JUS standardizacija

Što se tiče rada u oblasti aluminijumske industrije, značajno je istaći usku saradnju između Instituta Vinče, kao nosioca posla, Poslovnog udruženja aluminijuma Jugoslavije i prerađivačkih industrija, u prvom redu „,Đure Salaja“ iz Niša. Tako je u toku 1982. godine započet rad na standardu za spektrohemijske analize, za najčešće korišćenu leguru AIMgSiO,5, čiji standard treba da obuhvati 9 elemenata, čije su koncentracije raspoređene u 4 uzorka, koji omogućuju određivanje hemijskog sastava pri dobijanju navedene legure.

Dalje je u programu da se rade standardi za leguru AIMgSiCu, koji treba da obuhvate 8 elemenata, Čije su koncentracije raspoređene u 2 uzorka. Sastav ove legure je odabran tako, da bude komplementaran standardu za leguru AIMgSiO,5. Radom na razvoju i izradi standarda za ove dve legure, dobiće se neophodni podaci za redovnu proizvodnju standarda za spektrohemijsku analizu i drugih legura kao što su AIMgISiCu, AIMgO,5 i AIMgI. Etaloni za kalibraciju spektrometara sastoje se od 4 uzor& ka legure aluminijuma, koji su raspoređeni u određenom koncentracionom području. U okviru rada na ovim etalonima, ispitaće se uslovi livenja i razradiće se metode (metalurške, hemijske, fizičke) za ispitivanje homogenosti, što će omogučiti redovnu proizvodnju ovih etalona. Da bi se dobio što precizniji podatak o korišćenju inostranih RM u našim laboratorijama, kao i ostali potrebni podaci, kao što je stepen opremljenosti laboratorije, mogućnosti za izradu RM, godišnja potrošnja, stručni kadar i ostalo, organizovana je anketa na jugoslovenskom nivou, koja je dala odgovore na mnoga postavljena pitanja. Tako je na osnovu dobijenih podataka utvrđena lista najviše proizvedenih i korišćenih aluminijumskih legura, koje su podeljene u slogove prema grupama i tako je predložena jednovremena izrada odgovarajućih kontrolnih uzoraka.

Zaključak

Referentni materijali kako je već pomenuto, predstavlja-

16

ju jedan od veoma značajnih činioca razvoja nauke i tehnologije tehnički razvijenih zemalja. U odnosu na druge zemlje, mi se dosta kasno uključujemo u rešavanje te problematike, iako potrebe za RM postaju sve veće i značajnije. Činjenica je, da se tom problemu prilazilo veoma ležerno i da je nekako takše bilo izdvojiti određena slevizna sredstva i nabaviti potrebne RM. Međutim, danas je situacija bitno izmenjena i postavljena je osnovna posnta, da se moramo okrenuti našim rezervama, odnosno našim tehničkim mogućnostima i probleme vezane za RM rešavati unutar naše zemlje. Zbog toga ovom poslu treba pristupiti mnogo angažovanije, jer dosadašnja iskustva na izradi internih RM uveravaju nas, da se ovaj složen i odgovoran posao sa uspehom može i kod nas obaviti. U prilog tome govori i činjenica, da je danas naša zemlja opremljena savremenom laboratorijskom opremom i odgovarajućim stručnim kadrom koji je sposoban da sa uspehom rešava sve probleme vezane za izradu RM. Prema tome, sistematskim radom na razvoju domaćih RM, uz odgovarajuća ulaganja, zemlja se može osloboditi uvoza, bar za sada najšire korišćenih standarda, u jednom razumnom roku od 4 — 5 godina. Međusobna saradnja u toj oblasti je uspostavljena i sada se ne sme stati, jer sa-

mo se tako može doći do pozitivnih rezultata i napredovanja u radu.

Literatura

1. NBS Special publication (Serija 260).

2. G. A. URIANO, C. C. GRAVATT: The rele of reference materials and reference methods in chemical analysis, MBS Wachington, 1977.

3. Certified reference materials, Division of chemical standard, National physical laboratory, England, 1976.

4. A. MARCHAL: materiaux de rćfćrence, N. B. N.

5. Preporuke ISO/REMCO IOIML.

Standardizacija 1985./br. 1—2