JUS standardizacija
TEZE
ZA IZMENE I DOPUNE ZAKONA O STANDARDIZACIJI
(Planom Saveznog izvršnog veća predviđeno je da Savezni zavod za standardizaciju pripremi predlog za donošenje izmena i dopuna Zakona o standardizaciji, sa rokom dostavljanja materijala najkasnije do 15. juna 1984. godine.
Savezni zavod za standardizaciju je pripremio predlog teza za izmene i dopune Zakona o standardizaciji i početkom februara 1984. godine dostavio većem broju organa, organizacija i njihovih asocijacija na razmatranje. Na osnovu mišljenja koja su izneta na sastancima održanim u Koordinacionom odboru Društevnog dogovora o načinu i oblicima saradnje na utvrđivanju opšte politike standardizacije i unapređenja kvaliteta proizvoda, radova i usluga, u privrednim komorama republika i pokrajina, u okviru koordinacionih komisija Saveznog zavoda za standardizaciju (za elektrotehniku, za naftu, za tekstil), kao i na tematskim sastancima u Privrednoj komori BiH (atestiranje i obezbeđenje kvaliteta) i Privrednoj komori Jugoslavije (obaveznost i neobaveznost jugoslovenskih standarda), Kolegijum SZS je na svojoj sednici održanoj 10, maja 1984. godine utvrdio sledeći tekst Teza.)
1. UNAPREĐIVANJE KONCEPCIJE SISTEMA JUGOSLOVENSKE STANDARDIZACIJE
Koncepcija na kojoj počiva Zakon o standardizaciji, zasnovana na spajanju nekadašnja dva zakona: o tehničkim normativima i jugoslovenskim standardima, pokazala se opravdanom u ovom periodu od njegovog donošenja. Međutim, potrebno je tu koncepciju dalje dograđivati radi povećavanja efikasnosti sistema i otklanjanja problema koji se u nekim slučajevima sreću u praksi u tom pogledu. To bi se postiglo sledećim izmenama:
1.1 Jasnije i konkretnije u postojećem zakonu definisati odredbu da Savezni zavod za standardizaciju koordinira programiranje i planiranje standardizacije tehnološki jedinstvenih sistema, organizacija udruženog rada udruženih u poslovne i druge samoupravne zajednice i organizacije udruženog rada
Da bi u praksi bila sprovodljiva.
1.2 Regulisati pozivanje tehničkih propisa na jugoslo-
178
venske standarde, kao i pozivanje jednog propisa na drugi u smislu informacije o celovitosti probiematike koja je predmet propisa
Ovim pozivanjem bi jugoslovenski standardi mogli de-
lom, ili u celini postati sastavni deo propisa. |
Na ovaj način bi se:
— obezbedila mogućnost da jugoslovenski standardi budu obavezni u onim slučajevima gde je to neophodno, — obezbedila jasna veza između dokumenata, što je u pogledu primene sa tehničkog aspekta, od velike koristi, — uskladila naša praksa sa preporukama ECE u okviru OUN.
1.3 Regulisati da se jugoslovenski standardi mogu donositi i u oblasti poljoprivrede
Na ovaj način bi se otklonili problemi definisanja metoda ispitivanja poljoprivrednih proizvoda, kao i drugih aspekata ovih proizvoda koje je pogodnije definisati standardima, nego propisima. Time bi se naša praksa u ovom pogledu uskladila sa međunarodnom praksom i praksom drugih zemalja.
1.4 Regulisati da se tehnički propisi označavaju posebnom oznakom prema klasifikaciji koju utvrđuje Savezni zavod za standardizaciju (analogno ozna-
čavanju jugoslovenskih standarda)
Na ovaj način bi se omogućilo lakše kataloško sređivanje i informisanje o ovim propisima.
1.5 Regulisati referentne materijale Razgraničiti prava i obaveze u okviru nadležnosti Saveznog zavoda za standardizaciju i Saveznog zavoda za mere
i dragocene metale u ovom pogledu.
1.6 Izostaviti definisanje metodologije granskih i internih standardima jugoslovenskim (čl. 13. tačka 7)
Ovo definisanje nema opravdanja.
1.7 Da se zakonom ovlasti Savezni sekretarijat za unutrašnje poslove da donosi propise o tehničkim
Standardizacija 1984./br. 7—8