JUS standardizacija

treba da je kompromis između zahteva ekonomičnosti i zahteva doze izduvne emisije.

d) Stepen sabijanja |

Stepen sabijarija pre svega povećava termodinamički · stepen radnog ciklusa poboljšavajući specifičnu snagu i ekonomičnost motora. Nažalost, samo porast stepena sabijanja povećava kako koncentraciju azotovih oksida (zbog viših temperatura) tako i koncentraciju CH (zbog nepovoljne kompaktnosti same komore za sagoreva•nje). Mečutim, povećanje stepena sabijanja irna svoj po• seban značaj jer se njime poboljšava pouzdan rad mo{fora sa siromašnom smešom čime se može anulirati porast, pa čak i obezbediti smanjenje štetne izduvne emisije. Naravno, izabrani stepen sabijanja pre svega zavisi od tehnoloških mogućnosti obezbeđenja kvaliteta

proizvoda u serijskoi produkciji i od raspoloživog .

kvaliteta goriva, odnosno njegovog oktanskog broja.

e) Komora za sagorevanje

Ovaj elemenat, usko vezan za stepen sabijanja, ima bit- ·

nog uticaja na izduvnu emisiju. Kompaktne komore ma 'lih toplotnih gubitaka (povoljne u pogledu ekonomič• nosti i snage) daju visoke maksimalne temperature ciklusa čime povećavaju sadržaj azotovih oksida. Komore intenzivnog istiskivania (koje obezbeđuju brzo sagore• vanje) imaju dosta hladnih zona tako da povećavaju sadržaj CH. Materijal komore i položaj svećica takođe utiču na emisiju, pri čemu obično ubrzanje sagorevanja Pe obično povećava sadržaj CH i azotovih oksida. Me- . đutim, što je ipak znatno važnije, pogodan oblik komore koji omogućava brže sagorevanje omogućuje i osiromašenje smeše stvarajući uslove za istOvremeno poboljšanje | izduvne emisije i potrošnje goriva.

f) Šema razvoda motora

Šema razvoda miotora– i natpritiska izduvavanja mogu | svojim dejstvom uticati na razređenje smeše u cilindru što sma; njuje azotove ve okside i povećava emisiju CH. lIpal ovi faktori se.biraju preisvega iz uslova postizanja dobre ekonomičnosti i drugih performansi motora. Pogodna šema razvoda i visina podizanja ventila utiču na stvaranje smeše i tok procesa čime omogućavaju primenu optimalnog sastava smeše u pogledu izduvne emisije. Na isti način deluje i veličina usisnih ventila i broj samih ventila motora.

· Ukratko će se razmotriti i dopunski uređaji na motoru koji sprečavaju formiranje štetnih komponenti u motoru. g) Sistem recirkulacije izduvnih gasova (EGR)

Recirkulacija dela izduvnih gasova razblažuje svežu sme šu tako da smanjuje maksimalnu temperaturu ciklusa, a time veoma efikasno smanjuje i sadržaj azotovih oksida. Primenom sistema recirkulacije može se povećati ili čak

smanjiti potrošnja goriva, što zavisi od kvaliteta sagore- _

18!

vanja EGR sistema i količine recirkulacije. Na konven=_ cionalnim motorima EGR sistem najverovatnije dovodi do povećanja potrošnje goriva. Međutim, kod motora sa velikom brzinom sagorevanja, recirkulacija može dovesti do smanjenja potrošnje goriva zbog povećanja odnosa specifičnih toplota i smanjenja toplotnih i pumpnih gubitaka. :

d) Dopunski sistemi na karburatoru

U cilju smanjenja emisije na prelaznim režimima uve•« den je čitav niz dopunskih uređaja u cilju smanjenja pre svega sadržaja CH. Takvi su: sistemi za usporeno zatvaranje leptira (,,dash-pot") koji smanjuje emisiju CH to«

* kom usporenja, sistem za smanjenje depresije iza leptira

pri kočenju motorom (sa istim zadatkom kao i prethodni sistem), sistem za isključenje goriva (,,cut-off') pri kočenju motorom [opet sa istim ciljem) itd.

c) Isključivanje cilindara

Obično kod šestocilindričnih motora sa ubrizgavanjem benzina moguće je primeniti sistem koji isključuje pojedine cilindre na delimičnim opterećenjima motora. Tada, nelsključeni cilindri rade pri višim opterećenjima

- tako da se njihova radna tačka nalazi u povoljnijoj ob-

lasti u pogledu CH i CO. Međutim, za sada je ovaj sistem isuviše komplikovan i skup za normalnu serijsku proizvodnju.

II) Rešenja koja smanjuju sadržaj već formiranih štet-. nih sastojaka

Kod ovih rešenja vrši se smanjenje već formiranih koncentracija toksičnih komponenata putem oksidacije | ovih koncentracija (važi za CO i CH) iliredukcije (važi za azotove okside) u izduvnom sistemu motora. | ova rešenja mogu se svrstati u dve grupe i to:

— rešenja koja dozvoljavaju primenu goriva sa olovom i — rešenja koja zahtevaju primenu bezolovnog goriva. Prva rešenja se mogu primenjivati bez posebnih priprema tržišta i jeftinija su. Druga rešenja zahtevaju posebnu pripremu tržišta pre svega u pogledu eksploatacione kulture i primene bezolovnog benzina, kako se ne bi upropastila skupocena investicija. Opet će se u kraćim crtama 'dati pregled i ovih rešenja. Prvo za rešenja koja tolerišu ,,olovo” u gorivu.

)

a) Ubrizgavanje vazduha u izduvni sistem

Ovaj sistem najčešće podrazumeva posebnu mehaničku pumpu koja ubacuje vazduh u izduvni sistem i to uglavnom u izduvni kanal u cilindarskoj glavi što bliže izduvnom ventilu. Pri tome, ubačen vazduh je usmeren prema izduvnom ventilu kako bi došao u dodir sa izduvnim gasovima visoke temperature, koja omogućuje ok•« sidaciju CO i CH. U cilju obezbeđenja neophodne vi•

.soke temperature ovo ubacivanje vazduha najčešće ie

Standardizacija 1986./br. 1—2