JUS standardizacija

teresi društva, udruženog rada i potrošača povod za spro- .

vođenje standardizacije u oblasti ambalaže, već su to zahtevi koji prevazilaze nacionalne interese. Uključivanje u međunarodnu razmenu dobara nedvosmisleno podrazumeva i uslovljava. standardizaciju ambalaže. Standardizacija pruža brojne mogućnosti za pronalaženje optimalnih rešenja za gotovo sve tehničko-tehnološke i druge probleme u oblasti ambalaže. Multidisciplinaran pristup i sagledavanje problema sa različitih stanovišta obezbeđuju dobijanje veoma objektivnih i racionalnih rešenja.

Ambalaža kao predmet standardizacije predstavlja veoma složeno područje, ne samo zato što sadrži veliki broj tehničko-tehnoloških parametara i zahteva, već i zbog toga što postoji međusobna zavisnost između mnogih od njih. Veoma je ilustrativna međusobna zavisnost npr. mera u jednom lancu čije su karike: osnovno pakovanje — jedinica pakovanja — jedinica rukovanja ili jedinica tereta paletska jedinica tereta ili paletski teretni paket — konte-

nerska jedinica tereta ili tovarni prostor prevoznog sred- .

stva — skladište (regalsko ili obično) — police i regali u prodavnicama — smeštajni prostor krajnjeg korisnika (potrošača). U ovom lancu mogu nedostajati neke od karika, ali neusaglašene mere bilo koje karike dovode do prekida kontinuiteta ili uopšte do onemogućavanja realizacije sistema modulskih tehnologija (integralnog transporta)... Svaka neusklađenost mera direktno se odražava na povećanje troškova ambalaže i ambalažiranja, rukovanja, prevoza i skladištenja. Nepotpuna' i neracionalna (nestandardizovana) rešenja dovode do takvih cena proizvoda koje niko ne prihvata, a što se neposredno odražava i na plasman proizvoda. ! Problematika kojom se bavi standardizacija je veoma raznovrsna, a njena obuhvatnost zavisi od nivoa ekonomskog i tehničko-tehnološkog razvoja društva u celini, odnosno razvoja određene oblastii — u ovom slučaju ambalaže. Celokupna problematika obuhvaćena je sledećim predmetima standardizacije: terminologija, klasifikacija, oblik i mere, tehnički uslovi, tehničke karakteristike, tehnološki postupci, metode ispitivanja, označavanje, pakovanje, transport, skladištenje. Ovaj redosled ne označava i prioritet. Međutim, kao i u drugim oblastima i u oblasti ambalaže terminologija je poseban problem, jer je vrlo teško sporazumevanje u uslovima nedefinisane terminologije čak i na jednom nacionalnom jeziku. Ovim problemom se bavi i Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO), a rezultat toga je i standard ISO 3676 iz 1985. god. Na osnovu ovog ISO standarda urađen je i odgovarajući jugoslovenski standard JUS Z.M1.002 (Pakovanje. Teretne jedinice. Termini, definicije i mere) koji se nalazi pred objavljivanjem. Zbog izuzetnog značaja ovog standarda, čiji su termini i definicije neophodni i za razumevanje ovog referata izdvajam samo neke od njih:

182

1) Osnovno pakovanje — najmanje pakovanje određenog proizvoda u potrošačkoj ambalaži.

2) Jedinica pakovanja {ljedinično pakovanje) — fizička celina koju čine više jedinica osnovnog pakovanja (kutije, sanduci i sl.). 0

3) Jedinica rukovanja — ambalažirani (jedinica pakovanja) ili neambalažirani teret čije se masene (težinske) i gabaritne vrednosti nalaze u granicama fizičkih sposobnosti rukovanja čoveka.

4) Jedinica tereta — upakovan, delimično upakovan ili neupakovan proizvod, nekoliko jedinica rukovanja (jedinica pakovanja) povezanih u jednu celinu sa gledišta tehnologije prevoza, rukovanja i skladištenja, za čije je rukovanje neophodna primena mehanizacije“. Gorenavedene jedinice kao i druge veće jedinice tereta

·(npr. paletska ili kontenerska jedinica tereta) nazivaju se

i teretnim jedinicama (koleto).

S obzirom na karakter i potrebe razmene dobara, koja ne prihvata nacionalne granice, optimalno rešenje je starndardizacija na međunarodnom nivou. Drugim rečima, za naše uslove to znači oslanjanje i korišćenje međunarodnih standarda ISO, prvenstveno, za izradu i donošenje jugoslovenskih standarda”.

Prema tome, planovi standardizacije u našoj zemlji i postignuti rezultati biće odraz želja, potreba i mogućnosti svih zainteresovanih za rešavnje problema u oblasti ambalaže. a;

Osnovu za rad na standardizaciji u oblasti ambalaže predstavljaće standardi Međunarodne organizacije za standardizaciju ISO, standardi SEV kao i standardi razvijenih zemalja, koje vode, za nas aktuelne tehničke komitete (TC) i potkomitete (SC) ISO.

U oblasti materijala za izradu ambalaže glavni oslonac će biti TC 6 — Papir, karton i pluta. Veći borj SC i RG (radnih grupa) ovog komiteta bave se standardizacijom:

— opreme za ispitivanje,

— optičkih osobina,

— hemijskih analiza,

— nomenklature i terminologije,

— metoda ispitivanja i tehničkih uslova za kvalitet papi-

_ ra i kartona (čvrstoća, dejstvo vazduha na papir i karton

— propuštanje papira i kartona), ubrzano starenje, mikro biološka ispitivanja, deformacije pod uticajem vode, otpornost prema mastima, hrapavost, upijanje vode i povećanje debljine posle kvašenja, upijanje vode preko kapilara, osobine trenja i atmosfere za kondicioniranje papira i kartona),

— mere i masa proizvoda od papira, kartona i pulpe,

— metode isptivanja i tehnički uslovi za kvalitet pulpe.

Navedena problematika istovremeno pokazuje koji problemi su aktuelni u ovoj oblasti, odnosno za koje se probleme traži rešenje putem standardizacije.

U oblasti ambalaže problem se sagledava iz dva aspekta:

ž- ——_—-_—__—-__—-_——__—-____–—_ __ _—______________________ O ____

Standardizacija 1986./br. 9—10