JUS standardizacija

uređuje ,, . . . standarde, tehničke normative i norme kvaliteta proizvoda i usluga. . . ” a ne tehničke normative za zaštitu na radu, zaštitu od požara i dr. Ove nejasnoće potrebno je otkloniti što zahteva izmene čitavog niza odredaba Zakona o standardizaciji, kako ubuduće ne bi dolazilo do teškoća pri donošenju i primenjivanju propisa za izvršavanje tog Zakona.

Izmene i dopune Zakona o standardizaciji, koje su u toku, treba da u skladu sa našim društveno-politič kim sistemom, organizacijom, ·'dosadašnjom: praksom u sprovođenju zakona, kao i međunarodnim preporukama i iskustvima definišu koncept našeg sistema standardizacije imajući u vidu posebno sistem odbezbeđenja kvaliteta proizvoda i usluga.

KVALITET Borba za bolji kvalitet je smisao za odgovornost

Živimo u vremenu u kome uloga kvaliteta i standardizacije postaje sve značajnija. Ekonomski razvijene zemlje sveta su postigle privredni uspeh zahvaljujući tome što su se orijentisale na ove značajne faktore.

Kvalitet i standardizacija, kao osnovni elementi privređivanja, moraju da imaju određeno mesto i zadatke u ekonomskoj stabilizaciji zemlje i intenziviranju izvoza naših proizvoda. Jer, problemi uključivanja naše privrede u međunarodnu podelu rada, gledano sa aspekta standardizacije, su pre svega u obezbeđenju kvaliteta proizvoda koji se izvoze,u skladu sa zahtevima svetskog tržišta. Uobičajeno je da se kaže da je sistem obezbeđenja kvaliteta skup organizacionih, tehničkih i drugih mera koje se sistematski sprovode u cilju poboljšanja proizvodnje i unapređenja kvaliteta proizvoda.

Međutim, ako se obezbeđenje kvaliteta posmatra kroz zakonsku regulativu,onda se pod obezbeđenjem kvaliteta podrazumeva donošenje i primenjivanje zakonskih propisa u cilju preventivnog delovanja na kvalitet proizvoda u fazi njihovog stvaranja, što znači da se propisima iz ove oblasti moraju obezbediti tehničko-tehnološke osnove proizvodnje, organizacija rada u kontroli kvaliteta, metode rada u kontroli kvaliteta i postupci u radu kontrole kvaliteta.

Kvalitet je u savremenom svetu presudno oruđe za modernizaciju industrije i poboljšanje plasmana proizvoda. Imperativ vremena je da treba što više prodavati, pod uslovom da se bolje proizvodi, da treba biti što konkurentniji u zadovoljavanju potreba korisnika proizvoda i usluga.

Danas je u svetu opšte prihvaćena činjenica da jedino konkurencija kvalitetom može da bude pravi odgovor novim izazovima s kojima se susreću i naše organizacije udruženog rada na tržištima drugih zemalja.

134.

Napor, koji je u sve ovo potrebno uložiti, omogućuje da se prevaziđu različite protivurečnosti koje su u sferi društvenih promena svake zemlje i sveta u kome živimo. Da bi se ovo postiglo neophodno je pre svega:

— posvetiti posebnu pažnju unapređenju kvaliteta u cilju optimizacije rentabilnosti ulaganja, što znači da se problemu kvaliteta mora prići sveobuhvatno.

Brigu pojedinca o kvalitetu treba zameniti kolektivnom

brigom o kvalitetu. Timski rad treba da bude orijentisan

na iznalaženje boljih rešenja.

Osnovni nosilac i organizator celokupnog posla mora da bude društvo, odnosno njegovi organi i organizacije, na čelu sa najvišim državnim organom — vladom.

— Upravljati kvalitetom kroz unapređivanje izrade standarda, metrologiju, kontrolu proizvodnje, statističku ob- · radu podataka itd., što sve zahteva da se pokrene čitav sistem odnosa i vrlo raznovrsnih odgovornosti.

Kvalitet se tumači na više načina, u zavisnosti od stepena privrednog razvoja, društvenih odnosa i nivoa ekonomske snage svake zemlje. Prirodno — teoretska saznanja i iskustvo doprinose bližem definisanju ovog pojma. Pokreti koji su se poslednjih godina javili u Evropi (uglavnom preneti iz Japana ili SAD) su uneli posebnu širinu u tumačenje funkcije kvaliteta, tako da se kvalitet više ne shvata samo kao ekonomska i tehnička veličina već, pre svega, kvalitet je politika, filozofija i kultura jednog naroda.

Kada se o ovome govori, treba reći uz sve ovo da kvalitet treba tumačiti kao optimalni kompromis predstavljen ravnotežom koja je postignuta u datom trenutku između kvaliteta proizvoda i usluge — povoljnih okolnosti koje su na to uticale i pritisaka svih vrsta: tehničkih, ekonomskih. . . do političkih. Ovde ne treba zaboraviti i ulogu samog standarda koji mora da izmiri različite interese učesnika prilikom njegovog definisanja da bi proizvod bio prihvatljiv po ekonomski opravdanoj ceni.

Ovakav pristup zahteva inovaciju postojećih i izradu novih standarda što za sobom povlači teškoće da se uvek sledi proces inovacija, jer velike tehnološke zaokrete u današnjem svetu, koji su sve češći, standardizacija nije u mogućnosti da prati.

Zato, na ovom polju, treba se orijentisati na što brži postupak i što brže reagovanje. Treba reći i to da nema radne organizacije, u bilo kojoj grani industrije, koja će uspešno konkurisati na tržištu ukoliko u njoj ne postoji permanentna evolucija ka boljem kvalitetu.

Značajnu kariku u lancu sistema obezbeđenja kvaliteta predstavlja atestiranje kome se danas i na međunarodnom planu pridaje sve'veći značaj.

Ciljevi i prednosti postojanja organizovanog sistema atestiranja su opšte poznati.

U našoj zemlji se na ovom planu mora uraditi sledeće:

Standardizacija 1985./br. 5—6