JUS standardizacija
čitih fizičko-hemijskih, električnih ili termodinamič-
Kih svojstava materijala (na primer, metali visoke Čis-
toće, definisanje internacionalnih mernih skala i dr). U odnosu na fizička svojstva, postoje RM koji utvrđuju toplotne, optičke i radijacione karakteristike materijala. Treća grupa RM određuje mehanička svojstva, kao što je tvrdoća, žilavost, habanje i dr. Biohemijski RM određuju svojstva bioloških, kliničkih i bionuklearnih karakteristika supstance. I na kraju prema fizičkom obliku, primena RM je uglavnom uslovljena zahtevima krajnje primene u zavisnosti od primenjene metode (na primer RM mogu biti u obliku strugotine, valjčića, pločice, rastvora, gasova itd). Praktikuje se da RM bude takvog oblika kao što je i uzorak koji se analizira. Zbog toga je, od strane NBS-a, predložen klasifikacioni sistem za RM koji bi se mogao podeliti u 4 kategorije ito na:
— BM koji bi bili identični sa stvarnim uzorcima koji se mere. To je naročito pogodno za primenu u metalurgiji, :
— simulirajuće RM koji imaju bliska svojstva sa analiziranim uzorcima i koriste se za simuliranje analitičkih problema u praksi.
— sintetičke RM koji zahtevaju od korisnika da, pre upotrebe, izvrši izvesnu transformaciju materijala u podesniji oblik.
— surogatne RM koji imaju malu ili gotovo nemaju nikakvu sličnost sa stvarnim analiziranim uzorcima, osim što mogu da zadrže neku komponentu od uzajamnog interesa.
Međunarodna saradnja u oblasti referentnih materijala
Prvi RM za potrebe industrijske proizvodnje i kontrole kvaliteta materijala, pojavili su se početkom 20. veka u oblasti metalurgije. Prva organizovana akcija pokrenuta je 1969. godine simpozijumom koji je organizovan od strane Nacionalnog komiteta za standarde (NBS) i Međunarodne komisije za tegove i mere (CIPM) na kome je istaknut značaj RM za utvrđivanje jednooobraznih vrednosti karakteristika svojstava sastava supstanci i materijala, zatim tehničkih karakteristika proizvoda, veoma bitnih za međunarodnu trgovinu. Na pomenutom zasedanju donet je program, čija je osnovna poenta bila da se sprovede permanentna međunarodna razmena informacija o RM. Već tada se javila ideja o potrebi osnivanja nekog međunarodnog tela sa osnovnim zadatkom za prikupljanje informacija o prioritetu u odnosu na potrebe raznih zemalja za RM, mogućim izvorima njihove nabavke i izrade, kao i potencijalnim mogućnostima njihove overe. To je već i sprovedeno 1973. godine na zasedanju u Vašingtonu, kada je ustanovljena nezavisna Međunarodna komisija za RM sa zadatkom da:
14
= ===—:c:nJLI:J KI ZH EYE. AAA NAIL AA O A Sa LIJA WIZ WWSCOV OGG GAGGI
— sakuplja i publikuje informacije o proizvedenim RM. načinu nabavke, overenim svojstvima i dr., — definiše RM u zavisnosti od upotrebe i da ispita njihovu primenu u međunarodnim standardima i trgovini, — inicira plan akcije na međunarodnom planu u cilju povećanja kvantiteta i poboljšanja kvaliteta potrebnih RM. S obzirom na značaj i obimnost postavljenih zadataka, moralo je da dođe do obrazovanja radnih grupa, kako bi se u okviru uže specijalnosti što uspešnije mogli da reše parcijalni zadaci u vezi sa što bržom primenom RM. Vodeća uloga na tom polju rada pripada Komitetima REMKO (Komitet Međunarodne organizacije za standardizaciju ISO) i PILOT Sekretarijatu 27. u okviru Organizacije OIML. Svojom aktivnošću oni su dosta uradili do danas na stvaranju sistema RM, mada i dalje stoji činjenica, da još uvek nije dovoljno vremena posvećeno tim zadacima i da još uvek nije dovoljno ljudi angažovano na tako ozbiljnom i kompleksnom zadatku. No i pored svih problema sa kojima se REMKO suočio, ipak je uspeo da razgrana svoju aktivnost, koja se naročito istakla na sledećim zadacima:
— utvrđivanju definicija, kategorija, nivoa i klasifikacija RM,
— pripremanju uputstva za tehničke komitete u vezi sa referencama koje se odnose na RM u ISO dokumentima, |
— na formulisanju kriterijuma za izbor izvora za ISO dokumente, — na pripremanju akcija za potrebne RM za rad ISO,
— na uspostavljanju bliske saradnje sa ostalim zainteresovanim međunarodnim organizacijama,
— na produbljivanju takve saradnje,
— na prikupljanju stručnih informacija i publikovanju, kao ı na razmenivanju istih,
— radu na izradi terminološkog rečnika vezanog za RM,
— praćenju potreba i kretanju RM između zemalja,
— na razvijanju preporuka vezanih za sadržaj overavanja RM itd.
Pored ostalog REMKO je uradio i kalsifikaciju. RM prema oblastima primene, trudeći se pri tom da obuhvati što više naučnih oblasti kao što je geologija, fizička hemija, radioaktivnost, zaštita životne sredine, metalurgija, plastika, metrologija i dr.
Osnovna namena takve podele je da se obuhvati što više elemenata koji karakterišu svojstva jedne materije i da se istovremeno omogući etaloniranje različitih instrumenata za proveru primenjenih analiza za identifikaciju tih svojstava.
S obzirom na izuzetnu važnost primene RM, treba ovom prilikom pomenuti i druge međunarodne organizacije, koje su takođe mnogo doprinele rešavanju pojedinačnih problema vezanih za RM. To su Međunarodna organiza-
Standardizacija 1985./br. 1—2