JUS standardizacija

KVALITET KRETANJA I BOČNA OPTEREĆENJA NA TOČKOVIMA DIZALICE

Srsten Ristić, dipl. ing.

U odnosu na transportna sredstva, koja se oslanjaju u četiri tačke, mosna dizalica ima najgori kvalitet kretanja, jer odnos raspona prema bazi ima visoke vrednosti (L/b < < 6 — 7). Čak | ma|e netačnosti, uglavnom, u postavljanju dizalične staze | montaže točkova dizalice bitno pogoršavaju kretanje dizalice, što doprinosi pojavi zakošenja pri njenom kretanju. Zakošenje dizalice pri kretanju može takođe da nastane pri promeni položaja težišta, odnosno, pri preraspodeli otpora kretanju na točkovima u oba čeona nosača dizalice ili promeni inercionih sila, koje deluju u po• prečrniom pravcu pri kretanju mačke.

Pri zakošenju jedna strana dizalice pretiče drugu dotle, dok usmeravajući element točka (obod) ne dodirne bočnu površinu glave šine, Trajanje klizanja koje se, tom prilikom, javlja bez podmazivanja oboda točkova povećava otpore kretanju i dovodi do brzog trošenja oboda točka i bočne površine šine.

Uzroci zakošenja dizalice u toku kretanja su sledeći:

— Odstupanje od normalnog pravca ose jednog ili nekoliko točkova u odnosu na dizaličnu stazu,

— Zakošeni kretni točkovi vrše bitan uticaj na kinematiku kretanja dizalice odnosno na kvalitet kretanja iste.

Ono stvara takav uticaj na kretanje dizalice, kao i okretanje para točkova pri kretanju po krivolinijskom putu. Usled tog odstupanja trajektorija kretanja dizalice predstavlja luk kruga toliko velikog radijusa, da usmeravajući element (obod) ne sprečava dalje povećanje zakošenja.

— Razlika prečnika pogonskih točkova pri centralnom pogonu mehanizma kretanja ili razlika u obrtajima pogonskih elektromotora pri odvojenom pogonu mehanizma kretanja. -

— Nezadovoljavajuće stanje dizalične staze i pri tačnoj montaži točkova, Dizalične staze se često ne nalaze u istom nivou kako u horizontalnoj tako i u vertikalnoj ravni,

— Sve ose točkova neopterećene dizalice se ne nalaze na istom nivou zbog netačnosti montaže.

— Froklizavanje blokiranog točka na manje opterećenoj strani dizalice pri centralnom pogonu mehanizma kretanja usled malo intenzivnijeg kočenja.

— lstovremeno dejstvo napred navedenih faktora, pri čemu procesi koji se javljaju su unekoliko složeniji | nlhovo teoretsko ispitivanje je zbog toga otežano.

Ispravljanje dizalice, pri njenom kretanju, se poboljšava:

— Ako se poveća rastojanje krajnjih točkova u čeonom nosaču. To rastojanje treba da bude najmanje 1/6 raspona dizalice ako su točkovi cilindrični odnosno 1/7 raspona ako su točkovi konusni.

98

Veličina zakošenja dizalice zavisi od odnosa veličine zazora između oboda kretnih točkova i šine | rastojanja krajnjih točkova u čeonom riosaču.

— Ako se smanje tolerancije odstupanja cse od paralelnog položaja kretnih točkova, Vrednosti maksimalno dozvolje• nih tolerancija za montažu kretnih točkova propisane su jugoslovenskim standardom JUS M.D 1.012,

— Ako se smanje tolerancije odstupanja šine po pravcu | horizontali pri montaži istih.

— Ako se smanje tolerancije prečnika pogonskih točkova pri centralnom pogonu mehanizma kretanja ili smanje razllke u obrtajima pogonskih elektromotora pri odvojenom po» gonu mehanizma kretanja.

Prilikom ocene kvaliteta kretanja dizalice treba razmotrtitl četiri vida kretanja: | — Slobodno kretanje pri kome dodir oboda ili drugih usmeravajućih elemenata, (kao što su horizontalni točkovi), sa šinama ne postoji. Sa gledišta opterećenja dizalice to kretanje nema značaja jer ne postoje otpori kretanju koje izazivaju trenja oboda točkova ili usmeravajućih elemenata. — Kretanje pri odsustvu kontakta oboda zadnjih točkova ili zadnjih usmeravajućih elemenata sa šinom. Ovo kretanje počinje u trenutku ostvarenja kontakta jednog od oboda prednjih točkova ili jednog od prednjih usmeravajućih elamenata sa bočnom površinom glave šine.

— Jednostrano dodirivanje levih ili desnih oboda {ii usmeravajućih elemenata sa bočnim površinama glave šina.

— Dijagonalno dodirivanje oboda ili usmeravajućih elemenata, koje se karakteriše dodirivanjem bočne površine glave šine obodom prednjeg točka ili prednjim usmeravajućirn elementom na jednoj strani i obodom zadnjeg točka ili us-. meravajućeg elementa suprotne strane dizalice.

Prema istraživanju H. Hannovera kretanjeprfodsustvu kontakta oboda zadnjih točkova ili zadnjih usmeravajućih elemenata sa šinom predstavlja najnepovoljniji slučaj jer se tada bočno opterećenje prima samo jednim obodom točka ili jednim usmeravajućim elementom.

Postoji izvesna analogija između kretanja sa zakošenjem po pravolinlijskom putu dizalice sa centralnim pogonom pri odsustvu kontakata zadnjih usmeravajućih elemenata sa šinom { kretanja železničkog vagona na krivolinijskom deiu puta, Oba pokretna sredstva izvršavaju ravnomerno kretanje i okretanje oko jednog centra koji K. Hennis i H. Hannover zovu pol klizanja. o

Prema H. Hannover-u položaj pola klizanja zavisi samo od geometrijskih razmera dizalice i načina pogona mehanizma kretanja. Pri povećanju rastojanja/ do pola klizanja takođe

Standardizacija 1986./br. 5—6