JUS standardizacija

Frema usvojenom planu rada za period od 1985. do 1990. godine predviđeno je donošenje većeg broja standarda iz ove oblasti, uglavnom u skladu sa IEC standardima (npr. za elektične instalacije na gradilištima ili rušiliištima, uzemljenje opreme za obradu podataka, električne instalacije u saunama, poljoprivredi, školskim laboratorijama, delovanje struje koja prolazi kroz ljudsko telo itd.).

U Prorgamu za period od 1985. do 1990. godine predviđeno je da se urade sledeći pravilnici o tehničkim normativima iz oblasti električnih instalacija:

1. Pravilnik o tehničkim normativima za električne instalacije nazivnog napona do 1 000 V (SI. list SFRJ”,

br. 43/66 i 13/78) — u reviziji;

2. Pravilnik o tehničkim normativima za projektovanje i izvođenje električnih priključaka i ormara u zgradama („Službeni list SFRJ”, br, 35/74) — Komisija će doneti odluku u aprilu “85;

3. Pravilnik ' o tehničkim merama za izvođenje električnih instalacija u specifičnim uslovima (,,Sl. list SFRJ”, br. 25/67 i 43/66) — u reviziji;

4. Pravilnik o tehničkim merama za elektroenergetske instalacije u industriji (,,Sl, list SFRJ”, br. 2/73) — predlog za reviziju u periodu '85—'90;

5. Pravilnik o tehničkim normativima za elektroensrgetska postrojenja niskog napona u periodu '85—'90.

NAJBITNIJE RAZLIKE IZMEĐU POSTOJEĆE I NOVE ELEKTROTEHNIČKE REGULATIVE U OBLASTI

ELEKTRIČNIH INSTALACIJA NISKOG NAPONA

Detaljna analiza razlika između postojećeg pravilnika koji je na snazi skoro dvadeset godina i nove regulative, verovatno će biti predmet rada mnogih stručnih savetovanja. Ovde se stoga daju samo neke od najbitnijih razlika bez detaljnije analize,

Termini i definicije

U 1984. godini donet je novi terminološki · standard

JUS N.A0.826 u skladu sa Međuarodnim rečnikom IEV, poglavlje 826.

Izrada terminološkog standarda pre ostalih standarda, predstavlja pravilan pristup radu, s obzirom da omogućava otklanjanje nejasnoća u sporazumevanju. U standardu se daju termini na četiri strana jezika (engleski, francuski, ruski, nemački) i četiri jezika naroda Jugoslavije (srpski, hrvatski književni, makedonski i slovenački). Dati su samo termini karakteristični za ovu oblast i ne pojavljuju se termini zajednički za ostale oblasti elektrotehnike. U standardu JUS N.A0.286 se pored napona dodira, koji je definisan i u starom pravilniku, definišu u tački 2,2 i očekivani napon dodira i dozvoljeni napon dodira. U novoj regulativi se ne koriste mnogi termini kao npr.: napon koraka, naponski levak, oblikovanje potencijala, potDun spoj, nepotpuni spoj i drugi.

U tački 2.3 definisani su termini vezani za električni udar: deo pod naponom, izloženi provodni deo, strani provodni deo, električni udar, direktni dodir, indirektni dodir, struja udara, struja odvoda, diferencijalna struja, istovremeno pristupačni delovi, dohvat ruke, kućište, pregrada i prepreka.

U tački 2,5 daju se karakteristični termini strujnih kola: napojno strujno kolo, krajnje strujno kolo, nazivna struja, trajno dozvoljena struja (provodnika), prekomerna

58

struja, struja preopterećenja, struja delovanja (zaštitnog uređaja). .

U tački 2.6 je obrađen električni razvod gde su dati termini za različite delove koji obezbeđuju učvršćenje i neophodnu mehaničku zaštitu jednog ili više provodnika. Opšte karakteristike i zahtevi u odnosu na bezbednost

U standardu JUS N.B2.730 — Elekirične instalacije u zgradama. Opšte karakteristike i klasifikacija, definisani su tipovi razvodnih sistema zavisno od tipova sistema provodnika pod naponom {ranije aktivnih provodnika) i tipova uzemljenja sistema, za koje su dati i šematski prikazi za TN (za sva tri tipa), TT i IT sistem, Takođe se daje klasifikacija spoljašnjih uticaja u obliku koda, koja se uzima pri projektovanju i izvođenju električne instalacije.

Glavna razlika između postojeće i nove regulative se javlja u pogledu zahteva u odnosu na bezbednost — zaštite od električnog udara (JUS N.B2.741). Električni udar predstavlja prema standardu JUS N.A0.826 „atofiziološko dejstvo električne struje koja prolazi kroz ljudsko telo ili telo životinje”,

Zaštita od električnog udara se prema standardu JUS N.B2.741 postiže primenom odgovarajućih mera:

— istovremeno od direktnih i indirektnih dodira,

— od direktnih dodira,

— od indirektnih dodira.

Zaštita od direktnog dodira (ranije je korišćen termin „neposredn| dođir“ { „slučajni dodir delova pod naponom”) koji se definiše kao „dodir ljudi ili životinja sa delovima pod naponom” u starom pravilniku odgovara zaštiti od slučajnog dodira delova pod naponom.

Standarizacija 1986./br.3—4