organizacije proizvode.

Nedostatak određenih jugoslovenskih standarda je najčešće razlog za regulisanje kvaliteta proizvoda internim standardima. Od anketiranih organizacija, 25 imaju izrađen i pripremljen veliki broj internih standara. Gledano po granama najveći broj internih standarda postoji u hgemijskoj industriji, zatim u industriji nemetala, tekstilnoj industriji i u crnoj metalurgiji. S obzirom na to da interna standardizacija čini osnovu svih ostalih nivoa standardizacije raduie podatak da se na ovom polju već radi u našoj privredi, jer će se s tim obezbediti dalii ekonomski usklađen sistem standardizacije. Interes radnih organizacija za problem standardizacije iskazan je u njihovoj angažovanosti na izradi i donošenju jugoslovenskih standarda. Od anketiranih organizacija 18 su bile nosioci izrade novih jugoslovenskih standarda, a 21 organizacija je pokrenula inicijativu za reviziju 22 jugoslovenska standarda. Primenu internih i jugoslovenskih standarda u organizacijama udruženog rada prati služba za kontrolu kvaliteta. Ona evidentira sva odstupanja od standarda u pozitivnom ili negativnom smislu, preko laboratorijskih ispitivanja i kontrole u toku procesa proizvodnje, i priprema iZveštaje koji služe za. informisanje proizvođača i stručnog rukovodstva o stanju kvaliteta. Ovi izveštaji služe kao baza za preduzimanje korektivnih mera u procesu proizvodnje, unapređenja kvaliteta proizvoda, usavršavanja internih standarda kao i za pokretanje inicijative za reviziju ili donošenje novih jugoslovenskih standarda. Informisanje o kvalitetu ima preventivnu ulogu u borbi za unapređenje kvaliteta proizvoda i njegovo konstantno održavanje na propisanom nivou.

Preduzete aktivnosti u privredi SR Makedonije ukazuju na činjenicu da se problemu kvaliteta i standardizacije posvećuje pažnja, međutim, izostaju potrebni efekti radi drugih tehničko-ekonomskih problema, koji proizilaze iz momentalno nezavidnog stanja u odnosu na snabdevanje repromaterijalom kao i zbog konjukture na tržištu gde se može prodati sve što se proizvede, specijalno deficitarni proizvodi. Postojeće stanje da se na domaćem tržištu prodaju proizvodi sa nižim kvalitetom po višim cenama, a na inostranom tržištu proizvodi sa višim kvalitetom a po nižim cenama, dovodi do neopravdanog zapostavljanja kvaliteta koji je od presudnog značaja za prodor na svetsko tržište.

Polazeći od ovoga, u sadašnjim teškim uslovima privređiivanja, nameće se jedan od osnovnih preduslova — ostvarenje potrebnog nivoa kvaliteta i njegovo permanentno održavanje, korišćenjem svih raspoloživih instrumenata a osobito standardizacije, bez koje je nemoguće učestvovati u konkurentskoj borbi proizvođača na svetskoj sceni, posebno danas kada je imperativ naše privrede unapređivanje izvoza i njegove strukture. Bez bitne promene u odnosu na kvalitet i standardizaciju u organizacijma ud-

295

Standardizacija 1983./br. 11—12