JUS standardizacija

zasedanja Saveta i Akcionog komiteta u Ženevi iz kojih treba da izvuće zaključke, kao i da razmotri druge mogućnosti koje su predložene u diskusiji, i da o tome docnije obavesti članove Saveta.

2.2 Saradnja sa ISO-om

U govoru generalnog sekretara ISO-a O. Sturena i odgovoru predsednika IEC A. Dejoua istaknuta je potreba ubrzanja procesa međunarodne standardizacije i što bolje ekonomičnosti u poslovanju, kao što to sledi i iz izveštaja sa zajedničkog sastanka predstavnika obeju organizacija, koji je održan 29. marta 1984. god. u Ženevi. Na ovom sastanku je dogovoreno da ugovor o saradnji IEC/ISO iz 1976. god. ostaje potpuno na snazi i da treba da se dopuni sa 4 nova predloga sa zajedničkog sastanka, od kojih prva dva zahtevaju potvrdu SavetalEC a ostala dva su više informativnog karaktera. Prema prvom predlogu predviđa se formiranje zajedničkog Programskog komiteta ISO/IEC čiji je zadatak da dejstvuje brzo u svim slučajevima kada jedna od organizacija oseća potrebu za zajedničkim planiranjem i da sprečava ili eliminiše mogućnosti preklapanja u tehničkom radu prilikom formiranja novih tehničkih komiteta i u radu postojećih tehničkih komiteta. Zajednički Programski komitet ISO/IEC dejstvovaće samo u slučajevima kada se rešenja nisu mogla postići uobičajenim postojećim procedurama. Prema drugom predlogu predlaže se formiranje male ,,ad hoc” zajedničke grupe ISO/IEC sa zadatkom da ubrza rad i olakša zadatke ekspertima i stim u vezi da predlaže najšire usaglašavanje IEC i ISO u radnim metodama i procedurama, koje se odnose na međunarodnu standardizaciju, i u opštem prikazivanju međunarodnih standarda. Kao početak zajedničke akcije je izdavanje zajedničkog pregleda izdatih standarda ISO i IEC. Oba predloga su jednoglasno prihvaćena od Saveta IEC. Zatim je Savet doneo odluku da IEC predloži sledeće članove zajedničkog Programskog komiteta ISO/IEC: jedan od potpredsednika IEC (za sada A. van den Brekel) koji bi vršio u prvo vreme i dužnost predsednika Programskog koriteta, zatim predsednik ACET-a, predsednik ACOS-a i predsednik ITCG.

Usvojen sporazum od 29. marta 1984. god. i Ugovor iz 1976. god. predstavljaju razumni kompromis različitih pogleda na saradnju ISO/IEC koji su se ispoljavali poslednjih godina. Ovim su okončane mnoge diskusije koje su slabile glavne ciljeve obeju organizacija na međunarodnom planu u povećanju broja i ubrzanju rada na donošenju međunarodnih standarda.

2.3 Finansijska pitanja

Finansijski izveštaj je podneo finansijski direktor R. Michoudet.

312

— Savet je usvojio finansijski izveštaj za 1983. god. koji pokazuje suficit od 222.000 šv. fr., kao što je to bio slučaj i u prethodnoj godini. Pozitivno je što je ovaj suficit nastao nastavkom vođenja politike strikne štednje i usled povećane prodaje publikacija, čiji je

_ trend povećanja bio prekinut u 1981. god.

— Usvojen je budžet za 1985. god. u iznosu od 11.970.000 šv. fr., što čini povećanje 6,7 % u odnosu na budžet za 1984. god. U okviru ovoga nova kotizacija za našu zemlju iznosi 87.700 Šv. fr., što pokazuje povećanje od 6 % u odnosu na 1984. god.

— Usvojen je predlog Finansijskog komiteta o proceduri u slučaju izmene procenta kotizacije, koji je sač injen na zahtev Saveta na prethodnom zasedanju u Tokiju. U čl. 1. ovog predloga predviđa se da u slučaju promene procenta kotizacije ovo pitanje razmatra finansijski direktor sa odgovarajućim nacionalnim komitetom. Ako ova promena utiče 0,1 % ili manje na ostale nacionalne komiteta, onda nije potrebno vršiti konsultacije sa ostalim nacionalnim komitetima. U slučaju većih promena potrebno je konsultovati nacionalne komitete na koje se te promene odnose i postići odgovarajući sporazum. Ako se ne postigne sporazum, predmet se iznosi pred Savet IEC. U čl. 2. predviđa se da u svim slučajevima kada se vrši opšta izmena skale kotizacije, predlog se dostavlja Savetu na razmatranje, koji o tome donosi odluku nezavisno od budžeta. Ako Savet prihvati takav predlog dovoljno je, radi konačnog usvajanja, da se sa ovim usaglasi prosta većina u svakoj od grupa zemalja A, B, C.

— Na osnovu rezultata glasanja po šestomesečnom postupku usvojena je dopuna čI. 15 statuta: ,,Iznos godišnje kotizacije ne mora biti isti za sve članice IEC“.

2.4 Izveštaj o aktivnosti IEC u 1983. god.

Izveštaj je podneo generalni sekretar C.J. Stanford, a detaljniji podaci su dati u ,,Godišnjaku za 1984.“ sa 591 stranom i u ilustrovanom dodatku „Godišnji izveštaj za 1983“ sa 20 stranica, koji su štampani na engleskom i francuskom jeziku. Iz prikaza i datih podataka vidi se da je u 1983. god. distribuirano preko 34.200 stranica radnih dokumenata (39.000 u 1982. god.), da je održano 73 zasedanja tehničkih komitetai potkomiteta (109 u 1982. god.), da je biroj radnih grupa bio oko 700 (688 u 1982. god.), da je biroj tehničkih komitata i potkomiteta 205 (204 u 1982. god.), da je publikovano 130 novih standarda i 53 doj»una sa 6 201 stranicom (148 novih standarda i 28 dopuna sa 6 217 stranica u 1982. god.), tako da ukupan broj stranica IEC publikacija iznosi sada oko 63.000 (58.000 u 1982. god.), da je 304 dokumenata dato na glasarije po šestomesečnom postupku (312 u 1982. god.), 55 po dvomesečnom postupku (56 u

Standardizacija 1984./br. 11—12