JUS standardizacija
1982. god.) sa ukupno 6.100 stranica (7.100 u 1982. god.), da je prodaja publikacija bila veća za 5,5 % nego u 1982. god. i sada čini 30 % u prihodima budžeta. Svetski izvoz električnih proizvoda iznosio je preko 150 milijardi USA dolara (144 milijardi USA dolara u 1982.
god.). | U 1983. god. publikovani su: ,,IEC višejezični rečnik elektriciteta“ i ,,Priručnik za slovne simbole“; održavana
je saradnja sa preko 100 međunarodnih organizacija koje su zainteresovane za međunarodnu standardizaciju u oblasti elektrotehnike.
Generalni sekretar je apelovao. na nacionalne komitete da od svojih eksperata zatraže primedbe i sugestije već na prve nacrte dokumenata, kako bi se ubrzao rad na pripremi konačnog teksta za štampu.
2.5 Upotreba jezika u dokumentima IEC,
Posle višegodišnje diskusije konačno su donete odluke po pitanju upotrebe jezika u dokumentima IEC. Po ovom pitanju je Specijalna radna grupa Saveta — SCWG, koja je formirana na 47. Generalnom zasedanju u Rio de Janeiro-u 1982. god., pripremila 5 predloga koji su pojedinačno razmatrani na 48. Generalnom zasedanju u Tokiju 1983. god., od kojih je samo jedan predlog dobio potrebnu 2/3 većinu glasova za usvajanje. Usvojeni predlog će se uneti u čl. 9 pravila procedure kao novina i glasi: „Dokumenti i prepiska koji se odnose na rad tehničkih komiteta, tehničkih potkomiteta i radnih grupa cirkulisaće na engleskom, ali može na engleskom i na francuskom; svi izveštaji i konačni dokumenti biće na oba jezika”. Ostala 4 predloga su dostavljena nacionalnim komitetima na glasanje po šestomesečnom postupku. Ovi predlozi su prikazani u Izveštaju sa 48. Generalnog zasedanja u Tokiju (bilten ,,JUS standardizacija“, br. 7—8 iz 1984. god.). Rezultati glasanja pokazuju da je za sva preostala 4 predloga bilo više od jedne petine negativnih glasova, tako da su svi ovi predlozi odbačeni. Na taj način se zadržala dvojezičnost (engleski i francuski) u svim dokumentima IEC, izuzev za slučaj usvojenog predloga u Tokoju. Za ovakvu odluku se i naša zemlja zalagala uz komentar da je dvojezičnost u radnim dokumentima i publikacijama IEC od velike koristi za pravilno tumačenje i razumevanje teksta, kao i prilikom pripreme standarda na maternjem jeziku u cilju postizanja tražene tačnosti i sprečavanja nejasnoća.
2.6 Postupak dostavljanja primedbi i predloga na nacrte sekretarijata od strane nacionainih organizacija
Po ovom pitanju je bilo mnogo komentara nacionalnih komiteta (13), kao i komentara od strane tehničkih komiteta (6) uglavnom sa zahtevom da se zadrži ranija
Standardizacija 1984./br. 11—12
procedura prema kojoj dostavljanje primedbi i predloga naciorialnih komiteta ide preko Centralnog biroa a ne zbirno preko sekretarijata TC, SC (videti bilten „JUS standardizacija“, 1984., br. 7—8, t. 3.15, stav 1). Savet je većinom glasova odlučio da se ne napusti nova procedura dok se za 2 godine ne steknu dovoljna iskustva, kada će se doneti konačna odluka po ovom pitanju. Međutim, tehnički komiteti koji to žele mogu i sada da se vrate na raniju proceduru.
2.7 Izbor novog finansijskog direktora
Savet je jednoglasno izabrao za ovaj položaj E. Duinner-a, Švajcarska, na mesto dosadašnjeg direktora R. Michoudet-a, Francuska, koji je još na prethodnom zasedanju u Tokiju najavio svoj odlazak.
2.8 Izbor dva nova potpredsednika
Savet je tajnim glasanjem za nove potpredsednike IEC izabrao A. van den Brekel-a, Kanada i prof. F. Mlakara, Jugoslavija, na mesto dosadašnjih potpredsednika prof. J. Merhaut-a, Čehoslovačka i N.F.D. Bockman-a, Norveška, čiji je mandatni period istekao.
Ovo je prvi put da jedan naš predstavnik zauzme tako visoki položaj u ovoj veoma značajnoj i priznatoj međunarodnoj organizaciji. Izbor prof. F. Mlakara za potpredsednika IEC predstavlja veliku čast i ujedno međuna-
rodno priznanje dosadašnjem doprinosu u radu |lEC, kako lično prof. F. Mlakaru tako i našoj zemlji i njenoj standardizaciji u oblasti elektrotehnike.
Detaljnije o značaju ovog izbora i bi bliografskim podacima za prof. F. Mlakara dato je u ,,JUS informacijama“ br. 15/16 od 15. avgusta 1984. god. i biltenu ,JUS standardizacija“, br. 9—10, 1984. god.
2.9 Izbor 4 nova člana Akcionog komiteta
Savet je tajnim glasanjem među 11 zemalja koje su prihvatile kandidaturu izabrao, po određenom turnusu, za period od 6 godina sledeća 4 nova člana Akcionog komiteta: Belgiju, Čehoslovačku, Norvešku, SAD, na mesto Francuske, Holandije, Švedske i SSSR-a, čiji je mandati period istakao. Sa ovim izborom je novi sastav Akcionog komiteta sledeći:
do 1986. god.: Kina, Engleska, Italija, Jugoslavija
do 1988. god.: Kanada, Zap. Nemačka, Indija, Japan
do 1990.: Belgija, Čehoslovačka, Norveška, SAD.
2.10 Predlozi Studijske grupe Saveta za promenu organizacione strukture
Studijska grupa sastavljena od 5 članova, koje je imenovao predsednik IEC na osnovu odluke Saveta u Tokiju
313