JUS standardizacija

DOSADAŠNJI RAD NA STANDARDIZACIJI U OBLASTI SAOBRAĆAJA

Vojislav Kaličanin, dipl. inž. saobr.

Osvrt na dosadašnju aktivnost

U proteklom periodu (od 1984. godine do danas) aktivnost SZS na standardizaciji u oblasti saobraćaja odvijala se u dva pravca. Jedan je bio stvaranje uslova za efikasniji rad, a drugi izrada i donošenje standarda i tehničkih normativa. Obe aktivnosti su se odvijale, sa više ili manje uspeha, istovremeno i zaslužuju posebnu pažnju da bi se shvatilo dokle je stigla standardizacija u saobraćaju i kakva je njena perspektiva.

Uslovi za dalji rad

Problemi koji otežavaju dalji razvoj standardizacije u oblasti saobraćaja još uvek su brojni i biće potrebno mnogo napora i vremena da se isti reše, a što se može zaključiti iz sledećeg.

1) Pitanje nadležnosti

Zakonom o standardizaciji (član 30. stav 2.) propisano je da ,,Propise o tehničkim normativima za objekte, postrojenja, uređaje i sredstva iz oblasti saobraćaja donosi direktor Saveznog zavoda za standardizaciju, u saglasnosti sa predsednikom Saveznog komiteta za saobraćaj i veze, ako saveznim zakonom nije drukčije određeno”. Ovaj izuzetak rezultat je činjenice da su u vreme donošenja Zakona o standardizaciji bili na snazi mnogi savezni zakoni kojima su se predviđala rešenja pojedinih problema na resornom umesto na funkcionalnom principu; radi kontinuiteta u regulisanju tih pitanja i primenjivanja već donetih propisa Zakonom o standardizaciji predviđen je i navedeni izuzetak. Nažalost, u proteklom periodu, u kome su doneseni novi savezni zakoni u oblasti saobraćaja, taj izuzetak pretvorio se u pravilo. Ovi zakoni isključuju mogućnost donošenja propisa o tehničkim normativima za sredstva i opremu u oblasti saobraćaja, u najvećem broju slučajeva. Sledeći pregled ovlašćenja za uređivanje pitanja od uticaja na standardizaciju u ovoj oblasti to jasno pokazuje, a on se odnosi na tehničko-tehnološke sisteme koji u pogledu standardizacije čine podsisteme jugoslovenske standardizacije.

136

Propisima i standardima, donetim na osnovu napred pomenutih zakona, propisuje se i utvrđuje materija (proizvodi, oprema i radovi) koja je specifična za pojedine tehničko-tehnološke sisteme už manje ili veće usklađivanje i saradnju sa jugoslovenskom standardizacijom.

1a) Železnički saobraćaj

Zakoni koji se odnose na železnički saobraćaj su: Zakon o udruživanju u zajednicu JŽ i Zakon o osnovama bezbednosti u železničkom saobraćaju. U tehničkom smislu ovaj sistem je vezan za pravila Međunarodne železničke unije (UIC), u velikoj meri.

1b) Vodni saobraćaj (pomorska i unutrašnja plovidba) Zakonima o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi i o jugoslovenskom registru brodova ovlašćen je JUGOREGISTAR da za potrebe organa Federacije tehničkim pravilima sprovodi standardizaciju sredstava i opreme u oblasti brodogradnje. | Nadzor nad radom Jugoregistra vrši Savezni komitet za saobraćaj i veze.

Tehnička pravila Jugoregistra se rade, u najvećoj meri, na osnovu pravila međunarodnih klasifikacionih društava, uz korišćenje i standarda ISO (ISO/TC 8 — Brodogradnja). 1c) Vazdušni saobraćaj

Zakonom o vazdušnoj plovidbi ovlašćen je Savezni komitet za saobraćaj i veze da donosi propise kojima se, u tehničkom smislu, može uticati na standardizaciju transportnih sredstava i opreme u oblasti vazdušnog saobraćaja. Inače postoji tehnički komitet ISO/TC 20 — Aeronautika i kosmonautika koji je veoma aktivan — do sada je usvojio 119 standarda, ali ne postoji mogućnost da se tehnički propisi donose na osnovu Zakona o standardizaciji. 1d) Drumski saobraćaj

Zakonom o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima (član 221. stav 1. pod 3) ovlašćen je Savezni komitet za saobraćaj i veze da, u sporazumu sa saveznim orga-

Standardizacija 1985./br. 5—6