JUS standardizacija

U suštini, meri se sadržaj toplote od onoga što dolazi iz zemlje ili od onoga što je uvezeno.

Problem definicije postavlja se za izvore nafte i gasa koji sagorevaju ili se ponovno ubrizgavaju. Normalno, međutim, takav gas nije uključen u primarnu energiju.

Za neke druge izvore energije ima mnogo načina da se definiše proizvodnja primarne energije.

Slučaj hidroenergije diskutovan je više od jednog veka, niko ne zna kako treba da bude tretirana nuklearna energija, ili izvori nekonvencionalnih fosilnih goriva, npr. uljni škriljci.

U osnovi postoje dve strategije i pristupu ovim problemima. Prva se sastoji u izučavanju različitih postojećih energetskih izvora da bi se za svaki od njih definisala granica procene primarne energije.

Druga strategija se sastoji u tome da se razmotri razlog supstitucije, i da se uporede rezultati stepena iskorišćenja procesa pretvaranja energije, sa drugim rezultatom pretvaranja energije koji je zasnovan na konvencionalnom fosilnom gorivu.

U slučaju električne energije proizvedene sa hidro, nukleamom ili nekom nekonvencionalnom energijom. Svetska konferencija za energiju, CME, preporučila je da se potrošnja primarne energije definiše kao električni stepen iskorišćenja energije umnožen sa transforamcionim faktorima 2.6. Ova vrednost je utvrđena upoređenjem sa energanom na konvencionalna fosilna goriva sa stepenom iskorišćenja od 38,5 %. U zemljama gde postrojenja na konvencionalna fosilna „goriva nisu preferencijalna alternativa, CME preporuka dozvoljava upotrebu druge odgovarajuće vrednosti transformacionog faktora.

2.2.1.3. Finalna energija

Finalna energija se isporučuje krajnjim korisnicima prceko sektora za pretvaranje energije. Ovi mogu biti podeljeni u industrijske, poljoprivredne, sektore za domaćinstva, uslužne i transportne sektore, ili na neki drugi način. Problem definicije koji postoji, potiče od teškoća u određivanju različitih kategorija korisnika prema odgovarajućim sektorima.

Primeri:

Potrošnja električne energije u rafinerijama nafte se ponekad beleži kao industrijska potrošnja, pošto se gubici proizvodnje nafte pripisuju sektoru za pretvaranje energije. Toplane u naseljenim mestima se ponekad svrstavaju u sektore za pretvaranje energije, ponekad u sektore krajnjih korisnika.

Goriva koja se koriste u transportnim sektorima i za tran sport i distribuciju finalne energije treba logično da budu

svrstana u sektor za transformaciju energije, ali ona se često nalaze u transportnom sektoru. i

2.2.1.4. Korisna energija

Za jednog krajnjeg korisnika energije, ponekad je moguće da se definiše minimum teoretske potrošnje energije koji bi bio dovoljan da ostvari zahtevane rezultate. To je takozvana „,korisna energija”. : Primer:

U statistici korišćenja energije za zagrevanje u stambenim sektorima, korisna energija je ponekad definisana kao suma iz (a) energije koja zrači od grejnih elemenata, i (b) energije u obliku tople vode i iz (c) slobodne energije, tj. sunčevo zračenje, toplotno zračenje ljudskog tela i rasipanje elaktrične energije koja se koristi u uređajima. Međutim ima drugih definicija korisne energije, npr. ,,to je energija koja je dobijena posle poslednje transformacije u postrojenjima korisnika”. Ova definicija bi isključila tačku (c) u prethodnom primeru.

2.2.2 Model sakupljanja energije

Prema ovom modelu energija (1.2) se pojavljuje samo kao finalna energija.

Finalna energija je podeljena u dva dela

— početna energija

— finalna energija namenjena korisnicima

Početna energija je onaj deo finalne energije koji mora biti korišćen da se proizvede nova finalna energija, npr. finalna energija se koristi da se izgradi i radi hidrocentrala, sunčani kolektor ili infrastruktura za napajanje za pro izvodnju nafte.

Odnos između finalne energije i početne energije je nazvan stepenom iskorišćenja ili stepenom sakupljanja. Obe, i finalna energija i početna energija mogu nastati od različitih vrsta energije (1.2); izračunavanje stepena sakupljanja energije zahteva metodu koja će omogućiti da se pronađe ukupna vrednost obuhvaćene energije. Takođe je potrebno imati metodu za poređenje „početne energije" i „energije sakupljanja” koje se javljaju u različitim periodima vremena.

Stepen sakupljanja omogućuje upoređivanje metoda proizvodnje energije i racionalnog iskorišćenja energije koristeći zajedničku vrednost.

2.2.2.1 Prirodni energetski resursi

Ovi resursi energije su klasificirani, kao u modelu toka energije, prema tome da li se smatraju:

—potencijalnim izvorima;

— razumno obezbeđenim izvorima;

— pažljivo planiranim rezervama.

199

Standardizacija 1985./br. 78