JUS standardizacija
ba učiniti ono što je prihvatljivo za sve zemlje a da je Osnovni cilj unapređenje transporta a time i kvaliteta lako kvarljivih proizvoda.
Sledeće pitanje, koje je obuhvaćeno ovim plenarnim sastankom, bila je Revizija 19 standarda za sveže voće i povrće. Revizijom su obuhvaćena pojedina pitanja iz pomenutih standarda: u nekim je to ispravka nekih definicija, izmena onoga što je izazivalo sumnju ili stvaralo mogućnost da se dvojako tumači neka od konkretnih odredaba. Na primer u slučaju zelene salate i krastavaca bilo je potrebno da se izmeni izraz ,,salata dobijena u staklari” ili ,,salata dobijena u zaštitnim prostorima“. Ovo je slobodniji prevod jer je direktno rečeno ,,grown under glass“ ili ,,under protection“. Bilo je i različitih izraza u pojedinim standardima iako opisuju isti postupak ili regulišu istu materiju. Zaključeno je da se sve ovo uskladi u svim standardima kojima se reguliše ista materija. Radna grupa je na kraju prihvatila sve zatražene izmene i dopune ovih 19 (UN/ECE) standarda za sveže voće i povrće.
Pored ovih diskutovano je i o predlogu standarda za kineski kupus. Pažnja je posvećena činjenici da i ova vrsta povrća mora imati više klasa kvaliteta. Ugrađen je zahtev da se obezbedi ujednačenost i u odnosu na meru. Zatraženo je da se propiše i minimalna masa pojedine glavice kupusa i usvojeno je da to bude najmanje 300 grama. Radna grupa ga je prihvatila kao predlog UN/ECE standard za kineski kupus koji treba da ide u dalju proceduru. Pitanje da li sušeno povrće treba uvrstiti u lako kvarljive proizvode je nekako podelilo delegacije. Mada je većina delegacija bila za to da se sušeno povrće uključi u protokol i da se na njemu radi. Ostale delegacije nisu prihvatile taj predlog smatrajući da ono nije lako kvarljivo i da ne treba da bude u nadležnosti ovoga Komiteta. Ostalo je da grupa eksperata, koja je već razmatrala pitanje standardizacije sušenog povrća, još jednom razmotri ovo pitanje na svom sledećem sastanku koji će se verovatno održati u toku 1985. godine.
Mada sušeno voće ne treba razlikovati od sušenog povrća, posmatrano sa aspekta da li bi spadalo u grupu lako kvariljivih proizvoda, ovo pitanje je naišlo na veoma širok odziv članova pojedinih delegacija. Najzainteresovaniji su bili Turci, koji su veliki svetski proizvođači suvog grožđa i koji ga izvoze na mnoga svetska tržišta. Turska delegacija je bila protiv da se rade dva posebna standarda za kvalitet ,,grožđice“ i ,,sultane“. Bez ikakvih dilema su izneli “da je to sve ,,suvo grožđe“. Smatraju da sama veličina zrna grožđa ne može da bude jedini faktor kojim se opredeljuje kvalitet pa su nabrojali još sadržaj vlage, prisustvo stranih materija organskog pa čak i neorganskog porekla. Posebno su se založili da se ne vrši podela na: ,,prirodno na suncu sušeno suvo grožđe“ i ,,Sultana“ jer ni sultana koja je inače vrlo kvalitetna nije veštačko suvo grožđe.
98
Predloženo je da se umesto ,,raisins““ — ,,grožđice” koristi zajednički naziv za sve ove proizvode ,,suvo grožđe“. Izneto je i jedno mišljenje da postoji Codex-ov standard za ,,grožđice“ pa da nije ni potrebno da se radi na jošjednom odnosno UN/ECE predlogu standarda. Međutim, većina delegacija je bila za to da se uradi predlog standarda UN/ECE a da Codex-ov standard posluži kao osnova za njega. Delegacija Turske je prijavila svog stručnjaka koji bi izradio ovaj nacrt i dostavio ga Sekretarijatu koji bi ga poslao svim zemljama članicama kako bi iste mogle da se uključe u rad i daju svoj doprinos. Tek na bazi takvih podataka grupa eksperata u kojoj će biti i predstavnik Turske bi odlučila o daljem radu na suvom groždu.
Sledeće pitanje kome je posvećena pažnja na ovom plgnarnom sastanku radne grupe bila ie standardizacija živinskog mesa. U materijalu koji je dobijen na samom sastanku, dato Je obaveštenje da je grupa ::ksperata održala svoj sastanak u septembru 1984. godina. P-.riseća se da je radna grupa prihvatila predlog standarda z.. . ıvinsko meso u novembru 1983. godine takođe na svci · nlenarnom
sastanku. Sastanak grupe eksperata održar: ieptembru 1984.godine je obuhvatio pitanja koja su dz. · od nekih vlada kao neslaganje. Meslaganje je DilGc sar. ı nekim
elementima. Obaveštenie koje je dao sekreta ~ 31 grupe obuhvata pitanja diskutovarid na nedavnom ?as: ı aju Codexovog komiteta za proizvodo od Žživinskcg r::.:s5a a gde je bilo obuhvaćeno pitanje higijene u proizvodi... od živinskog mesa, zatim neka pitanja u vezI se proi?v njom, čuvanjem i sastavom mehanički separiranocG no:= koje Je namenjeno daljoj preradi Na kraju posledne pi: :re, koje Je “Codex Alimentarius commissilon“,tretire.: je ponovno razmatranje uzimanja uzoraka ı postups} mikrobioloških ispitivanja mesa u hermetički zatvore nn konzervama. Drugo pitanje iz ove oblasti koje je tretiranc aa „yom plenarnom zasedanju grupe bilo je potreba da sa u: ii jedna brošura sa tumačenjima koja bi bila gotovakaa standard za živinsko meso a to znači već naredne godine Zadužuani su stručnjaci iz nekoliko zemalja koji bi pripremili slike za ovu brošuru.
Od primedbi treba pomenuti zahtev da se uvedu u standarde za živinsko meso ı termini ,,brojla ska guska“ i „mlada guska“. Daju se i neki parametri kvaliteta kao što je vidljivo mesno tkivo.
Od izmena treba pomenuti još i pokušaje la se nešto bolje definišu načini stavljanja u promet za« lane živine kao „spremno za pečenje“, ,,spremno za kuvanje”, ,,osnovni delovi“. Karakteristično je da se uvo.i! obaveza da prilikom pripremanja živine, za neku od istaknutih svrha, kosti moraju biti bez pojave vidljivih stranih materija kao i bez krvi.
Za nas je od ınteresa ı to da se ı.. di zahtev za ograničenje odstupanja u masi pojedii; ı trupova živine u istom većem pakovanju. Do sledeć: a line pripremiće se novi
i Ztandardizacija 1985./br. 3 — 4