JUS standardizacija

saobraćajne znakove,a posebno za ovaj, nije u dovoljnoj

meri definisano. Odredbe Pravilnika su suviše uopštene,

nepotpune i u ponekim slučajevima nelogične. Zbog to-

ga je ostao bez odgovora (ili je odgovor nejasan) veći

broj važnih pitanja kao što su npr.:

— da li se znak sme postavljati na stubu na visini između 2,20 i 4,5 m? Naime, Pravilnikom (čl. 53) ·'je propisano da se saobraćajni znakovi u naseljima pored kolovoza postavljaju na visini od 2,20 m, a iznad kolovoza (koji vise) na visini od 4,5 m i više. Odredba da visina i položaj saobraćajnog znaka moraju da budu takvi da ne ugrožavaju kretanje pešaka niti da ih pešaci i vozila zaklanjaju” više zbunjuje no što pomaže rešenju problema. Postavlja se pitanje kako i na kojoj visini postaviti dva saobraćajna znaka, jedan iznad drugog na trotoaru, a da se pri tome zadovolje odredbe Pravilnika, i istovremeno ne omete kretanje pešaka i izbegnu čak i ozlede pešaka koji prolaze pored znakova; — na istom stubu ne sme se postavljati više od dva saobraćajna znaka (član 54. Pravilnika). Zahtevi u vezi sa postavljanjem znaka-table sa nazivom ulice su specifični s obzirom na to da se postavlja ju isključivo na raskrsnicama odnosno na mestima gde se, najčešće postavljaju i drugi znakovi. Poseban je slučaj raskrsnica sa semaforima gde se stub semafora koristi kao nosač znakova. Na koji način izvršiti postavljanje (npr. na jednom uglu ulice sa semaforima) znakova o obaveznom smeru, puta sa prvenstvom prolaza i nazivom ulice (ovaj može biti još dvojezični ili dvoazbučni)?

— poleđina postavljenog saobraćajnog znaka mora biti sive boje (član 54. Pravilnika). Postoje i ekonomski i funkcionalni razlozi da neki znakovi budu dvostrani,atabla sa nazivom ulice gotovo uvek. Sasvim je na mestu da poleđina jednostranih znakova mora da bude neutralne boje — siva, ali nije logično {iz odredbe Pravilnika se to ne može zaključiti) da znak ne sme da bude dvostran, čak je poželjno da ih bude više, gde god je potrebno i moguće.

— znak (tabla za označavanje naziva ulica) postavlja se na raskrsnici (član 65. Pravilnika). Nazizgled, sve je dozvoljeno, a nije ništa konkretno rečeno. Prema gore navedenoj odredbi na raskrsnicama se znakovi (table sa nazivima ulica) mogu posta-

vljati i na uglovima i iznad kolovoza ({viseći) i to je

dobro, međutim nije jasno:

a) koliko znakova se mora ili sme postaviti,

b) kada se znakovi mogu, moraju ili smeju postavljati iznad kolovoza, a kada na uglovima,

c) kako postupiti, na primer, u slučajevima raskrsnica

koje se razlikuju po obliku, a kako kada su istog

Standardizacija 1984./br. 7—8

oblika, i širine. Poseban je slučaj kada raskrsnicu čine dve tranzitne ulice (po nazivu) i dve ulice odnosno po nazivima — četiri (koje počinju ili se završavaju na toj raskrsnici).

d) kako postupiti, u navedenim slučajevima, kada su sve ili neke od ulica, koje čine raskrsnicu, sa jendosmernim ili dvosmernim saobraćajem.

Da li treba odnosno sme li se prepustiti slobodnom nahođenju pojedinaca, čak i u okviru jedne uopštene odredbe, da propisuju odnosno tumače rešenja Pravilnikom nedefinisanih slučajeva.

U prilogu A,ilustracije radi, navodi se način rešavanja nekih slučajeva, u vezi sa postavljanjem znakova u Holandiji, koji je propisan nacionalnim standardom NEN 1771 iz 1959. godine. O tome kolika je pomoć onima koji rešavaju problem postavljanja ovog znaka ( i uopšte sivh znakova) i onima koji to kontrolišu, kada se nešto potpunije definiše, nije potreban komentar.

3.7 Predmet standarda

Standardom JUS Z.S2.322, kao što se može videti u prilogu, utvrđuju se samo oblik, mere i položaj natpisa na tablama, dok se. isti ne odnosi na table koje se postavljaju na zgradama. To ne znači da se stari sistem ovim standardom stavlja van snage niti da ga ne treba koristiti; u nekim slučajevima ovo paraleino označavanje može biti i korisno — ne ulazeći u to da li je i koliko stari sistem tehnički, funkcionalno i ekonomski dobro definisan i opravdan.

Ukoliko se u međuvremenu, do zakonom propisanog roka za preispitivanje standarda, otklone neke nejasnoće u članu 221. pod 5 "Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima” u vezi sa ovlašćenjem direktora Saveznog zavoda za standardizaciju, posebno po pitanju donošenja propisa o saobraćajnim znakovima sa gledišta standardizacije, može se očekivati proširenje predmeta standarda odnosno potpunije definisanje materije na koju se standard odnosi.

4. ZAKLJUČAK

U uslovima odvijanja saobraćaja, koje mi imamo danas u naseljima, posebno u gradovima, primena novog znaka obaveštenja — table za označavanje naziva ulica predstavlja veliki doprinos kako nivou informisanosti učesnika u saobraćaju tako i povećanju stepena bezbednosti u saobraćaju. Takođe se ne može opovrgnuti ni pozitivan ekonomski efekat kome doprinose: smanjenje broja saobraćajnih nezgoda i utroška pogonske energije kao i ušteda u vremenu učesnika u saboraćaju.

Imajući u vidu sve ono što je prethodilo definisanju ovog znaka, sagledavanju i rešavanju svih problema u vezi sa zahtevima koje treba da ispuni kao znak i proizvod

187