JUS standardizacija

ambalaže uopšte i kompletne napunjene transportne ambalaže. Ovu oblast pokriva TC 122 — Ambalaža, sa svoja tri potkomiteta i 8 radnih grupa. Problematika kojom se ova tela bave je sledeća:

— opšta terminologija o ambalaži,.

— mere ambalaže,

— vreće (kondicioniranje, uzorkovanje, ispitivanja i metode ispitivanja i dr.),

— tehnički uslovi i ispitivanja sredstava za pakovanje, ambalaže i jedinica tereta.

Pored saradnje između ova dva tehnička komiteta, TC 122 usko sarađuje i sa:

TC — 51 — Palete za prevoz i rukovanje jednoobraznim teretom |

TC — 52 — Laka metalna ambalaža

TC — 63 — Staklena ambalaža

TC — 72 — TeksitIlne mašine i pomoćna oprema

TC — 104 — Konteneri za prevoz tereta

TC — 110 — Vozila unutrašnjeg transporta

kao i sa brojnim međunarodnim udruženjima proizvođača ambalažnih materijala, ambalaže, robe široke potrošnje, prevoznika i dr.

Brojni standardi ISO već su poslužili kao osnova za jugoslovenske standarde, međutim koliko zabrinjava nedovoljan Droj standarda iz oblasti ambalaže još više zabrinjava činjenica da su neki, već doneti jugoslovenski standardi, ključni standardi (npr. o modulu ambalaže — JUS Z.M0.001) velikom broju korisnika nepoznati.

Zaključak.

Značaj ambalaže, bez obzira na vrstu (proizvodna, transportna ili potrošačka) raste sa nivoom saznanja o ulozi

. koju ona ima u procesu distribucije (sferi razmene).

Uloga ambalaže od mesta proizvodnje do mesta potrošnje je višestruka, analogno funkciji koju ona obavlja tokom realizacije celokupnog lanca distribucije (od proizvođača do krajnjeg korisnika — potrošača). Ova uloga se utoliko uspešnije realizuje koliko je ambalaža prilagođena zahtevima koje mora da ispuni u svim fazama kretanja proizvoda, a što podrazumeva očuvanje upotrebne vrednosti proizvoda, zaštitu od spoljnih uticaja (klimatskih i fizičkih), što manje troškove ambalažiranja (pakovanja), prevoza, rukovanja i skladištenja.

Zahtevi koje mora da ispuni savremena ambalaža su brojni i većina ih je standardizovana na međunarodnom nivou. Drugim rečima, ove zahteve može da ispuni samo standardizovana ambalaža. Put do standardizovane ambalaže nije ni lak ni kratak s obzirom na potrebu da se usaglase, često, suprotni interesi proizvođača ambalaže, proizvođača — korisnika ambalaže, distributera proizvoda i potrošača. U tome posebno mesto zauzima širi interes društva koji se ogleda u racionalizaciji utroška energije i sirovina i zadovoljenju ekoloških zahteva.

Činjenica da je posebna pažnja posvećena ambalaži, kao najvažnijem elementu sistema modulskih tehnologija, i u Društvenom dogovoru o razvoju integralnog tranpsorta predstavlja, istovremeno, i podstrek i obavezu da se na polju standardizacije ambalaže mora više učiniti. izrada plana i programa standardizacije, u vezi sa realizacijom i sprovođenjem Društvenog dogovora, kao i izrada srednjoročnog plana (1986 — 1990) Saveznog zavoda za standardizaciju prilika je koju treba iskoristiti radi sagledavanja potreba i prioriteta u odnosu na standardizaciju i rešavanje mnogih problema u oblasti ambalaže izradom i donošenjem odgovarajućih akata tehničke regulative.

VISOKOGRADNJA Modulama koordinacija SISTEM PREFERENCI.JALNIH BROJEVA KOJI DEFINIŠU MULTIMODULARNE VELIČINE

Saopšteno na IV Jugoslovenskom naučnom skupu „INDUSTRIJSKA IZGRADNJA STANO VA“ INDIS “86.

Mr Selver Kavardić, dipl. ing. arh..

Razvoj sistema preferencijalnih modularnih veličina u građenju razmatra se od 1970. godine. Ideja o sistemu ocenjena je kao nerealna, budući da svaka članica Međunarodne organizacije za standardizaciju koja je učestvovala u razmatranju, ima svoju sopstvenu teoriju preferen-

cijalnih modularnih veličina. Stvarni napredak je postignut odlukom da se izrade dva nacrta dokumenta: jedan, čisto teoretski koji se bavi samo brojevima svrstanim u teoretske redove u neograničenom sistemu, i drugi, koji sadrži ograničene nizove multimodularnih veličina svrstanih u nizove bazirane na ranije odabranom multimodulu. Na zasedanju potkomiteta ISO/TC 59/SC 1 „Dimenzionalna koordinacija u građenju“, maja 1977. godine, odlučeno je da se numerički sistem predloži u obliku tehničkog izveštaja, s obzirom da su neke članice ISO smatrale

183

Standardizacija 1986./br. 9—10