JUS standardizacija

nacrt koji bi se izneo, verovatno zajedno sa pomenutom brošurom na usvajanje. Prethodno je postojao nacrt standarda za živinska mesa koji je privremeno usvojen sa važnošću do 1985. godine. Drugi nacrt iz iste oblasti, bio je nacrt standarda za proizvode od jaja. Na plenarnom zasedanju ove radne grupe izneto je mišljenje grupe eksperata, koja je razmatrala problem standardizacije proizvoda od jaja. izneta su neka mišljenja koja su suprotna stavovima većine ali je kao i u prethodnom slučaju odlučeno da se za 1985. godinu pripreme za plenarni sastanak predlozi koji bi se još jednom razmotrili i eventualno bili usvojeni kao UN/ ECE standardi.

Standardizacija goveđeg mesa bilo je naredno i jedno od veoma važnih pitanja koje je bilo istaknuto na ovom zasedanju. Već na prošlogodišnjem zasedanju postavilo se kao problem pa je odabrana i grupa stručnjaka koja će pripremiti materijal na osnovu kojeg bi se sagledala važnost a samim tim i potreba da se otpočne sa radom na donošenju UN/ ECE standarda za goveđe meso. Materijal je stigao neposredno pred sastanak i podeljen je učesnicima zasedanja kao poseban dokumenat. Vremena nije bilo da se sva pitanja sagledaju i oformi neko definitivno mišljenje. Nije bilo moguće da se o problemu izjasne predstavnici u ime svojih vlada, ali je O njemu diskutovano sa ciljem upoznavanja delegata sa ovim problemom. Materijal je obuhvatio nekoliko poglavlja za koja su korišćeni podaci FAO organizacije. Da bi se sagledala važnost goveđeg mesa za trgovinu i razmenu, izloženi su podaci o trendu potrošnje ove vrste mesa iz kojih se vidi sledeće: Potrošnja goveđeg i telećeg mesa, uključujući i meso bivola je duplirana u toku poslednjih dvadesetak godina u zapadnim zemljama van zemalja zajedničkog tržišta, dok u zemljama zajedničkog tržišta povećanje iznosi prema istim FAO podacima oko 35 %. Maksimalna potrošnja dostignuta je u periodu sedamdesetih godina od kada se osetilo smanjenje za oko 5 %, uglavnom zbog smanjenja potrošnje u Velikoj Britaniji, Danskoj, Zapadnoj Nemačkoj. U nekim zemljama Zapadne Evrope je naprotiv bila očigledna tendencija povećanja potrošnje, (Italija, Irska, Grčka). Slična kretanja smo imali i u zemljama Južne Evrope — Portugalija i Španija. Potrošnja je u istom periodu stagnirala u Jugoslivaviji a rasla i to značajno u Turskoj. Međutim, i pored ovih kretanja, koja se razlikuju od zemlje do zemlje, ukupna potrošnja u Evropi kao celini je u tom periodu bila veća nego u toku 1960, godine. U zemljama Istočne Evrope ovakav trend je vidljiv samo u Poljskoj, gde je zbog ozbiljnih problema u ishrani došlo do smanjenja proizvodnje goveđeg i telećeg mesa. Interesantan je podatak iznet za prosečnu potrošnju po stanovniku u Evropi kao celini. Očigledno je povećanje potrošnje goveđeg i telećeg mesa od oko 15,5 kg u 1960. godini, na skoro 23 kg 80-tih godina. Karakteristično je kretanje potrošnje koje ide od · najniže količine od

Standardizacija 1985./ br. 3—4

10 kg po stanovniku u Turskoj do više od 30 kg u Francuskoj. Takođe je interesantan podatak da i zemlje, kao što je Švajcarska, Belgija-Luksemburg, sada i Italija, Čehoslovačka i SSSR spadaju u tradicionalno velike potrošače ovih vrsta mesa.

Potrošnja telećeg mesa je tradicionalno visoka u Francuskoj ali je neznatna u Velikoj Britaniji. Velika proizvodnja po stanovniku ne znači po pravilu i veliku potrošnju, što se može videti na primerima Danske i Zapadne Nemačke. Karakteristično je da se u Zapadnoj Nemačkoj povećala proizvodnja junećeg mesa ali i to da se velike količine interventno otkupljuju ilageruju kao rezerva ili izvoze u treće zemlje dok se potrošnja ove vrste mesa srmanjuje. Ekonomika proizvodnje junećeg mesa u Zapadnoj Nemačkoj je potpuno izmenjena. Od tradicionalnog uvoznika u 1979. godini postala je 1981. godine značajna zemlja izvoznica kako mesa tako i proizvoda od junećeg i goveđeg mesa. Veruje se da su uzroci izmena u zaradama i konkurenciji jeftinijih vrsta mesa kao što je svinjsko a u manjoj meri i živinsko. Slični razlozi za smanjenje potrošnje goveđeg mesa u celinu su i u Velikoj Britaniji. Daje se još jedan podatak koji ukazuje da je povećanje potrošnje goveđeg i telećeg mesa bilo značajnije u zemljama gde je ispaša osnovni način gajenja aoveda. Ovde se nabrajaju zemlje kao što je: Francuska, Švajcarska, a donekle i SSSR. U zemljama koje su gušće naseljene povećava se potrošnja svinjskog mesa.

Trend proizvodnje goveđeg i telećeg mesa takođe prema podacima FAO (uključeno je i meso bivola) u Evropi sa SSSR-om je povećan u toku poslednjih dvadeset godina za skoro 80 %. U toku 1979. godine dostignut je maksimum od 18. miliona tona. Karakteristično je da je skoro polovina od ove količine proizvedena u SSSR-u a većina je proizvedena u zemljama Evropske ekonomske zajednice i to Zapadna Nemačka, Francuska, Irska, Holandija a takođe i u Španiji i Jugoslaviji.

Jasno se vide određeni pravci kretanja u proizvodnji i potrošnji ovih vrsta mesa. Izražena je i želja da se nešto učini u vezi sa utvrđivanjem kvaliteta goveđeg i telećeg mesa. Odlučeno je da se pored ovog dokumenta uputi jedno pismo vladama pojedinih zemalja i zatraži mišljenje u vezi sa potrebom za donošenje UN/ ECE standarda.

Vidi se da je materija koja je obrađivana u vezi sa standardizacijom lako kvarljivih poljoprivrednih proizvoda veoma široka. Vidi se i to da se posao oko standardizacije ovih proizvoda proširuje a i to da se pokušava usklađivanje rada ove organizacije sa drugim međunarodnim kako vladinim tako isto i nevladinim organizacijama.

Iz izlaganja se vidi da je najveći broj problema koji su izneti na četrdesetom plenarnom sastanku, posle određenih primedbi upućen na dalji rad grupama eksperata a da se očekuje da u 1985. godini neki prošlogodišnji nacrti postanu standardi UN/ECE.

RO O A UMM BIA LJU Ti M Mera la LPMMM, i a 01 21. 2 131. 0 2 u ____-S—