JUS standardizacija
nima uprave nadležnim za poslove energetike i industrije i unutrašnje poslove, donese propise o osnovnim uslovima koje moraju ispunjavati uređaji i oprema na vozilima, o dimenzijama i ukupnim težinama i o osovinskom opterećenju vozila u saobraćaju na putevima, kao i o osnovnim uslovima koje putevi, njihovi elementi i objekti na njima moraju ispunjavati sa g/ed/šta bezbednosti saobraćaja. Savezni zavod za standardizaciju ovlašćen je tim istim Zakonom (član 221. stav 6.) da u sporazumu sa savezZnim organima uprave, nadležnim za poslove saobraćaja i veza i saveznim organima uprave nadležnim za unutrašnje poslove, donese propise o konstrukciji i karakteristikama vozila, njihovih sklopova, o pneumaticima, o saobraćajnim znakovima, o svetlosnoj signalizaciji na putevima, o označavanju radova na putevima, o znakovima duž javnih puteva koji se odnose na reklame, oglase i sl., o premazima za oznake na kolovozu i o osvetljavanju gradskih saobraćajnica, sa g/ed/šta standardizacije.
iz prethodno iznetog proističe:
a) da važećim zakonima u oblasti saobraćaja ovlašćenja pojedinih organa i organizacija, odnosno funkcionera koji njima rukovode, nisu dovoljno precizno utvrđena;
b) da Zakonom o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima nije definisano šta se podrazumeva pod propisima koji se donose ,,sa gledišta bezbednosti saobraćaja” a šta pod propisima koji se donose „sa gledišta standardizacije”, odnosno šta je predmet regulisanja jednim, a šta drugim propisima i gde su međusobne granice regulisanja kada su u pitanju ista sredstva i oprema (saobraćajni znakovi, uređaji i oprema vozila i dr.);
c) da ovako definisano regulisanje ima za posledicu uzdržavanje od vršenja ovlašćenja da bi se izbegle nenamerne povrede odgovarajućih odredaba saveznih zakona.
2) Klasifikacija standarda
Jugoslovenskim standardom JUS A.A0.004 — Klasifikacija i označavanje jugoslovenskih standarda, standardi se razvrstavaju i označavaju prema granama i glavnim grupama. Činjenica da se standardi iz oblasti saobraćaja sada svrstavaju samo u dve glavne grupe (Z.M i Z.S), a da se još uvek nalaze i u granama za oblasti: rudarstvo, mašinogradnja i građevinarstvo, gde je saobraćaj uključivan radi rešavanja njihovih potreba, rečito govori o gledanju na saobraćaj i shvatanju saobraćaja kao posebne oblasti. Ovakvo stanje u oblasti klasifikacije standarda postaje jedan od ograničavajućih parametara za sistemski rad na standardizaciji u oblasti saobraćaja. Da bi se prevazišlo ovakvo stanje preduzimaju se mere za reviziju ovog standarda tako da saobraćaj bude u punoj meri i na adekvatan način zastupljen u klasifikaciji standarda odnosno da dobije odgovarajuće grane i oznake za označavanje standarda.
3) Kadrovska osposobljenost SZS
Organizaciono, saobraćaj u okviru SZS pokriva ,,Grupa za saobraćaj, transport i skladištenje” koju sačinjavaju ukupno 4 dipl. inženjera saobraćaja i mašinstva (po 2 iz svake struke); krajem 1984. godine sastav je bio upola manji.
Ova grupa pokriva rad 16 tehničkih komiteta i 107 potkomiteta ISO, 1 radne grupe ECE i 2 tela SEV, a uz to aktivno se bavi i poslovima koje ne pokrivaju međunarodne organizacije. S obzirom na značaj problematike kojom se bave ove međunarodne organizacije (vozila, sredstva integralnog transporta, grafički simboli i znakovi za opštu upotrebu, i dr.) i obim rada, sa ovim brojem izvršilaca, može se pratiti njihov rad,ali ne i pokrivati u pravom smislu reči. Imajući u vidu činjenice da postoje oblasti koje nisu pokrivene radom neke od navedenih organizacija (npr, skladišta i skladištenje zaštitne čelične i žičane ograde na putevima i dr.) i da je obuhvatnost standardizacije na nacionalnom nivou mnogo veća nego na međunarodnom, raspoloživi broj izvršilaca (standardi-
zera) je nedovoljan za ozbiljniji sistemski i sistematski rad,
Izrada kompleksnih programa standardizacije za pojedine oblasti saobraćaja, koja je u toku, obuhvatiće ne samo potrebe u propisima, već će pokazati i potrebe u kadrovima za realizaciju programa.
4) Tradicija i poznavanje standardizacije
Saobraćaj kao privredna i naučna oblast nema dugu tradiciju,a takođe ni kao posebna struka. U uslovima nerazvijene standardizacije u oblastima sa dugom tradicijom (npr. elektrotehnika ili mašinogradnja) ne može se očekivati da situacija u saobraćaju bude bolja, · Razlike u shvatanjima i strukovna zastranjivanja između predstavnika pojedinih struka o tome šta je saobraćaj i šta sve u saobraćaju može da bude predmet standardizacije još uvek su veoma prisutni i često sputavaju brži razvoj standardizacije u ovoj oblasti,
Tokom školovanja i kasnije ,,saobraćajci” su se vrlo retko susretali sa aktima tehničke regulative — proizvodima standardizacije, te se ne može govoriti o nekom širem predznanju iz ove discipline.
Sve navedene okolnosti govore u prilog zaključku da standardizacija u oblasti saobraćaja nema tradiciju niti je dovoljno poznata kao posebna disciplina. Uloženi trud i postignuti rezultati standardizera saobraćajne struke u velikoj meri doprinose afirmaciji ove aktivnosti.
4.2 Izrada i donošenje jugoslovenskih standarda i tehničkih normativa
U prethodnom izlaganju obuhvaćeni su i ukratko proanalizirani svi problemi od značaja za sagledavanje uslova u
137
Standardizacija 1985./br. 5—6