JUS standardizacija
jasno se nameće kada se uporede rešenja — primeri na
slikama u standardu.
Problem pisma za saobraćajne znakove rešen je još pre
tri godine odnosno 1980. godine kada su doneti standardi
o pismu za saobraćajne znakove (JUS U.S4.201 do 204),
a ovom prilikom postojala je dilema da li da se upotrebi
usko pismo ili pismo normalne širine. Zbog već navede-
nih problema u vezi sa velikom dužinom natpisa Komi-
sija za standarde se opredelila za usko pismo mada je
efekat znakova sa pismom normalne širine bolji.
Visina slova takođe je svestrano razmatrana da bi se na
kraju utvrdile dve visine slova:
— 3,5 cm za ispisivanje reči "ulica", i svih reči koje OZnačavaju isti pojam zbog sekundarnog značenja u okviru natpisa, i
— 7,0 cm za ispisivanje naziva ulica ili trgova.
3.3 Boja i materijal
U analiziranim rešenjima najčešće je znak bio bele boje sa natpisom i okvirom crne boje. S toga je odlučeno i Pravilnikom propisano da i naš znak bude iste boje da bi se, pored ostalog, izdvojio odnosno u nečemu razlikovao od ostalih znakova obaveštenja.
Ispitivanja koja su vršena u Nemačkoj SR i nekim drugim razvijenim zemljama pokazala su da veliku prednost, u odnosu na druge kombinacije boja, imaju table bele boje sa natpisima crne boje zbog bolje uočljivosti, raspoznavanja i čitljivosti pri dnevnom svetlu i u mraku. Standardom je takođe utvrđeno da table za označavanje naziva ulica moraju da budu urađene sa reflektujućim materijalom.
S obzirom da su prvenstveno namenjene vozačima koriste ih i pešaci) table sa reflektujućim (svetloodbojnim) materijalom dobro funkcionišu i u svim nepovoljnim vremenskim uslovima, čak su i po magli još uvek čitljive sa kratke udaljenosti. U upoređenju sa tablama koje su iznutra osvetljene, reflektujuće table su znatno jeftinije i pouzdanije, jer su troškovi nabavke, ugradnje, održavanja i rada (električna energija) zpakova sa unutrašnjim osvetljenjem znatni, a istovremeno svako isključenje električne energije stavlja znak van "pogona". Upotrebom reflektujućih materijala u znatnoj meri se eliminišu nepovoljna dejstva svetla reklami i specijalnih svetlosnih efekata na vidljivost tabli sa nazivima ulica i putokaze u naseljima.
3.4 Oblik i mere
S obzirom na to da je ovaj znak razvrstan u znakove obaveštenja to mu je i oblik utvrđen u skladu sa određenim zahtevima za ovu vrstu znakova.
Pravilnikom je određeno (član 22. pod 62 i član 23) da ovaj znak bude pravougaonog oblika.
186
U nekim zemljama ovaj znak ima oblik putokaza (završava se strelasto), međutim zbog posebne funkcije ovog znaka preovladalo je mišljenje da treba da se razlikuje po obliku od putokaza.
Mere ovog znaka su utvrđene standardom JUS Z.S2.322 (videti t. 5) na osnovu detaljnih analiza svih postojećih i mogućih naziva ulica u nekoliko naših gradova, a posebno u Beogradu. Dužina naziva ulica odnosno broj slovnin mesta uticao je kako na izbor pisma (usko) i visinu slova tako i na dužinu tabli odnosno znakova. Standardne duži ne su 60, 80, 100, 120 i 140 cm, a po potrebi mogu biti i veće-produženje se vrši dodavanjem potrebnog broja polja dužine po 20 cm.
Širina table je uvek 20 cm, bez obzira na njenu dužinu. Važno je napomenuti da se u slučajevima dvojezičnih natipisa ili natpisa latinicom i ćirilicom koristi posebna tabla za svaki od navedenih slučajeva (t. 3.7).
3.5 Položaj natpisa na tabli
Prilikom izrade i donošenja standarda, posebna pažnja
posvećena je položaju natpisa na tabli što je u tački3 u
standardu tekstom i slikama izraženo. Naziv ulice (trga
i slično) mora se uvek ispisivati u jednom redu i to na
sledeći način: . i
— u prvom redu reči "ulica" i sve reči koje označavaju isti pojam, a
— naziv ulice uvek u drugom redu [videti slike u standardu sa karakterističnim slučajevima).
Ovde se javljaju dva slučaja:
a) kada reči "ulica" i sve reči koje qznačavaju isti pojam nisu sastavni deo naziva ulice (slike 1, 2,3,11i12u standardu), i
b) kada su reči "ulica", "cesta", "bulevar", "kej", "trg", "aleja”, "avenija" .. .. sastavni deo naziva ulice (slike 4,5,6,7i8)
od kojih zavisi izvođenje natpisa na tabli u jednom ili
dva reda na način kako je već napred rečeno.
Postavljanje teksta bliže levoj strani table ili desnoj
ima svoje posebno značenje i o tome se mora voditi
računa kod projektovanja, izrade i postavljanja znakova; što znači da se ne može isti znak postaviti na raskrsnici gde jedna ulica počinje i na raskrsnici gde se ta ulica završava. Naime, da bi se ukazalo na smer pružanja ulice zamišljeno je da se to izvede postavljanjem teksta bliže levoj ili desnoj strani table. Odredbom u t. 3.5, u priloženom standardu, utvrđeno je da tabla sa levim blokom
ukazuje na smer pružanja ulice levo (slike 2,3,5, 6i 11),
a tabla sa desnim blokom, na smer pružanja ulice desno
(slike 1,4,7,8i 12).
3.6 Postavljanje saobraćajnog znaka
Ovo veoma važno i kompleksno pitanje uopšte za sve
'Standardizacija 1984./br. 7—8
'