JUS standardizacija

normativima, odnosno normama kvaliteta za specifična sredstva i opremu koja se koristi u radu organa i službi bezbednosti

NAPOMENA: U pogledu razjašnjavanja pojmova jugoslovenskih standarda, tehničkih normativa i normi kvaliteta u postojeći zakonski tekst nije celishodno unositi izmene ali bi se u praksi trebalo pridržavati sledećeg:

— da se vrši pravna redakcija samo onih neobaveznih jugoslovenskih standarda, ili njihovih delova, koji se proglase obaveznim,

— da se potreba za proglašavanjem standarda obaveznim ili neobaveznim ocenjuje imajući u vidu cilj standarda i konkretne uslove primene.

2. OSTVARIVANJE UTICAJA NA RAD SZS

Jedno od najvažnijih pitanja rada SZS jeste utvrđivanje prioritetnih zadataka koje Savezni zavod za standardizaciju treba da izvrši u okviru potreba jugoslovenske standardizacije, kako bi se ostvarili najveći efekti sa stanovišta zajedničkog interesa zemlje. Zbog toga je od izuzetnog značaja zakonom, na adekvatan način, regulisati mehanizam kroz koji će zainteresovani organi, organizacije i zajednice uticati na rad Saveznog zavoda za standardizaciju.

Radi daljeg dograđivanja ovog mehanizma potrebno je u Zakonu:

2.1 Preispitati instituciju Saveta za standardizaciju

| pored vidnih pozitivnih rezultata, zaključuje se da bi uticaj Saveta za standardizaciju mogao da bude još značajniji. Zbog toga treba preispitati da li bi se Zakonom moglo potpomoći dalje povećanje tog uticaja, npr. pro· Širivanjem sastava Saveta predsednicima koordinacionih komisija Saveznog zavoda za standardizaciju.

2.2 Izostaviti odredbu u Zakonu da SIV može naložiti donošenje jugoslovenskih standarda i mimo plana rada Saveznog zavoda za standardizaciju

To pravo SIV-a proizilazi iz samog zakonskog odnosa SIV-Savezni zavod za standardizaciju.

3. POVEĆANJE EFIKASNOSTI IZRADE |I DONOŠENJA JUGOSLOVENSKIH STANDARDA

Ocena je da se najviše problema u periodu od donošenja Zakona o standardizaciji imalo u vezi sa obimom jugoslovenskih standarda koji se sa postojećim kapacitetima mogao ostvariti i ažurno održavati, na način kako je predviđeno Zakonom. Taj obim je znatno manji od onog koji proizilazi iz potreba zajedničkog interesa zemlje,

Standardizacija 1984./br. 7—8

posebno iz potreba proizvodnje i reprodukcione potrošnje. Zbog toga je neophodno uneti odgovarajuće promene u Zakon koje će ovaj problem, što je moguće više ublažiti.

U tom cilju se predviđaju izmene u sledećim pravcima:

3.1 Uprostiti postupak donošenja jugoslovenskih standarda Mogućnost uprošćavanja postupka vidi se, na primer, u izostavljanju obaveze sazivanja komisije za standarde posle javne diskusije, ako nema primedbi itd.

3.2 Regulisati da sadržaj jugoslovenskih standarda može obuhvatiti sve što i sadržaj međunarodnih standarda

Ovo je moguće kada su jugoslovenski standardi neobavez ni dokumenti.

Na ovaj način bi se mnogi međunarodni standardi mogli iskoristiti za izradu jugoslovenskih standarda bez ikakvih redakcijskih izmena, što bi uprostilo i olakšalo njihovu izradu.

3.3 Predvideti ovlašćenje za donošenje uputstva za redigovanje i sastavljanje jugoslovenskih standarda

3.4. Preispitivanje zastarelosti jugoslovenskih standarda detaljnije regulisati

Postojeće odredbe treba dopuniti detaljima o načinu sporovođenja preispitivanja; između ostalog treba predvideti ovlašćenje za donošenje uputstva za preispitivanje jugoslovenskih standarda. Time bi se olakšao rad na preispitivanju. 4. POVEĆANJE EFIKASNOSTI IZRADE I DONOŠENJA PRAVILNIKA O TEHNIČKIM NORMATIVIMA Kao i u slučaju jugoslovenskih standarda, nedovoljna efikasnost u donošenju potrebnog broja dokumenata je najveći problem i kod tehničkih normativa. Zbog toga je neophodno izmeniti Zakon u pravcu ublažavanja tog problema. U tom cilju treba:

4.1 Regulisati da direktor Saveznog zavoda za standardizaciju donosi Uputstvo kojim bliže određuje postupak donošenja tehničkih propisa

5. UNAPREĐIVANJE SISTEMA ATESTIRANJA | UKUPNOG SISTEMA OBEZBEĐIVANJA KVALITETA Uvod

Ovim tezama za izmenu i dopunu Zakona o standardiza-

179