JUS standardizacija
U modelu sakupljanja energije, oni su takođe klasificirani prema stepenu sakupljanja.
2.2.2.2 Finalna energija
Problemi definisanja su isti kao i u modelu toka energije i već su opisani u paragrafu 2.2.1.3.
2.2.2.3 Početna energija ~
Početna energija se sastoji od:
— finalne energije koju potroši sektor za pretvaranje energije za svoj rad;
— finalna energija koju potroše drugi sektori da proizvedu dobra i usluge koje pružaju sektorima za pretvaranje energije.
2.3 Vrednost korpe
Sistem snabdevanja energijom unutar zemlje ili oblasti sastoji se od nekoliko vrsta izvora. S toga je proučavanje ovog sistema i dosta teško.
Iz tih razloga, postoji realna potreba da se definiše takav energetski sistem pomoću jedne ili nekoliko sumiranih vrednosti.
Sve sumirane energetske vrednosti su u osnovi vezane za mogućnosti supstitucije između različitih oblika energije. Vrednost sama po sebi može biti smatrana, da je rezultat intelektualne upotrebe u kojoj se za različite supstitucije pretpostavlja da su urađene potpuno tako da — na kraju samo jedan oblik snabdevanja energijom ostaje.
U slučajevima gde ove hipotetične supstitucije nisu moguće u praktičnom životu, iz tehničkih ili ekonomskih razloga, sposobnost energetske vrednosti da odrazi reainost je smanjena. Stoga se preporučuje da se razmatraju supstitucije koje su realno ostvarene. |
Takve supstitucije mogu nastati na nivou primarne energije, tj. pri proizvodnji energije kao i na nivou finalne energije, tj. od strane krajnjih korisnika.
2.3.1 Primarna energija
Primarna energija se razmatra samo u modelu toka energije — ne u modelu sakupljanja energije. Neke od vrednosti koje se koriste za primarnu energiju su već diskutovane u t. 2.2.1.2,
2.3.2 Finalna energija
Finalna energija može biti izražena na mnogo različitih načina, kao što su:
— na finansijski način
Ova metoda je normalan način da se meri korpa dobara i veoma je korisna kada se opisuje proizvodnja i upotreba
200
energije (1.2). U okviru nacionalne ekonomije, to mora, međutim, biti dopunjeno nekom ,,zapreminskom merom” zato što cele variraju sa vremenom i mestom i mogu biti predmet političkih odluka. Dalje, razlike između različitih valuta takođe variraju sa vremenom.
— nazivom energija (1.1) koja predstavlja korpu, bilo u J ili u ekvivalentnoj masi nafte ili uglja, tj. u TEP tona ekvivalentne nafte ili u TOE (tona ekvivalentnog uglja). U slučaju kada treba da se odredi ili proceni sadržaj energije, na primer toplota sagorevanja svake komponente korpe (u J/m? ili J/kg), dobijena vrednost ovom metodom zove se „ukupna finalna potrošnja (TEC)”. Međutim, koriste se takođe i drugi poimovi i skraćenice. Nepogodnost ove vrednosti je u tome da dve korpe različitog sastava ali sa istim TFC, opšte uzev nemaju istu upotrebljivost za datu svrhu.
— U smislu energija (i.1) pomnoženom s faktorom kvaliteta i
Učinjeno je nekoliko pokušaja da se izvede faktor kvaliteta iz termodinamičke teorije, koristeći npr. pojam „energija”. Međutim, naišlo se na dve glavne teškoće; kako da se difiniše „referentna temperatura” i kako da se uključe tehnička svojstva kao što su koncentracija energije, mogućnost rukovanja, mogućnost kontrolisanja i čistoća.
Drugi faktor kvaliteta koji se koristi jo faktor supstitucije (videti 2.3.2.2).
2.3.2.1. Vrednosti energetskog sadržaja
Postoje i međunarodni standardi za određivanje sadržaja energije (toplota sagorevanja) većine goriva. Toplota sagorevanja se može predstaviti na dva različita načina, koja daju različite rezultate, i koji se nazivaju „gornje” i „ddonje” vrednosti. Svetska konferencija o energiji CME, preporučuje da se donje vrednosti koriste u energetskoj statistici,
2.3.22.2 Supstitucioni faktor
Uzmimo. na primer jedan proces zagrevanja zgrade mazutom. Ako se sistem izmeni tako da se deo toplote stvara električnom energijom, potrošnja mazuta će se smanjiti a potrošnja električne energije povećati. Odnos između dve promene je supstitucioni faktor.
Primer:
Ako se 1 J mazuta zameni sa 0,4 J električne energije, onda je supstitucioni faktor za ovaj proces 1/0,4 = 2,5. U principu, ima različitih supstitucionih faktora za različite procese.
Ako su prosečni supstitucioni faktori poznati za sve komponente korpe, vrednost može biti određena odabiranjem jednog oblika energije, npr. električne energije kao referentne i može se onda predvideti fiktivna situacija u
Standardizacija 1985./br. 7—8