JUS standardizacija

sprovođenja nadzora. Podnosilac zahteva treba da bude informisan o rezultatima početne kontrole i ispitivanja. Ako organizacija, koja upravlja sistemom, nije zadovoljna rezultatima početne kontrole ona obaveštava podnosioca zahteva o svim nedostacima. Podnosilac zahteva može da preduzme,akcije da ukloni nedostatke u određenom vremenskom periodu i u tom slučaju organizacija, koja upravlja sistemom, može ponoviti samo deo neophodnih kontrolnih postupaka i ispitivanja. U suprotnom zahtev se odbija.

Ponovna kontrola u slučaju podnošenja zahteva za isti proizvod nije neophodna.

3.2 Ocena sistema obezbeđenja kvaliteta proizvođača

Ocenjivanje sistema obezbeđenja kvaliteta je deo početne kontrole. Ono treba da bude u skladu sa specifičnim pravilima sistema koja se odnose na dati proizvod.

Svi podaci, koji se odnose na funkcionisanje sistema obezbeđenja kvaliteta proizvođača, moraju biti stavljeni na raspolaganje organizaciji koja upravlja sistemom.

Cilj početne kontrole je da utvrdi da li je fabrika sposobna da kontinualno proizvodi proizvode saobrazne standardima. Bitanelemenatu ovoj oceni je sistem fabričke kontrole kvaliteta, mada se bez korektnog stava rukovodstva fabrike u odnosu na kvalitet proizvoda nijedan sistem kontrole kvaliteta ne može smatrati pouzdanim.

Početna kontrola obuhvata:

— osoblje i njegove zadatke kao i status kontrole kvaliteta proizvođača

— metode i postupke kontrole uopšte i dokumentaciju — opremu za ispitivanje

— kontrolu kvaliteta nabavljenih materijala, komponena ta i usluga. (Prijemnu kontrolu)

— identifikaciju serije i njenu kontrolu ; — mesto odbačenih proizvoda nakon kontrole

— označavanje proizvoda

— postupke za prilagođavanje proizvoda i proizvodnje

— internu dokumentaciju, uključujući izveštaj o ispitivanju, izveštaj o proizvodnji, atest o materijalima, reklamacije itrl,

— raspoloživost tehničkih zahteva u odnosu na proizvode npr. standarde, šemu nadzora i kontrole, priručnike o kvalitetu i druge bitne dokumente za kontrolu fabrike

— stav rukovodstva fabrike prema kontroli kvaliteta posebno prema predloženoj šemi kontrole.

Svi ovi elementi su bitni za rad pouzdanog sistema kontrole kvaliteta, mada mogu postojati razlike koje zavise od proizvodnog procesa, obima proizvodnje i tipa proizvoda. Ipak, nije moguće uspostaviti uvek idealan sistem kontrole kvaliteta koji bi bio primenljiv u svim situacijama, a ne bi bilo ni praktično ni poželjno za organizaciju, koja upravlja sistemom, da insistira da proizvođači istog proizvoda primene identičan sistem.

Proizvođač mora da reši pitanje odgovornosti u sistemu obezbeđenja kvaliteta imenujući odgovorne stručnjake za kontakte sa organizacijom koja upravlja sistemom atestiranja.

3.3 Početno ispitivanje odnosno ispitivanje tipa

Ispitivanje tipa podrazumeva ispitivanje proizvoda prema svim zahtevima standarda i čini drugu osnovu ovog oblika atestiranja.

3.3.1 Izbor uzoraka

Nasumice uzete uzorke za ispitivanje tipa mogu da biraju predstavnici organizacije koja upravlja sistemom u toku inicijalne kontrole ili se mogu prihvatiti uzorci koji su dostavljeni od strane proizvođača, tako da se ispitivanje tipa može vršiti u toku ili zajedno sa inicijalnom kontrolom. Ukoliko je prihvaćen ovaj drugi način, neophodno je proveriti da li je podneti uzorak za ispitivanje tipičan predstavnik proizvodnje. Svrha ovog je da se osigura da odabrani uzorci predstavljaju mogućnosti proizvođača i da se mogu sigurno identifikovati.

Proizvođač često ne želi da započne proizvodnju dok ne dobije odobrenje. U tim slučajevima ispitivanje se može obaviti na uzorcima prototipova, a nastavlja se neposredno posle početka proizvodnje daljim posetama fabrici u toku kojih se odabiraju uzorci za ispitivanje.

Broj uzoraka koji se zahteva za sprovođenje svih ispitivanja može da bude naveden u standardu. U svakom slučaju treba voditi računa da uzorak bude predstavnik proizvodnje kao i o tome da postoji mogućnost bitne pro-

·mene koja može nastati zbog metode ispitivanja. Organi-

zacija koja upravlja sistemom odlučuje o optimalnom broju uzoraka koji je neophodan za ostvarivanje potrebnog stepena sigurnosti.

3.3.2 Sprovođenje početnog ispitivanja odnosno isp tivanja tipa

U principu, ispitivanje tipa normalno treba da obavi organizacija koja upravlja sistemom ili od nje ovlašćena organizacija u skladu sa pravilima sistema. Ovaj postupak ne daje samo bitne informacije o saobraznosti karakteristika proizvoda sa standardima nego je takođe koristan za proveru tačnosti opreme i metoda proizvođača. Međutim, zbog veličine određenog proizvoda, ili zbog nedostatka odgovarajuće opreme za ispitivanje u ovlašćenoj organizaciji biće neophodno da se neka ispitivanja obave uz pomoć opreme proizvođača. U ovom slučaju, sve vrste ispitivanja, uključujući i tačnost opreme proizvođača, treba da budu pod nadzorom predstavnika organizacije koja upravlja sistemom ili od nje ovlašćene organizacije. Ovaj alternativni postupak ne treba da

193

OE E = "MONS: 503 My „laz vu ya ras ya 210 e UN a 0 0 ava i a UO Ml e aan a Li aa O a OM aa O: a Ku

Standardizacija 1985./br. 7—8