JUS standardizacija

Poštujući u osnovi sistem, holandski standard pomoću dijagonala i dimenzionisanja elemenata povećava izbor

krutosti sistema. Koristi se samo dvostrana ograda koju u SRN koriste u zelenom međupojasu.

5.1.1.4 Ograde u Austriji

U Austriji se postavljaju ograde koje su kopija nemačkog tipa sa pojednostavljenim detaljima. Takav sistem nije ispitan, ali se iz fotografija može zaključiti da nedovoljna krutost odstojnika čini taj sistem inferiornim u odnosu na RAL RG-620.

5.1.1.B Ograde u Velikoj Britaniji

U Velikoj Britaniji se proizvodi, uz ostale, i sistem zaštitne ograde u kojem je čelični profil postavljen na stubove sa ugrađenim hidrauličnim amortizerom. Ovaj sistem ispitivan je u Finskoj sa naletima vozila i zadovoljio je postavljene zahteve, ali je preskup za širu primenu.

5.1.1.6 Zaključak pregleda stranih sistema

Analizirajući sve tipove spomenutih ograda može se, bez dvoumljenja, izdvojiti sistem RAL RG-620 koji se koristi ili kopira u više zapadnoevropskih zemalja. Osnovna prednost tog sistema je što je studiozno proučen uz praktične probe, čime je postignuto, da je mekan kod slabih, kliznih naleta kada se samo naginje a nepropustljiv kod teških strmijih udara kamiona i vozila sa velikim točkovima. Osnovni delovi sistema dobijeni su isključivo hladnim oblikovanjem i rezanjem čeličnog lima. Jednostrana distantna ograda ovog tipa skuplja je od klasične zbog trake u stražnjem delu ograde i većeg broja stubova, a kod dvostrane distantne ograde razlika je samo u radu na oblikovanju odstojnika. Na osnovu svega napred izloženog je zaključeno da i jugoslovenski sistem treba da se zasniva na tom sistemu s tim što ga treba prilagoditi izboru domaćeg materijala i mogućnostima domaćih proizvođača. Međutim sistem RAL:RG—620 ima dva tipa koji se razlikuju samo u profilu štitnika i koji su nazvani profil “A” i profil ”B". Zbog toga je zatraženo rnišljenje o eventualnoi prednosti jednog u odnosu na drugi profil, od RAL-a i od NEHER-a, jednog od najvećih proizvođača ograda u SR Nemačkoj. Dobijen je odgovor, i od jednog i od drugog, koji se svodi na sledeće: . — koriste se oba profila, a primena zavisi od regionalnih konkursa i ponuda; — probe naletanja na zaštitne ograde pokazale su da su oba profila podjednako dobra; — ako se usvaja jedan od profila treba ići na profil "B" jer isti pruža znatnu uštedu u materijalu (ši-

Standardizacija 1984./br. 5--6

e

rina čelične trake 435 mm prema 470 mm kod profila A"). Proizvođači su se, na kraju, složili da modifikovano rešenje RAL-a sa profilom "B" bude jedinstveno rešenje, i pored toga što u našoj zemlji ima više od 1000 km zaštitnih ograda sa profilom sličnim profilu ”A" prema RAL-u. Na ovakav dogovor reagovali su investitori strahujući da proizvodnjom isključivo profila "”B" može doći do

"stvaranja nepovoljnih uslova za održavanje već ugrađenog

"A" profila.

Kao rezultat novih sagledavanja problema postignut je

dogovor da se u našoj zemlji ravnopravno koriste oba pro

fila: "A" i "B" prema RAL-u (videti slike 7 i 8).

Grafičko upoređenje sistema RAL i usvojenog sistema

(JUS) dato je u prilogu 1.

U međuvremenu, bilo je predloženo i rešenje sa ogra-

dama od legura aluminijuma koje za sada nije prihvaćeno

iz Isedećih razloga:

— može se usvajati samo ispitano rešenje, a za dati predlog nisu pruženi zadovoljavajući argumenti i dokazi;

— prosta imitacija čeličnih profila nije tehnički opravdana. 5.1.2 Neke karakteristike usvojenog sistema

a) Klasifikacija

Saglasno usvojenom rešenju (RAL) prihvaćena je i odgovarajuća klasifikacija zaštitnih ograda.

Nepostojanje terminologije i klasifikacije otežvalo je rad i zbog toga su najpre utvrđeni osnovni termini i definicije, odnosno urađen je i donet odgovarajući jugoslovenski standard — JUS U.S4.104.

Uivrđivanjem naziva osnovnih sastavnih delova zaštitnih ograda stvorena je mogućnost za lakše međusobno sporazumevanje jer, kao što je postojalo mnoštvo tipova zaštitnih ograda, tako je bilo i mnoštvo različitih naziva za jedan isti deo. |

Samo je klasifikacija utvrdila šest tipova zaštitnih ograda, bez obzira na vrstu profila štitnika u zavisnosti od upotrebljenih elemenata, načina njihovog međusobnog pričvršćivanja i postavljanja ( u normalnim uslovima ili na objektima). -

Prema jugoslovenskom standardu JUS U.S4.104 postoje četiri osnovna tipa zaštitnih ograda JO, DO, JDO i DDO i dva dodatna tipa za objekte JDOO i DDOO koji su svi definisani u nacrtima standarda JUS U.S4.100, 104 i 108.

JO i DO su ograde kod kojih je plašt pričvršćen direktno na stub HOP (hladno oblikovani profil) U-100 tako da je model sličan ranije korišćenom sistemu (slika 1). Raz-

125