JUS standardizacija

Primeri:

— količina toplote koja je potrebna da se temperatura određene količine vode podigne od 10 do 30 "C;

— kinetička energija čestice date mase i brzine:

— potencijalna energija naelektrisane čestice u stacionarnom električnom polju.

Pojam energije u smislu različitih fizičkih veličina je razmatran u ISO 31.

1.2 Pojam energije u ekonomskom smislu, ovde se naziva „energija (1.2)” 1

Energija u ovom smislu je pojam koji se koristi da se definiše i imenuje korpa dobara i da se uporede i sakupe sastavni delovi korpe. Primeri industrijskih proizvoda u korpi su ugalj, mazut, prirodan gas i električna energija. Energija (1.2) je analogna drugim korparna dobara takvim kao što su mlečni proizvodi, povrće, alkoholna pića ili metali. Suprotno energiji (1.1), energija (1.2) može biti proizvedena i potrošena. Dalje uskladištenje energije ima različito značenje prema tome da li se ono odnosi na energiju (1.1) ili energiju (1.2).

Ukupna energija (1.2) je samo mali deo (reda veličine 10—5 do 10 “) ukupne emisije energije sunca koja pada na našu planetu.

Jedinice mera za energiju (1.2) razmatraju se u daljem tekstu. 2. Energija (1.2) 2.1 Sadržaj korpe

Sastav korpe energije (1.2) je proizvoljan i mora biti definisan konvencijama. Danas su te konvencije često nedefinisane i razlikuju se od slučaja do slučaja.

Postoji opšti sporazum da sledeće stavke treba da budu uključene u energiju (1.2): ugalj, mazut, prirodan gas, električna energija. Postoji, takođe opšta saglasnost da sa” držaj energije u hrani ne treba da bude uključen u energiju (1.2). Međutim, ima mnogo proizvoda koji mogu ili ne moraju biti uključeni. Takvi su na primer:

— energetska upotreba nekomercijalnih dobara: nekomercijalno drvo za sagorevanje, različiti nekomercijalni otpadni proizvodi, mišićni rad ljudi i životinja, energija koja se izvlači iz prirodnih rezervoara (npr. pomoću toplotnih pumpi);

— neenergetska upotreba energetskih dobara:

ulja za podmazivanje, hemikalije (npr. za proizvodnju pla stičnih masa), metalurški ugalj;

— unutrašnja energija, uglavnom u industriji:

otpadne vode, različiti otpadni proizvodi, otpadna toplota, toplota koja nastaje u industrijskim procesima (npr. pri proizvodnji čelika i aluminijuma);

— energetska upotreba neenergetskih materijala:

198 '

racionalno iskorišćenje energije reciklažom. Otpadni materijali nakon reciklaže mogu biti, npr. gvožđe, čelik, staklo i hartija, spaljivanje otpadaka.

2.2 Struktura korpe

Kao i druge korpe dobara, energija (1.2) sadrži elemente na različitim stepenima rafinacije koji su postignuti sukcesivnim transformacijama, npr. toplotni sadržaj uglja može biti korišćen da se proizvede električna energija. Energija (i.2) se razmenjuje između regiona i zemalja i između različitih sektora privrede.

Da bi se dobio pregled mnoštva sporazuma koji se sklapaju u datom periodu vremena, potrebno je definisati strukturu korpe.

Ima bar dva osnovna načina da se utvrdi struktura sistema energije (1.2), naime

— model toka energije;

— model sakupljanja energije.

2.2.1 Model toka energije

Prema ovom modelu, energija (1.2) se pojavljuje u različitim stepenima rafinacije. Stepeni, koji se uglavnom ko-

'riste, — dalje objašnjeni u tačkama 2.2.1.1 — 2.2.1.4 —

su: — prirodni izvori energije

koji se koristi za proizvodnju

— primarna energija

koja se — u sektoru za pretvaranje energije — pretvara u — finalnu energiju

koja se isporučuje krajnjim korisnicima, gde deo energije postaje ;

— korisna energija

Ne postoje svetski sporazumi o ovom opisu. Neke grupe koriste dodatne stepene, a neke druga imena.

2.2.1.1. Prirodni resursi energije

Ovi resursi energije su normalno klasificirani prema tome da li se smatraju:

— potencijalnim izvorima,

— razumno obezbeđenim izvorima,

— pažljivo planiranim rezervama.

Oni su takođe klasificirani i prema procenjenim ili pozna tim troškovima proizvodnje.

2.2.1.2 Primarna energija

Primarna energija se relativno lako definiše za neka konvencionalna fosilna goriva, takva kao što su ugalj ili prirodan gas.

Standardizacija 1985./br. 7—8