JUS standardizacija

kombinovano sa termičkom izolacijom kanala u'cilin_ darskoj glavi i izduvnom sistemu. Posebno rešenje predstavlja ubacivanje posebnih umetaka (,,port liner-a“) u kanal tako da se stvara vazdušni izolacioni sloj. Ovakvo rešenje posebno povećava cenu motora a efikasnost im bitno zavisi od dovoljne temperature u izduvnom sistemu. :

· b) Termički reaktor ·

U cilju obezbeđenja dovoljno visoke tomperature reakcija, dobrog mešanja sa viškom vazduha iz motora ili sa ubačenim vazduhom u izduvni kanal i stvaranja dovoljnogzvtemena za-reakciju, izduvna grana se može izvesti: kao jedna dobro izolovana komora nazvana

„ termički reaktor”, Termički reaktor može laditi sa

ili bez ubacivanja vazduha. Ustvari efikasnost konverzije CH raste iznad 60 % ukoliko motor radi sa jako siromašnom smešom ili sa bogatom smešom uz ubaci• vanje vazduha. Zbog neregularnog rada sa siromašnom smešom češće se koristi ovo drugo rešenje, koje je veo• ma nepovoljno u pogledu ekonomičnosti motora.

Rešenja naknadne dorade izduvnih gasova, osetljiva na olovne taloge, su Katalitički konvertori kod kojih se učinak prethodno pornenutih reakcija povećava prisustvom katalizatora od plemenitog metala. Zavisno od procesa u njemu, postoje oksidacioni i redukcinoi katalizatori. Oksidacioni katalizatori zahtevaju višak vazduha (bilo iz motora bilo naknadnim ubacivanjem u izduvni kanal) u cilju oksidacije CH i CO u produkte potpunog sagorevanja. Redukcioni katalizator zahteva bogatu smešu kako bi se uz pomoć ugljen-monoksida redukovao azotmonoksid. Ovaj katalizator se danas retko koristi kao samostalno rešenje jer motor sa njim ima veliku potrošnju goriva, Na današnjim motorima mogu se nači sledeći načini primene katalizatora:

a) Jednostepeni katalitički konvertor

Obično se izvodi kao oksidacioni katalizator koji uz pomoć ubačenog vazduha vrši dogorevanje komponenata CO i CH, tako da predstavlja efikasno sredstvo smanjenja nivoa njhove emisije. Tada se emisija azotovih oksida rešava drugim sredstvima (recimo pri- . menom EGR). Efikasnost ovih katalizatora raste sa porastom CH.

d) Dvostepeni katalizator

Predstavlja sklop sastavljen iz redukcionog (koji se smešta prvi u sistemu) i oksidacionog katalizatora (koji se smešta drugi po redu da bi se ispred njega ubacio sekundarni vazduh). Ovakvim sklopom smanjuju se sve tri koncentracije: CO, CH i azotovih oksida. Nažalost, zbog primene nezavisnog redukcionog katalizatora, pri primeni ovog rešenja, motor radi sa bogatom smešom tako da je ekonomičnost motora loša. Zbog toga se,

Standardizacija 1986./br. 1—2

koristi. c) Trostepeni katalizator

Ovo rešenje predstavlja danas najsavršeniji i nejskuplji tip katalitičkog konvertora koji u sebi objedinjuje svojstva oksidacionog i redukcionog katalizatora, Ta se svojstva jedino mogu objediniti u opsegu sastava smeše kada je još uvek intenzitet i oksidacije i redukciie dovoljno visok. Taj opseg sastava smeša je uska oblast oko stehiometrijske smeše tako da ukoliko motor radi u njoj postiže se efikasno smanjenje sadržaja CO, CH | azotovih oksida, Tako precizna regulacija sastava smeše jedino je moguća pomoću povratno olektronsko sprege uz pomoć davača sastava izduvnog gasa osetljivog na prisustvo O>». Uz pomoć elektronska regulacije ubrizga• vanja ili karburacije za prednji uslov, može se osigurati dobra emisija i ekonomičnost motora. Naravno, ukoliko olovo iz goriva svojim talozima ne upropasti katalitički uložak od plemenitog metala.

Il!) Primena perspektivnih koncepcija motora

Za buduće još strožije propise značajan potencijal pružaju još uvek nedovolino usavršene nove koncepcije motora. Takvi motori so već nalaze u delimičnoi primeni na putničkim vozilima, mećdlutim oni su ioš uvek nedovoljno usavršeni za širu serijsku primenu, Pomenuće se neki od takvih sklopova na koje se računa.

a) Mliotor sa siromašnom smešom

Koristeći komoru visoke turbulencije i povišeni stepen sabijanja može se postići pouzdan rad motora sa jako siromašnom smešom (iznad 1,25). Takav motor mora. da ima svojstveno nisku CO emisiju a takođe i znatno · nižu emisiju azotovih oksida nogo što je imaju konvencionalni motori. Nažalost, emisija CH nije najpovoljiiija zbog rada blizu granice osiromašenja i zbog kompaktne komore. Pored toga ovakav motor. zahteva veoma preciznu regulaciju sastava smeše i ugla pretpaljenja. Takođe takav motor zahteva veoma uske proizvodne tolerancije i pouzdan kvalitet visoko-oktanskog benzina. b) Motor sa slojevitim punjenjem

Korišćenjem motora sa različitim sastavom smeše u komori (bogatom smešom u blizini svećice i siromašnom u ostalom delu komore) mogu se postići veoma niske vrednosti emisije azotovih oksida i CO. Svi ostali nabrojani problemi koji se javljaju kod motora sa. siromašnom smešom važe i ovde, Pored toga ovde ni ekonomičnost motora nije najbolja a i konstrukcija i regulacija motora je ipak nešto složenija od prethodnih motora.

19