JUS standardizacija

2. PREDUSLOVI ZA DONOŠENJE PODZAKON-

SKIH AKATA

Kao rezultat sagledavanja potreba savremenog saobraćaja u naseljima, posebno u gradovima, i analize mogućnosti starog sistema označavanja naziva ulica (bez odgovarajućeg saobraćajnog znaka) i novih sistema (sa posebnim saobraćajnim znakom ili znakovima) u zemljama sa savremenim funkcionalnijim rešenjima ovog problema doneta je jedino moguća i ispravna odluka — tabla za označavanje naziva ulica može ispuniti svoj zadatak (saobraćajni zadatak) samo kao poseban saobraćajni znak odnosno znak obaveštenja. Pri tome, ukoliko postoji potreba za označavanjem po starom sistemu, novi sistem ne sprečava paralelna rešenja; drugo je pitanje koliko je to ekonomski ispravno.

Međutim, donošenjem odluke o usvajanju novog, savremenog sistema za označavanje naziva ulica i njenom realizacijom (proglašenjem table za saobraćajni znak u Pravilniku o saobraćajnim znakovima na putevima) ı donošenjem odgovarajućeg jugoslovenskog standarda (JUS Z.S2.322) sa obaveznom primenom nije dat odgovor na sva pitanja. Neki problemi su potpuno obuhvaćeni i rešeni, međutim, neka pitanja su i dalje otvorena tj. bez utvrđenog odgovora.

Da bi se lakše sagledale dileme i shvatili razlozi usvajanja određenih rešenja, u daljem izlaganju biće analizirane sve odredbe, Pravilnika o saobraćajnim znakovima na putevima (u daljem izlaganju samo Pravilnik) i problemi u vezi sa njima, kao i jugoslovenski standard JUS Z.S2.322 koji će na kraju biti dat u celini kao prilog „B”“

3. ANALIZA PROBLEMA | REŠENJA KOJI SU DATI U VAŽEĆIM PODZAKONSKIM AKTIMA

Pre donošenja važećih podzakonskih akata (Pravilnika i

standarda JUS Z.S2.322), kojima je konačno rešen

status table za označavanje naziva ulica, izvršene su obimne pripreme koje su imale za cilj da daju odgovore na neka pitanja kao na primer:

a) da li je ispravno da se ova tabla proglasi saobraćajnim

znakom?

kako je ovo pitanje rešeno u drugim zemljama i koli-

ko je to rešenje primenljivo u našim uslovima?

c) šta treba, i u kojoj meri, obuhvatiti da bi ova tabla bila definisana kao saobraćajni znak i proizvod; šta obuhvatiti Pravilnikom, a šta jugoslovenskim standardom ali tako da ne dođe do preklapanja ili prelaženja ovlašćenja odnosnog organa (Savezni komitet za saobraćaj i veze) ili organizacije (Savezni zavod za standardizaciju)?

Pitanja su bila brojna i na izgled je bilo skoro sve obuhva

ćeno, međutim i pored velikog zalaganja velikog broja

učesnika i uloženog truda u sagledavanju i rešavanju

b

Standardizacija 1984./br. 7—8

ovog problema ipak nije dat potpun ili uopšte nije dat odgovor na neka značajnija pitanja. Analiza osnovnih parametara i data rešenja daće odgovor na pitanje koliko se u tome uspelo.

3.1 Status, značenje. osnovni sadržaj

Analizom načina rešavanja ovih pitanja u drugim zemlja ma i sagledavanja zakonskih, tehničkih i ekonomskih uslova, u našoj zemlji, zaključeno je da samo status saobraćajnog znaka može obezbediti zahtevani efekat. Tako je tabla za označavanje naziva ulica promovisana u saobraćajni znak — znak obaveštenja. Analogno sagledanim potrebama u Pravilniku je definisano značenje ovog znaka i njegov osnovni sadržaj (član 22. pod 62):

"Znak "tabla za označavanje naziva ulica” (III—62), koji označava vozačima i pešacima naziv ulice kojom prolaze ili u koju ulaze.

Znak može imati i kućne brojeve bloka na koji se odnosi. Kao što se iz priloženog vidi drugim stavom ove odredbe u Pravilniku data je mogućnost da se na znaku mogu naći i kućni brojevi bloka na koji se znak odnosi, međutim, ova mogućnost nije iskorišćena prilikom izrade i donošenja odgovarajućeg jugoslovenskog standarda. Razlog su tehnički problemi koji se javljaju prilikom realizacije znaka (dužina natpisa, odnosno dužina znaka) i nedovoljan efekat ovog dodatka u odnosu na cenu znaka. Takođe se imalo u vidu da se samo za neznatan broj rešenja u svetu koristila ova mogućnost; zaključeno je da se počne sa što jednostavnijim rešenjem, a da se prilikom prve revizije standarda (prema Zakonu o standardizaciji svaki jugoslovenski standard se mora preispitati najkasnije pet godina po donošenju) na osnovu iskustava u proteklom periodu, zauzrne ponovo stav po ovom pitanju.

3.2 Pismo

Naizgled jednostavno pitanje, ali odgovor na ovo pitanje zahtevao je čak i pomoć računara da bi se sagledali svi problemi u vezi sa mogućnostima primene i efektima raspoloživih pisama. Raskorak u zahtevima koji se odnose na brzo i potpuno obaveštavanje i činjenice da postoji veliki broj naziva ulica koji se sastoje čak iz četiri i više reči je očigledan. Dugački nazivi izazivaju dodatne poteškoće kod izrade znaka; veća dužina table, upotreba jačeg materijala (lima) ili elemenata za ukrućenje, nemogućnost upotrebe standardnog stuba nosača, a sve se to odražava i na cenu znaka što se ne sme zanemariti. Možda ovaj problem treba da imaju u vidu Komisije za nazive trgova i ulica, prilikom izbora i dodeljivanja naziva.

Potreba razmišljanja ako ne i preduzimanja neke akcije

185