JUS standardizacija

Uredbe i njihovo označavanje ,,raspoznajnim znacima“ smatralo se nelojalnom konkurencijom, a proizvođač koji bi se usudio da tako postupi bio je javno vezan za „stub sramote” objavljivanjem odluka JELKO-a o oduzimanju prava na korišćenje tih znakova ne samo u službenom glasilu, već i u dnevnoj štampi i stručnim časopisima. Sramni žig nelojalne konkurencije pratio je takvog proizvođača široko, u svim njegovim kontaktima sa drugim subjektima. Mogućnosti odstupanja pri uvozu bile su svedena na minimum, i bile su privremenog karaktera, a odobrenja za takva odstupanja mogla su se opozvati u svakom momentu. Kako je napred rečeno, ne raspolaže se podacima o sporovođenju ove Uredbe, ali je moguće pretpostaviti da šu razlozi za opoziv bili pre svega: ako bi se u praksi pokazalo da takav materijal ne obezbeđuje potrebnu sigurnost.

Sistem je bio postavljen na osnovu samofinansiranja, a prihode od sprovođenja sistema trebalo je upotrebiti, između ostalog, za opremanje i funkcionisanje „,javnih ispitnih stanica” za te proizvode. To znači, da je sam sistem, iz svojih prihoda, trebalo da stvara neutralne ,,treće” organizacije za ispitivanje tih proizvoda, i da je trebalo da predstavlja izvor sopstvenog daljeg razvoja, Naknade za pravo korišćenja ,,raspoznajnih znakova” i sprovođenje sistema bile su utvrđene u samoj Uredbi u odgovarajućem rasponu, u okviru koga su se utvrđivali konkretni iznosi naknade zavisno od obima, odnosno vrednosti proizvodnje korisnika znakova. Za korišćenje ovih znakova stranci su plaćali naknadu u maksimalno predviđenom iznosu bez obzira na obim isporuka, što je na izvesan način značilo povlašćivanje domaćih proizvođača koje je, po svoj prilici, imalo karakter stimulacije domaće proizvodnje ili stranih ulaganja u domaću proizvodnju. Uredba je malo šta prepuštala slučaju.ioperativnom odlučivanju. U prilogu Uredbe dat je tekst dozvole o pravu upotrebe jugoslovenskog kontrolnog znaka i fabričke raspoznajne niti i:znaka na svim proizvodima obuhvaćenim Uredbom, kojim su određeni svi uslovi za njihovo korišćenje, a od kojih JELKO nije smeo da odstupa. U vezi sa izdavanjem dozvole, u prilogu su utvrđeni i uslovi koje u pogledu opreme za ispitivanje mora ispunjavati proizvođač ovih proizvoda, odnosno spisak ispitne opreme i mernih instrumenata u ispravnom stanju kojima mora da raspolaže i koje mora da koristi pri ispitivanjima vodova, hemijske analize sastava izolacionih materijala i izolovanih cevi. U potpunosti u skladu sa savremenim

zahtevima, zahtevala se ne samo ispravnost instrumenata, odnosno ispitne opreme, već i njihov smeštaj u prostorijama sa odgovarajućim uslovima u pogledu smeštaja, vibracija, mikroklime i dr., a postavljeni su i zahtevi da

'instalacije za ovu opremu budu izvedene u skladu sa pro-

pisima. Isto tako, postavljen je zahtev da ovim instrumentima i opremom sme da rukuje isključivo lice koje je za to posebno stručno osposobljeno (ovlašćeni elektromašinski ili elektrotehnički inženjer), i određeno je da to lice snosi punu zakonsku odgovornost za svoj rad na ispitivanju ovih materijala.

Uredbom je bila predviđena i obaveza fabrike da vodi „Zapisnik o ispitivanju” ovih proizvoda, a u prilogu Uredbe bilo je detaljno regulisano koji se sve podaci moraju unositi u taj zapisnik, kada i pod kojim uslovima. Uključivanje u taj sistem bilo je ,,dobrovoljno”. Reč „dobrovoljno“ stavljena je pod navodnike, jer ugradnja materijala koji nisu imali ,,raspoznajni znak“, odnosno odobrenje za njegovu upotrebu nije bila dozvoljena ili tačnije, za instalacije izvedene od materijala bez tog znaka nije se mogao dobiti priključak na elektrodistribucionu mrežul

Sličan sistem obezbeđenja kvaliteta radi tehničke i konstrukcione sigurnosti uveo je, u novije vreme, tek Zakon o standardizaciji iz 1977. i 1980. godine, uvođenjem sis-

.tema obaveznog atestiranja'lodređenih proizvoda. Taj

sistem, međtum, ne sadrži elemente nadzora nad proizvodnjom i proizvođačem. Takvi elementi ukomponovani su samo u odredbe tog zakona koje se odnose na Znak kvaliteta JUS. Tek je Nacrt novog Zakona o standardizaciji, iz 1986. godine, polazeći od preporuka međunarodnih organizacija za standardizaciju ISO i IEC (čiji je član i Savezni zavod za standardizaciju) prihvatio postupak br. 5 sistema atestiranja, koji je po svojoj konstrukciji i elementima najbliži opisanom sistemu, a koji su te međunarodne organizacije definisale i prihvatile tek 8O-tih godina ovog veka! Taj sistem preporučen je od pomenutih međunarodnih organizacija kao najpotpuniji, i kao u praksi provereni najpogodniji sistem za obezbeđenje kvaliteta u službi tehničke i konstrukcione sigurnosti za proizvode koji se proizvode ,,masovno“, odnosno u velikim serijama. Neki drugi sistemi ove vrste kontrole, uobičajeni u savremenom svetu, možda su pogodniji za primenu kada su u pitanju postrojenja, uređaji i oprema koja se isporučuje po porudžbini (investiciona oprema) i proizvode u malim serijama ili pojedinačno, ali to već nije predmet razmatranja pri prikazu jednog propisa od pre 50 godina!

179

_——cC--—-—— __----_-——-_——-–-_———_– _-_-__—_—_————__— _– – _ – —_—_ _ _______________ | ——

Standardizacija 1986./br. 9—10