JUS standardizacija
novo donele u pogledu kriterijuma koji su već bili utvrđeni u standardima.
5. Predviđeni period od 2 godine za početak funkcionisanja sistema atestiranja bio je veoma kratak za neophodne pripreme organizacije Zavoda, za nalaženje pravnih rešenja koja se odnose na sprovođenje sistema atestiranja i drugih praktičnih rešenja ostalih elemenata sistema. Međutim, postignuti rezultati u toku sprovođenja sistema su veoma značajni. Pre svega atestiranju je, kao disciplini dat adekvatan status i uveden je red u ovoj obliasti. Argumenti koji govore tome u prilog mogu se prikazati i obrazložiti na više načina.
Ukratko prikazani rezultati su:
a) za jedan broj proizvoda olakšan je plasman na domaćem i međunarodnom tržištu (priznavanjem atesta) jer je poboljšan kvalitet proizvoda;
b) veliki broj uvoznih proizvoda obuhvaćen je atestiranjem čime je u znatnoj meri izvršena zaštita ekonomskih interesa zemlje (vuna, pamuk, juta, električni aparatiidr.; ”
c) atestiranjem je obuhvaćena većina proizvoda koji utiču na bezbednost i zaštitu ljudi (S-zaštita, električni aparati, građevinski materijali, plinske boce, užad za rudarska postrojenja i dr.);
d) Potrošačima je olakšan izbor proizvoda;
e) Omogućena je korekcija većeg broja standarda. Koncepcijski gledano, osnovni principi našeg sistema i sis tema prihvaćenog na međunarodnom nivou imaju znatne sličnosti ali i razlike.
Ako uporedimo principe atestiranja prihvaćene na međunarodnom nivou:
1. Ispitivanje tipa proizvoda u nezavisnoj i neutralnoj organizaciji, 2. ocena sistema obezbeđenja kvaliteta od strane proizvođača i njegovo prihvatanje,
3. izdavanje odobrenja proizvođaču za korišćenje atesta o saobraznosti ili znaka saobraznosti
4. nadzor nad sistemom obezbeđenja kvaliteta proizvodača, 196
5. ispitivanje uzoraka iz proizvodnje i sa tržišta, i principe našeg sistema može se zaključiti sledeće:
a) za atestiranje određenih proizvoda (cement, S-zaštita, prefabrikovani elementi od ćelijastog betona) ovi principi su manje — više primenjivani. lako direktno nisu primenjivani, za indirektno — u skladu sa propisanim postupkom — maksimalno su korišćeni rezultati ispitivanja kontrole kvaliteta proizvođača;
b) za druge proizvode bili su primenjivani u skladu sa standardom A.K2.003 postupci ispitivanja za atestiranje i znak kvaliteta, principi ostalih sistema atestiranja, pre svega sistema 1, 3 i 4. Međutim, ispitivanje tipa za većinu proizvoda nije vršeno u nezavisnoj i neutralnoj organizaciji, niti su bili primenjivani principi 2, 3,5 i 4.
ZAKLJUČAK
Na osnovu izloženog može se zaključiti:
1. Dosadašnji sistem atestiranja i iskustvo na njegovom sprovođenju predstavljaju veoma solidnu osnovu na koju se mogu nadgraditi principi sistema atestiranja prihvaćeni na međunarodnom nivou.
2. Principi prihvaćeni na međunarodnom nivuo težište sistema atestiranja prenose na proizvođače, tamo gde se kvalitet stvara i najkompletnije kontroliše.
3. Međunarodni sporazumi i ugovori koji se sprovode ili koji će se sprovoditi u SFRJ imaju za osnovu ove principe. 4. Međunarodni sistem atestiranja, u čije smo uključenje veoma zainteresovani kao i u nacionalne sisteme većine zemalja, baziraju se takođe na ovim principima.
5. Sprovođenje sistema atestiranja ne bi trebalo da bude samo stvar Zavoda i organizacija udruženog rada koje su uključene u sistem. Prednosti sistema atestiranja moraju da budu praktišno realizovane: pravo na veću cenu, manji porez itd.
Il na kraju, kvalitet zajedno sa produktivnošću i efektivnom cenom predstavlja uspeh i u većini slučajeva i egzistenciju industrije svake zemlje. U današnjim uslovima međunarodnog tržišta i konkurencije, kvalitet i kvalitetni proizvodi nisu više luksuz. To je način opstanka.
— I—zZ—L|_K O O O O O JV 0 u i CL 10 st ati ar a SUR PIM air api ai avi 4 Na alka air m n fica ANI: VREME: U ia» arez A KO.
Standardizacija 1985./br. 7—8