JUS standardizacija
Prva međunarodna · konvencija o zaštiti od nekog štetnog agensa bila je izgleda „Konvencija o upotrebi olovnog belila u bojadisanju” koja je usvojena u okvirima Međunarodne organizacije rada 1919. godine (kod nas je ratifikovana 1929. godine). |
Prva Međunarodna konvencija o zaštiti životne sredine bila je ,,Međunarodna konvencija o prevenciji zagađivanja mora uljem” usvojena u Londonu 1954. godine a stupila j je na snagu 1958. godine:
Nauka je takođe odavno prihvatila činjenicu da životna · ·sredina . veoma snažno utiče na čoveka, njegov razvoj | rijegovo zdravlje mada su nam i danas mnoge stvari nedovoljno jasne i poznate. Uočavanje granice izmedu neposrednog i posrednog, direktnog i indirektnog . uticaja životne sredine na ljudsko zdravlje, otvoriće mogućnosti pomeranja prosečnog ljudskog veka ka
njegovim biološkim granicama, čiji se prosek, na osno--
vu prirodnih zakona, ceni na oko 120 godina uz punu fizičku, psihičku i radnu kondiciju od oko 90 godina! Zadatak je nauke da otkrije uslove i zakonitosti pod ko __jima to može da se realizuje a zadatak čoveka, njegovog _ društva, · tehnike i tehnologije je da to i ostvari.
Veliki je broj supstanci i pojava koje deluju na čoveka, · unapređujući ili oštećujući životnu sredinu i ljudsko
zdravlje. To su, pre svega, fizičke pojave (faktori klime, jonizujuća i nejonizujuća zračenja, buka, vibracije, enormna ubrzanja i beztežinsko stanje); hemijske supstance (koje menjaju organoleptičke osobine vazduha, vode za piće, vode, hrane i predmeta opšte upotrebe čineći ih neupotrebljivim za ljude ili uništavaju izvore hrane, vodu i druga ljudska dobra); toksične materije
(koje dovode u opasnost zdravlje i živote ljudi); mikro-
biokoški agensi —- uslovno patogeni (oštećuju zdravlje ljudi samo pod određenim uslovima) i p a t ogeni zavisnosti, · stresovi, prenaseljenost). O· značaju svakog od navedenih agenasa. napisane su brojne knjige. S obzirom na temu ovog savetovanja zadržaćemo se uglavnom na vazduhu.
7 Značaj : životne sredine za budućnost i opstanak bioloŠKOg sveta na zemlji
Značaj osnovnih. elemenata životne sredine za ljude
ne treba posebno isticati jer se zna da čovek može iz-
držati: bez hrane i do 50 dana (prosečno 20 dana), bez
vode do 5 dana a bez vazduha samo 2 do 5 minuta.
lako je čovek neposredno vezan za svoju okolinu on se
o njoj nedovoljno brine i zagađuje je do te mere da
ugrožava nc samo. biološki svet već i svoj sopstveni op-
stanak.
'Neki naučnici smatraju da je opasnost od Zagađivanja; ' životne sredine tako velika, da čovečanstvo ukoliko
10
O O O O O O O O a O i a O e e e O O O O O O O O O O O O O O 1 _ _____________________ ===,
(izazivaju bolesti i obavezno su neprijateljski · prema čoveku); socijalni agensi (nesreće, nasilja, bolesti ·
izbegne rizik razaranja naše planete u nekom termonu-
· klearnom ratu, može, menjajući njeno lice, postati sau. česnik procesa koji mogu imati isto takve sudbonosne
posledice. Reč je o zagađivanju vazduha, vode, hrane i / tla. i : | Stoga postaje neophodno da se što pre preduzmu mere za zaštitu životne sredine pre nego što procesi zaga- ;
· divanja vazduha, vode za piće i tla, poremećaj eko-sis-
tema i ·nagomilavanje tehničkih, hemijskih i radioakfivnih otpadaka, povećanje buke i ,,mentalna” zagađenost socijalne sredine ·potanu nepovratni.
1. Vazduh | Za >
Čovek udahne oko 14.000 7 vazduha na dan a godišnje potroši oko 350 kg kiseonika. Toliko potroši ijedan la- ki putnički automobil samo na 1000 km vožnje. Međutim, jedan mlazni avion samo za jedan let od Ciriha do Nju Jorka potroši oko 35.000 kiseonika, što inače po- troši 100 ljudi za godinu dana. Količinu od 35.000 / kiseonika potroši 6.850 malih automobila za 1000 km vožnje.
Pri sagorevanju jednog litra benzina stvori se 11.000 / otpadnog gasa a na 100 7 benzina stvori se 1.100.000 7 otpadnog gasa, što odgovara vožnji od nešto viša od 1000 km.
_ Danas u svetu postoji oko 200 miliona raznih automo-
bila, hiljade aviona (od toga preko 4.000 mlaznjaka) ne računajući vojnu opremu, stotine hiljada indsutrijskih dimnjaka i milion domaćinstava u svotu koji izbacuju u atmosferu ugljen-dioksid i druge manje ili više toksične supstance i opasne produkte sagorevanja fosilnih goriva. Dakle, čak i kada automobili ne bi produkovali štetne i opasne materije (CO, nitrozne gasove, etil-olovo, kancerogene, itd) potrošnja kiseonika i povećanje CO, u atmosferi su već dovoljan razlog za zabrinutost.
Prema podacima američkih autora transport daje 60 % zagađenja vazduha, industrija 17 %, energetika 14 % a ostali 9 %. Ti procenti za SSSR su drukčiji: transport daje 13 %, industrija GO %, energetika 27 %. Procenjuje se da kod nas transprt daje 40 — 50 % zagađenja vazduha (pojedinim naseljima i više).
Izduvni gasovi motora sa unutrašnjim sagorevanjem sadrže veliki broj raznih štetnih materja kao što su ugljen-dioksid i ugljen-monoksid, oksidi azota, aldehidi, ugljo vodonici {alkani, alkeni, alkadieni, ciklani) a takođe i aromatični ugljovodonici (benzin, toluol i dr.) a među
njima i i kancerogene kao što je 3,4-benzopiren,jedan od
najaktivnijih kancerogena. Na ove gasove otpada 4—7 % težine pogonskog goriva (ugljovodonika). Za dizel motore karakteristično je prisustvo čađi. Jedan litar benzina može da sadrži oko 1 g tetraetil-olova, koji se razlaže i izbacuje u atmosferu u vidu različitih olovnih je-
Standardizacija 1 986./br. 1—2