JUS standardizacija
lit. bila podvrgnuta bitnoj redukciji, približno do nivoa američkih vozila. Vozila srednje klase, sa motorom između 1,4 i 2,0 lit., bila bi podvrgnuta manjoj redukciji, dok bi malolitražni motori ispod 1,4 lit., imali najviše dozvoljene granice. Sve što je rečeno za CO, važi i za buduće limite koncentracije CH, čija je redukcija takođe do oko 85 % u odnosu na nekontrolisani motor. Koncentracija azotnih oksida bi po tom predlogu bila smanjena za oko 75 %, naravno opet znatno više za motore preko 2,0 lit. nego kod malolitražnih motora. Ukupan nivo redukcije izduvne emisije u Evropi bi trebalo da se nakon 1988. godine popne na preko 80 %.
Tehnološka rešenja u cilju smanjenja izduvne emisije oto motora
Kao što je poznato, sadržaj CO u izduvnim gasovima zavisi isključivo od sastava smeše sa kojom motor radi i sa osiromašenjem ovaj sadržaj opada. Sadržaj CH
takođe zavisi bitno od sastava smeše, imajući minimum ·
u oblasti siromašne smeše; nažalost, pri preteranom osiromašenju (koje data konstrukcija motora u celini, a posebno komora za sagorevanje, ne dozvoljava) dolazi do rapidnog povećanja CH zbog neregularnog sagoreva• nja. Pored toga na količinu CH još utiču konstrukcija, komore, temperatura gasa tokom ekspanzije itd. Azotovi oksidi se formiraju u uslovima visoke temperature i viška vazduha, tako da svi faktori koji utiču na ovce dve veličine utiču i na stvorenu količinu azotovih oksida.
Uopšteno gledano, postoje dva · pristupa | smanjenju štetne emisije vozila u cilju postizanja zahtevanih dozvoljenih granica i to:
1. Optimizacijom pogonskog agregata vozila i
2. Optimizacijom sprege vozila i motora.
Drugi pristup je· novijeg datuma i obično sledi kad su sve druge mogućnosti iscrpljene. On se sastoji u tome da se kritične radne tačke motora, u pogledu izduvne emisije, po datom voznom ciklusu smeste u oblast koja je optimalnija u pogledu izduvne emisije. Jedno od rešenja u tom smislu je smanjenje prenosnog odnosa u nižih brojeva obrta motora.
Naravno, prvi pristup je tehnički ispravniji pošto ima za cilj realno smanjenje izduvne emisjije. U tom pogladu sva tehnička rešenja smanjenja izduvne emisije mogu se podeliti na: .
Il) rešenja koja sprečavaju formiranje štetnih komponenata; Il) rešenja koja smanjuju količinu već formiranih komponenata i
III) rešenja primene novih motora niske toksične emisije. · Standardizacija 1986./br. 1—2
|
U kraćim crtama daće se prikaz trenutnih dostignuća u“ pogledu primene pojedinih od ovih rešenja.
I) Rešenja koja sprečavaju formiranje toksičnin Rom-
” ponenata
Ova grupa rešenja je za sada tehnički najprihvatljivija jer se bez bitnog povećanja cene motora može postići i smanjenje izduvne emisije i eventualno poboljšanje ekonomičnosti motora. | ovde postoje dve vrste mogućih rešenja. Prva, usavršavanje samog motora i druga, prjmena dodatnih rešenja koja sprečavaju formiranje štetna omisije. Razmotriće se ukratko obe vrste rešenja. Prvo, rešenje usavršavanja samog motora.
a) Obrazovanje smeše
S obzirom da sastav smeše ima odlučujući uticaj na sve tri toksične komponente, logično je da ie optimizacija obrazovanja smeše primaran način kontrole izduvne emisije. Ovom optimizacijom je uvek rešavan prvi nivo . uvedenih ograničenja i uglavnom ovim putem su zadovoljeni svi dosadašnji evropski propisi. Usavršavanje sistema obrazovanja smeše obuhvata sve zahteve koji omo gućuju siguran rad sa stehiometrijskom i blago osiromašenom smešom na srednjim i niskim opterećenjima mo• tora a to su: usavršavanje karburatora u cilju postiza« nja optimalne regulacije sastava smeše na svim režimima a posebno u oblasti praznog hoda i prelaza na glavni sistem, usavršavanje karburatora u cilju optimizacije sastava smeše pri ubrzanju, usporenju i posebno pri zagrevanju motora, poboljšanje raspršivanja goriva u struji vazduha, poboljšanje raspodele smeše po cilindrima usavršavanjem konstrukcije usisnog sistema, poboljšanje homogenizacije smeše u usisnom sistemu, optimizacija predgrevanja smeše i dr.
b) Ubrizgavanje benzina
U kontekstu sa prethodnom tačkom, bitno poboljša• nje uslova obrazovanja smeše pruža primena ubrizgavanja benzina kojim se osim preciznije regulacije i bolje homogenizacije smeše, može postići i povoljan rad sa siromašnom smešom.,. Prednosti ovog sistema su što se uz bolju emisiju postižu i bolje performanse i ekono« mičnost motora.
c) Ugao pretpaljenja
Pod uslovom da sve komponente sistema paljenja funkcionišu sigurno i ispravno, ugao pretpaljenja je faktor kojim se bitno može uticati na izduvnu emisiju. Smanje njem ugla pretpaljenja smanjuju se koncentracije CH i azotovih oksida. Nažalost pri tome treba imati u vidu da se kasnije pretpaljenje negativno odražava na per
formanse i ekonomičnost motora, zbog čega izabrani ugao pretpaljenja na karakterističnom režimu rada
217