JUS standardizacija
međunarodna i regionalna standardizacija
IZVEŠTAJ O PLENARNOM ZASEDANJU GRUPE ZA STANDARDIZACIJU LAKO KVARLJIVIH PROIZVODA U OKVIRU EVROPSKE EKONOMSKE KOMISIJE
Dr Života Živković, dipl. ing.
Četrdeseti plenarni sastanak Komiteta za poljoprivredne probleme, grupa za standardizaciju lako kvarljivih proizvoda Ekonomske komisije za Evropu (ECE), održan je u Ženevi — Švajcarska u vremenu od 4. do 9, novembra 1984. godine. Komitet za poljoprivredne probleme ECE-a donosi standarde koji nose naziv UN/ECE a radi u okviru Ujedinjenih nacija. Posle prvog skupa predstavnika vlada, koji je održan 1970. godine, kada je, po prvi put, zaključeno da se uspostavi bolja saradnja međunarodnih organizacija koje se bave standardizacijom, održano je ukupno 8 sastanaka sve sa ciljem unapređenja ove saradnje vladinih kao i nevladinih organizacija za standardizaciju. Kao rezultat sporazuma, koji je postignut između vladinih predstavnika koji su odgovorni za politiku standardizacije, ECE će nastaviti sa radom kao centralni organ za politiku usaglašavanja standarda i kao telo za usklađivanje problema povezanih sa standardizacijom, atestiranjem i ispitivanjima. Na pomenutom, četrdesetom plenarnom sastanku, bilo je obuhvaćeno više grupa problema u vezi sa standardizacijom lako kvarljivih proizvoda kao i u vezi sa problemima koji su povezani sa očuvanjem tih proizvoda.
Jedan od prvih problema sa ovog zasedanja bio je predlog za reviziju Ženevskog protokola u vezi sa standardizacijom svežeg voća i povrća. U sklopu tog predloga pored nekoliko drugih detalja, bilo je i pitanje mesta primene UN/ECE standarda ili bliže problema mesta na kojem će se kontrolisati kvalitet robe prilikom preuzimanja iste
u međunarodnom prometu. Izneto je da je bilo više pre-
dloga ali da je komisija eksperata istakla da je predlog Velike Britanije, kojim je bila predviđena mogućnost toga prijema robe na nekoliko mesta, prihvatljiv i kompromisan. Istaknuto je da sadašnji način prijema robe ne odgovara tržišnim uslovima ili tačnije potrošačima. Većina trgovačkih ugovora za pomenute proizvode zahteva kvalitet prema UN/ECE standardu u toku isporuke krajnjem potrošaču, znači tek po prispeću na mesto opredeljenja. Bez obzira što ovo nije mogla da odluči sama radna grupa na plenarnom sastanku, ona je trebalo da dostavi odgovarajućem telu koje bi izmenilo protokol a time i obavezala isporučioca (izvoznika) da odgovara za kvalitet
robe sve do njene isporuke potrošaču. Mada se priznalo da se sve radi za potrošača, dosta argumenata su iznele zemlje izvoznici u vezi sa komercijalnim momentom.
Ni zaključci koji su doneti u vezi sa iznetim problemima nisu bili prihvaćeni bez dužih komentara i dopuna u vidu kompromisnih formulacija. Zaključeno je da su neke delegacije bile za zadržavanje sadašnjeg Ženevskog protokola, prema kome se svežem voću i povrću ocenjuje kvalitet na mestu utovara. Te delegacije smatraju da izvoznici ne mogu prihvatiti odgovornost za kvalitet robe kada ista nije više pod njihovom kontrolom. S druge strane neke delegacije su smatrale da je potrebno menjati protokol o kvalitetu robe prilikom prijema odnosno odgovornosti za kvalitet voća i povrća, jer većina uvoznika želi da primi robu neizmenjenog kvaliteta u trenutku isporuke. Mnoge delegacije su smatrale da se o ovom pitanju mora još uvek razgovarati, odnosno da ovo pitanje treba dostaviti grupi eksperata na ponovno razmatranje. Konačni zaključak je da zainteresovane zemlje dostave pismeno svoje stavove do kraja decembra 1984. godine. Povezano sa ovim bilo je i pitanje koje je obrađivala posebna grupa eksperata a odnosilo se na probleme u očuvanju kvaliteta lako kvarljivih proizvoda i to ne samo VOća i povrća već i svežeg mesa, jaja i dr. Nabačena je ideja o uvođenju ,,frigo karte“ koja bi poslužila da se transport u rashladnim uređajima odvija mnogo brže, čak da se priznaju ispitivanja obavljena pri utovaru ili bilo gde prema dogovoru. Ovo pitanje bilo je potencirano i od strane međunarodne organizacije potrošača. Na zasedanju je izneto kao ,,pitanja potrošača u vezi sa uticajem transporta na kvalitet lako kvarljivih proizvoda“. Potrošači smatraju da je neophodno uspostaviti jednu jedinstvenu kontrolu koja bi obuhvatila sve vrste provere kvaliteta odnosno pregleda robe koje obavljaju veterinarske, fitosanitarne, sanitarne i tržišne inspekcije. Oni takođe pominju frigokartu koja bi trebalo da bude neka garancija kvaliteta ili tačnije garancija da je taj pregled izvršen i da se posle toga otvaranje transporitnog sredstva vrši samo u izuzetnim slučajevima. Ovo nije naišlo na neki veći prijem jer su mnogi delegati bili u nemogućnosti da iznesu stav svojih zemalja po tom pitanju. Zaključak je da tre-
97
__________________________________________ __ -- —---- e——