JUS standardizacija

sama mora izboriti za primenu standarda,

— nedovoljna tipizacija tehnološke opreme,

— nedovoljna angažovanost naučno — istraživačkih institucija i dr.

Navedeni uzroci itekako negativno utiču na nivo standardizacije, a samim tim i na proizvodni i poslovni proces potrošača i proizvođača reznog alata.

Neusklađenost jugoslovenskog standarda sa standardima Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) sužava domen primene, nivo grupne i tipske tehnologije; proizvodne serije reznog alata su manje, a vreme izrade i isporuke se povećava.

Zaključak se nameće da zbog neusklađenosti nacionalnih standarda proizvođač reznog alata ne može blagovremeno ni da reaguje kako po pitanju izrade i isporuke tako i u smislu poslovnih kontakata,

Polazeći od toga da svaki novi standard u poređenju sa starim predstavlja i bolje rešenje u pogledu kvaliteta, ovo samo po sebi nameće činjenicu da rezni alati urađeni po nacionalnim standardima koji nisu usklađeni sa najnovijim standardima ISO i standardima industrijski razvijenih zemaija nisu ni na nivou svetskog kvaliteisa,

Slaba zastupljenost 1 onih nacionalnih standarda koji su kvalitetni kao i neadekvatns njihova primena prouzrokuju

negativne posledice pri nabavci. U tom smislu ne koriste se.

u procesu rezanja prvenstveno standardne varijante reznih alata do kojih je jednostavnije doći, a koje pojeftinjuju i pospešuju proizvodnju. Otežano sporazumevanje između proizvođača reznog alata i potrošača, u dosta slučajeva, pro uzrokuje nekompletna i nekorekina oznaka, U tom slučaju proizvođač ne može ni zaključiti koji je rezni alat stvarno potreban potrošaču. Ukoliko izostanu poslovni kontakti u smislu definisanja potrebnih podataka, potrošaču se mogu otpremiti i takve varijante reznog alata koje mu u datom momentu nisu potrebne.

Novi standardi industrijski razvijenih zemalja urađeni na bazi ISO standarda propisuju kompletnu i korektnu oznaku pogodnu kako za nabavku tako i za automatsku obradu podataka i sistematizovanje poslovnog procesa.

Shvatajući da je nepotpuna oznaka barijera pri sporazumevanju na relaciji proizvođač — potrošač što se negativno odražava na izradu i isporuku, sa jedne strane, i formiranje valjane banke podataka kao preduslova za automatsku obradu podataka, s druge strane, u 1984, godini donešen je standard JUS A.A0.006 koji propisuje označavanje proizvoda, radova | usluga.

Odredbe propisane ovim standardom poštuju se pri donošenjeu novih standarda za rezne alate, kao i redosled navođenja potrebnih elemenata.

Iskustva pokazuju da i pored toga što za pojedine vrste reZnih alata postaje kvalitetni standardi usklađeni sa standardima međunarodne organizacije za standardizaciju ISO i standardima industrijski razvijenih zemalja prisuina je pojava da se potrošači sporo opredeljuju za kompletnu pri-

· menu ovih standarda.

Problem je u najvećoj meri u neažurnosti, neblagovremeno se priprema za prelazak na nove standarde, prisutna je inertnost 1 smelost da se zastarela rešenja iz prevaziđenih stardarda odbacuju | uvode nova. Ako se ima u vidu da 5u Đrnizvođači reznog alata obavezni da proizvode alate po važećim standardima, jer je standard podzakonski akt, probiemmi nastaju u vezi sa blagovremenim snabdevanjem potrošača, Slaba organizovanost, isparcelisanost u organizacijams udruženog rada dovodi do toga da i organizacije udruženog rads koje su bile i predlagači novog nacionalnog standsrds me primenjuje isti, onda kada standard buds usvojen, u nekim svojim segmentima.

Iskustva proizvođača reznih alata koji dosta izvoze govore da se samo rezni alat koji je urađerni na bazi najnovijih standarda može plasirati na trižište industrijski razvijenih zermalja. Pri tome maksimalno koristi apspekt tiplzacije, Spacijsine varijante, odnosno rezni alati po crtežima | drugim stičnim osnovama veoma se retko naručuju. Očigledno da je industrijski razvijeni svet svestan značaja standardizacije i nngodnosti koje ona pruža u smislu povećanjs produktivnosti pa smanjenja troškova poslovanja koristi u maksimalnoj meyl, Može se konstatovati da u industriji prerade metala kod nas to nije slučaj.

Veoma sporo se oslobađamo rešenja koja nam je nametnuo licencni partner u pogledu tehnologije rezanja. Nije redak slučaj da određeni potrošači reznog alata korist= crteže reznih alata licencnog partnera prevedeno grubo, ili direkmo kao osnovu za narudžbu.

Mada po karakteristikama alati malo odstupaju od standardne izvedbe ili su bili usklađeni sa važećim standardima u vreme formiranja dokumetacije, većina ptrošača i ne traži da oni budu usaglašeni sa važećim standardima. Uzimaju sa zaliha rezni alat koji i bez usaglašenosti sa važećim standardima zadovoljavaju traženu funkciju.

Umesto toga obično se pribegava da se pismenim i telefonskim urgencijama obezbedi izrada i isporuka, Time se narušava jedna planska sinhronizacija proizvodnih kapaciteta proizvođača.

Ne treba gubiti iz vida da je naša industrija reznog alata Dosle rata bila nedovoljno razvijena i nedovoljno tehnološki osposobljena da zadovolji minimalne potrebe potrošača. Veće organizacije u industriji prerade metala bile su tako organizovane da su u svom skiopu imale alatnicu koja je izrađilvala rezni alat po crtežima koje su radile stručne službe, a na bazi dostupnih standarda i poznatih rešenja u oblasti tehnologije rezanja.

Razvojem industrije reznih alata potrošači uviđaju da je ekonomski opravdanije nabavljati alat od specijalizovanog proizvođača. Nastaje zaokret u načinu obezbeđivanja reznog alata dok prilikom narudžbine alata za kontrolu i prijem i{ dalje služe crteži, koji u datom trenutku nisu usklađeni sa

128 O aaa T:– e E s O E LI _ - Wwwiluiwwwwww.muuuuuu==ı auuu OU A AI U Le la OU za Ua a A Standardizacija 1986./ br. 7–8