JUS standardizacija

standardima i predstavljaju barijeru što se tiče blagovreme nabavke. Izrada | isporuka takvog reznog alata zahteva više rada kako na obradi materijala tako i na obradi informacija. Ukoliko nemamo inicijativu za usaglsšavanje crtežs 58 Važećim standardima, da broj istih svedemo na najmanju rnioguću meru koristeći standarde i dovoljno snage da taj problem razrešimo, što je u obostranom interesu | proizvođača i potrošača, barijere ostaju pri svakoj sledećoj porudžbini.

U daljem izlaganju biće prikazano kakve posledice donosi nepostojanje i neprimena standarda za neke rezne alate koji imaju široku primenu (glodala, zabušivači).

a) Uvidom u katalog JUS standarda za 1985. godinu dolazi se do zaključka da je večina standarda iz oblasti glodala izdata u periodu od 1960. do 1970. godine.

U poređenju sa standardima Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) i standardima industrijski razvijenih zemalja ovi standardi, koji usiovljavaju i kvalitet, predstavljaju prevaziđena rešenja. Za većinu vrsta glodala ne postoji standard za tehničke uslove izrade i isporuke pa se samim tim otežava i sporazumevanje kao i kontrola kvaliteta na relaciji potrošač — proizvođač reznih alata. Pokušaj da se samo jednim šiurim standardom JUS K,D2.,010, koji datira još od 1956. godine propišu tehnički uslovi za sva glodala, pokazao se potpuno neopravdan, & što je doveio do toga da se navedeni standard praktično i ne primenjuje. Većina glodala izrađena po našim nacionalnim standardima se ne mogu plasirati na tržištu industrijski razvijenih zemalja. U periodu kada su proizvođači prinuđeni da proizvode dve vrste glodala, jednu za domaće a drugu za inostrano tržište, izlaz za produktivniju i ekonomičniju i stabilniju proizvodnju i uključivanje u međunarodnu podeiu rada bez oklevanja treba pored ostalog tražiti u izradi i reviziji jugoslovenskih standarda.

Uvidevši taj problem komisija za standarde pri Saveznom zavodu za standardizaciju je unazad nekoliko godina, na inicijativu radnih grupa i proizvođača reznog alata, pristupila reviziji nekih standarda iz oblasti glodala sa drškom. Godine 1983. i 1984. izašii su iz štampe standardi:

— JUS K.D2.090, K.D2.092, K.D2.093, K.D2.094.\ K.D2.095, K.D2.096, K.D2.097 za oblik i mere vretenastih glodala,

— JUS K.D2.099 za tehničke uslove vretenastih glodala, — JUS K.D2.110, K.D2.113 za oblik i mere glodala za žljeDove sa valikastom drškom,

— JUS K.D2.109, za tehničke uslove glodala za žljebove sa valjkastom drškom.

— JUS K.D2.138, K.D2.140, za oblik i mere glodala za T žljebov6e,

— JUS K.D2.137, za tehničke uslove glodala za T žijebove. Uočljivo je da su za sve tr{ navedene grupe standarda izradeni standardi kako za oblik i mere glodala tako i standardi za tehničke uslove koji regulišu kvalitet 1 sporazumevanje

na relaciji proizvođač — korisnik glodala (tolerancije, ma- ·

terijal, termička obrada, rezna geometrija, označavanje i sl.)

Serijska proizvodnja ovih glodala za koje postoje savrernern:i JUS standardi, omogućila je proizvođačima da se ova gloda{a isporučuju | u zemlje sa visokim nivoom standardizacija i tehnologije rezznja.

Nažalost, činjenica je da u našim org scljarnz ud? ? rada ovi standardi nisu dovoljno primenjivani, Mayera oznske koje figurišu u porudžbinama potrošača izaživaiuU dileme koja je varijanta reznog alata kupcu stvšrno potrebB> na.

Jedna dobro organizovana i kontinualna saradnja Broiz#Gđača | potrošača, primenu standarda bi uzdigla na jedari viši nivo, a time ubrzala izradu i isporuku 1 smanjila tcskovS poslovanja. |

Saradnjom bi se inicirala | potreba ra revizijem | izradom novih standarda 1 ubrzalo njihovo donošenje, čim bi se znatno brže uhvstio korak sa indurstrijski razvijeni tom.

Kada je konkretno reč o standardima Za glodala potrebr:s ja za sva glodala uraditi JUS standarde za obilk | mers i tehničke uslove koji regulišu izradu i isporuku, Posac bi bio olakšan time što za ove alate postoje staridardi Međunžrodne organizacije za standardizaciju (ISO) kao | standardi industrijski razvijenih zemialja, pa bi se oVv& aktivnosi odvijšla po ugledu na njih. Ništa manje nije značajna primsna standarda, kad isti budu usvojeni, u našim organizacijama udruženog rada industrije prerade metala. Tek tada mogu sš osetiti ekonomski efekti primene. Mora se shvatiti da je standardizacija efikasnije sredstvo od svih za snižavanje trocškova poslovanja i podizanje produktivnosti rada.

b) Za zabušivače za središna gnezda postoje standardi US K.D3.061 i JUS K.D3.062. Aanalizom ovih standarda dolszi se do zaključka da su isti usklađeni sa najnovijim standardima ISO i standardima industrisjki razvijenih zamaljs. Nazivni prečnici zabušivača su utvrđeni shodno standardu za središna gnezda, a prema Renarovom nizu brojeva R i0 (Chrales Renard), koji su standardizovani i na međunsrodnom nivou.

Iskustva proizvođača pokazuju da mnogi potrošači još uvek koriste dosta zabušivače nestandardizovanih nazivnih prečnika. Pored ostalih standardizovani nazivni prečnici shodno nizu R 10 su: 2,5; 3,15; 4; 5, ali se još uvek kod potrošača u velikim količinama primenjuju zabušivači nazivnih prečnika 3; 3,5; 4,5 itd.

Nabavka zabušivača nestandardizovanih nazivnih prečnika je otežana. Izrada i isporuka je usporena, a nepotrebno širenje asortimana prouzrokuje negativne ekonomske efekte i kod potrošača i kod proizvođača. Ako se posmatra odnos

D > 6,3,datstandardom DIN 332/T7, gde je D nazivni

d preči radnog komada, d, nazivni prečnik zabušivača očigledno je da tolika zastupljenost nestandardizovanih nazivnih prečnika zabušivača ne nalazi opravdanje, Miora se shvatiti da je standardizacija u svim domenima ustvari proces uprošćavanja. Ona ne dovodi samo do smanjenja

129

SB u= ya et JE: lyyaası liftu una war ısir– 5 sali e O a ONA U OM O u O i O i O u aa a —

Strandardizacija 1986./ br. 78