JUS standardizacija
Rad na usvajanju nacrta standarda završen je početkom 1978. godine kada je Komisija za standarde iz ove oblasti+usvojila model ograde koji je prvobitno predložila Željezara Sisak, a koji je zasnovan na rešenju, koje se primenjuje u SR Nemačkoj, a koje je prilagođeno prilikama u Jugoslaviji.
Neusaglašenost interesa između samih proizvođača, naj-
pre, a zatim i neusklađenost interesa proizvođača sa
investitorima i svih zajedno sa opštim interesima društva predstavljao je i još uvek predstavlja veliku poteškoću
u realizaciji mnogih, naizgled, sagledanih i dogovore-
nih rešenja.
Pristup standardizaciji zaštitnih ograda imao je za cilj:
— da se mnoštvo tipova zameni, ako je moguće jednim tipom, odnosno jedinstvenim rešenjem sistema i sastavnih delova;
— da se usvoji najsigurnije ispitano rešenje, koje se može prilagoditi izboru domaćeg materijala i mogućnostima proizvodnje od strane naših proizvođača;
— da se prema izabranom sistemu, utvrdi klasifikacija podvrsta zaštitnih ograda;
— da se utvrde oblik i mere sastavnih elemenata usvojenog tipa, radi postizanja što višeg stepena zamenijivosti delova;
— da se utvrde tehnički uslovi koje pojedini sastavni delovi, prilikom izrade i postavljanja, moraju da ispunjavaju i
— da se utvrde tehnički uslovi za postavljanje zaštitnih ograda.
Iz navedenog se vidi da je problem standardizacije za-
štitnih ograda kompleksno obuhvaćen, međutim put do
ostvarenja postavljenog cilja je dug i protkan mnogobrojnim i objektivnim i subjektivnim poteškoćama, kao što je
već i rečeno najviše zbog neujednačenosti kriterijuma i
neusklađenosti interesa nekih od zainteresovanih subje-
kata.
Dalje izlaganje predstavlja pokušaj da se izloži pristup,
tok i trenutno stanje akcije na donošenju odgovarajućih
propisa.
5.1 Izbor jedinstvenog sistema
Analiza postojećih tipova zaštitnih ograda, koji se primenjuju kod nas, i upoređenje sa osnovnim zahtevima, pokazali su da oni u principu, ne zadovoljavaju. Naime, stepen sigurnosti praktično nije ispitan ni za jedan tip, polazni elementi pa i teoretske analize međusobno se razlikuju a i same analize su nedovoljne. Njihovi osnovni nedostaci su različiti, zavisno od proizvođača odnosno tipa, a svode se na postojanje mogućnosti:
— stvaranja džepova između stubova ili čak i rušenja og|. _ rade; — gaženja ograde.
124
Svi zainteresovani su se složili da je neophodno da se pronađe jedinstveni sistem i da se usvoji samo sistem koji predstavlja ispitano rešenje.
5.1.1 Pregled situacije u drugim zemljama
U razvijenim zapadnim zemljama (SAD, SRN i Holandija) krajem šesdesetih godina, već su postojali državni ili granski standardi za zaštitne ograde. Veliki obim osiguravanja puteva zbog porasta fatalnih saobraćajnih nezgoda, naročito sa kamionima kao krivcima, prisilio je proizvođače da se priklone standardizovanim ispitanim rešenjima. U SRN posebni je problem predstavljao prelazak kamiona na traku suprotnog smera,kod višetračnih autoputeva,sa katastrofalnim posledicama.
5.1.1.1 Ograde u Nemačkoj SR
Nemački proizvođači odredili su model pod zankom kvaliteta RAL RG—620 koji je i zakonski propisan. Do rešanja je došlo 1968. godine kontrolisanim probama naleta vozila uz uporedan rad na unapređenju sistema, koji osigurava sigurno usporavanje i onemogućava gaženje dvostrane ograde.
Studija se nalazi u izdanju: "”STRASSENBAU UND STRASSENVERKEHRSTECHNIK” 98/1970, pod nazivom: "Anfahrversuche an leitplanken {Boehrager, Roschmann, Domhan).
Pokrajinsko ministarstvo Baden Wifrtemberg izvršilo je u toku dvogodišnjeg rada, sedamdesetak proba sa čeličnim žičanim i betonskim ogradama raznih tipova. Odabrani sistem i njegov način delovanja opisani su kao JUS — zaštitna ograda jer je takav sistem komisija za standar de za zaštitne ograde predložila za usvajanje u Jugoslaviji. Sistem po RAL-u obavezno je zaštićen od korozije postupkom vrućeg pocinkovanja svih elemenata.
5.1.1.2 Ograde u SAD
Država New York je prva u SAD radila na standardizaciji zaštitnih ograda, a razne institucije su sporvodilae ispitivanja postojećih modela. Rezultat tih radova je oko pet različitih standardnih modela za različite uslove i u različitim državama od kvadratne cevi, preko limenog profila, čeličnih užadi do drvenog stuba i odstojnika u Kaliforniji. Ovakve ograde su propisane i danas se još ti standardi primenjuju.
5.1.1.3 Ograde u Holandiji
Institut, koji je nadležan za putogradnju u Holandiji, doneo je standard za zaštitne ograde usvojivši detalje nemačkog modela RAL RG—620 sa odgovarajućim modifikacijama: Standardizacija 1984./br. 5—6