JUS standardizacija

imajući u vidu navedene potrebe, mogućnosti i ograničenja Savezni zavod za standardizaciju pokreće aktivnosti na izradi Srednjoročnog plana za period 1986 — 1990. i poziva sve zainteresovane da svoje pismene predloge u vezi sa radom i unapređenjem standardizacije, dostave Saveznom zavodu za standardizaciju, do kraja meseca maja 1985. godine (Grupi za planiranje SZS). |

Predlozi bi trebalo da budu konkretni, po mogućstvu sa obrazloženjem i izraženom spremnošću predlagača da se aktivno angažuju u procesu donošenja i usvajanja standarda i drugih dokumenata standardizacije iz određene oblasti.

Savezni zavod za standardizaciju će u okviru svog dela zadataka na izradi srednjoročnog plana nastojati da i posebno sagleda potrebe unutar određenih grupacija privrede, što ne isključuje mogućnost da predlagači upute direktno Zavodu predloge i zahteve.

U BEOGRADU ODRŽAN SEDMI KONGRES INŽENJERA I TEHNIČARA JUGOSLAVIJE -NAPREDOVATI SE MOŽE SAMO ZNANJEM=-

Tehnološka strategija, stvaranje naučnih jezgara u industrijskim sistemima po uzoru na savremani svet, razvijanje sopstvenog znanja, uz bolju organizovanost, teme su koje su bile u središtu pažnje Sedmog kongresa inženjera i tehničara Jugoslavije, koji je održan u Beogradu 12, 13 i 14. aprila 1985. godine.

U posleratnom periodu Jugoslavija se brzo razvijala, promenila proizvodnu strukturu, stvorila značajan proizvodni potencijal.

Veliki deo tih rezultata, posledica je uvoznih tehnologija, kupljenih licenci, uvozne opreme itd. Mi smo godinama, zahvaljujući uveliko tim uslovima, bili pri samom svetskom vrhu po stopi rasta industrijske proizvodnje i društvenog proizvoda.

Ako je odmah posle rata i bilo neophodno uvoziti tuđe znanje, to se kasnije nije smelo pretvoriti u jednosmernu aktivnost, tim pre što je naš školovani kadar narastao na preko 800 hiljada inženjera i tehničara.

Brzopleto kupovanje licenci dovelo je do potcenjivačkog odnosa prema domaćoj nauci, tehnologiji i kadrovima. Biti tehnološki jak makar i uz minimalnu sopstvenu sirovinu, cilj je svake zemlje, posebno ako je nedovoljno razvijena, jer se jedino tako može osloboditi zavisnosti od uvoza skupe strane tehnologije i licenci. O tome je do sada malo vođeno računa. Bilo je unosninije obilaziti svet i pojedinačno se na razne načine bogatiti, nego voditi računa o razvoju i korišćenju pameti i stvaranju uslova da celo društvo postane bogatije.

Mnoge radne organizacije u Jugoslaviji su, gledajući usko samo svoje interese, neorganizovano i neselektivno kupovale u inostranstvu sve što su želele: od najjednostavnijih repromaterijala, opreme, raznih tehnologija (ponekad bez elementarnih kriterija pa i tehnološki davno prevaziđenih rešenja) ne pokazujući nikakav interes za sopstveni naučni i tehnološki razvoli.

Tek suočeni sa oskudicom novca za nova ulaganja i proširenje materijalne osnove rada, shvatili smo da su naši najveći neiskorišćeni resursi u domaćem znanju. Dok razvijeni svet u novu tehnološku revoluciju utrčava u najboljim sprintericama, siromašni nastoje da se bosi uključe u ovu neravnopravnu trku. U trku moramo i mi, ali je od presudne važnosti da naučno i stručno mišljenje postane neopozivi kriterijum.

Uvođenje kompjutera u proizvodne procese podrazumeva promenu organizacije rada i afirmaciju stručnosti, jedinstvo tehničke regulative. :

Uz uvodno izlaganje druga Jona Srbovana, člana SIV-a, i predsednika Saveza inženjera i tehničara Jugoslavije, brojne rasprave u toku trodnevnog zasedanja i zaključke koji su na plenarnoj sednici usvojeni, ovo su osnovne poruke Sedmog kongresa inženjera i tehničara Jugoslavije.

130

Standardizacija 1985./br. 5–6