JUS standardizacija

tehnologije. Standardi pojedinih zemalja su izuzetno pouzdan izvor informacija za izvoznika, o zahtevima odgovarajućih tržišta, a uvozniku oni ukazuju na tehnološke i proizvodne mogućnosti potencijalnih isporučilaca.

Standardizacija se sve više internacionalizuje. Rastući obim međunarodnog prometa robe i usluga zahteva, između osta-. log, otklanjanje tehničkih prepreka koje mu postavljaju različiti zahtevi za iste proizvode koji su određeni nacionalnim standardima. Otklanjanje takvih prepreka može se postići prihvatanjem i primenjivanjem međunarodnih standarda kojima se ti zahtevi ujednačavaju. U okviru međunarodne standardizacije stvaraju se mehanizmi čiji je cilj i dalje olakšavanje međunarodnog prometa robe i usluga.

Po pravilu, standardizacija ne razvija tehnologiju, već sledi njen razvoj. Standard se, kao što je rečeno, zasniva na konsolidovanim rezultatima nauke, tehnologije i iskustva u njihovoj primeni. Ali kao delatnost u okviru koje se iz niza poznatih, na nauci zasnovanih, ispitanih i proverenih tehnologija ili pojedinačnih tehničkih rešenja vrši izbor onog rešenja koje u najvećoj meri zadovoljava potrebe ocenjene sa svih napred navedenih aspekata, ona na razne načine i u velikoj meri utiče na sveukupni tehnološki razvoj.

U proizvodnju, kao i u druge sfere i delatnosti, standardizacija unosi određeni tehnološki red. Pored toga što omogućava masovnu proizvodnju i uštede u vremenu i materijalu, što utiče na snižavanje i drugih troškova, određuje podelu rada i druga unapređenja proizvodnje, prometa, transporta, komunikacija i drugih delatnosti, ona vrši i jednu značajnu funkciju, od posebnog interesa za tehnološki razvoj. Ona, naime, daje osnovu za obezbeđenje tehničko-tehnološkog jedinstva sistema, bez obzira da li je reč o sistemu koji čine jedna ili više organizacija udruženog rada, ili je to sistem koji obuhvata cele oblasti u jednoj zemlji.

Standardizacija u svetu, a naročito na međunarodnom nivou, danas sve više napušta standardizovanje samih proizvoda, a sve više pažnje posvećuje standardizovanju zahteva koje mora zadovoljiti određeni proizvod u datim uslovima eksploatacije. Standardi proizvoda, usluga, radnih postupaka, procesa i sl. — a takvih je još uvek najviše — mogu, kao nosioci tehnoloških informacija, vršiti veliki uticaj na tehnološki razvoj jedne zemlje. Pri uvozu tehnologije oni pružaju mogućnost za upoređivanje tehnologija različitog porekla i ocenjivanje prednosti i nedostataka svake od njih. Pri izboru osnova za razvoj sopstvenih tehnologija, analiza i korišćenje odgovarajućih standarda i tehničkih propisa isto tako daju mogućnost upoređivanja, ocenjivanja i opredeljivanja zanajpogodniju proverenu tehnologiju i skraćuje obim, vreme i troškove istraživanja. Takav način korišćenja standarda izgleda kao alternativa koja zaslužuje određenu pažnju, jer su tehnologije sadržane u standardima rezultat selekcije prema pažljivo odabranim kriterijumima i proverene u pogledu efikasnosti, racionalnosti i bezbednosti. Ova mogućnost privlači pažnju, nar. “ito danas kada je nova tehnologija robg, koja se često iz konkurentskih razloga i i zbog nastojanja za što bržim povraćanjem sredstava uloženih u njen razvoj i slično, iznosi na tržište i pre nego što je dovoljno ispitana u pogledu uticaja na život i zdravlje ljudi, čovekovu okolinu i različite rizike. Jedan od važnih zadataka standardizacije vezan je za potrebe uspostavljanja optimalnih odnosa između primene novih dostignuća nauke i tehnologije i postojeće prakse. U tome standardizacija ima važnu ulogu, jer omogućava izbor onih tehnologija, onih tehnoloških postupaka i opreme koji će biti najbolje prilagođeni postojećoj situaciji i time očuvati tehničko i tehnološko jedinstvo sistema.

Analizirajući danas ove rezultate, mi moramo biti okrenuti budućnosti, imajući na umu činjenicu da će dosadašnji rezultati biti još vredniji ako obezbeđuju osnovu za budući razvoj. Ovo je pogotovu važno istaći zbog toga što period koji dolazi u pogledu rada na standardizaciji, nameće još mnogo veće obaveze, kako stručnjacima koji su neposredno uključeni u rad na donošenju standarda tako i organizacijama udruženog rada, organima uprave i drugim subjektima koji se bave ovim pitanjima. Pre svega, mora se imati na umu da savremeni razvoj privrede umnogome proširuje ciljeve i predmet standardizacije. . ji

Našoj privredi je neophodan mnogo intenzivniji razvoj standardizacije u pravcu zaštite domaće industrije. Mi se verovatno još dugo nećemo moći osloboditi potrebe za kupovinom inostranih licenci, jer mam je moderna tehnologija neophodna. Međutim, moramo odlučnije nastojati da iskoristimo mogućnost koju nam pruža standardizacija, da ne dozvolimo da nam kupovina licenci bez plana konstantno razbija koncept racionalnog razvoja nacionalne privrede i da nam na taj način sredstva odlaze na neracionalne namene a efikasnost u privređivanju ostaje na 'medozvoljeno niskom nivou. Savezno veće Skupštine SFRJ, radna tela tog veća, kao i odgovarajući organi Federacije, iskazali su razumevanje i pružili veliku podršku nastojanjima Saveznog zavoda za standarizaciju da razvija jugoslovensku standardizaciju i dosledno sprovodi Zakon o standardizaciji i utvrđenu politiku standardizacije u SFRJ. Bez ovog razumevanja i podrške, kao ni bez podrške niza zainteresovanih institucija i privrednih komora, postignuti rezultati svakako bi bili znatno skromniji.

No, i pored toga, jugoslovenska standardizacija uopšte, a Savezni zavod za standardizaciju posebno, bore se sa brojnim teškoćama i problemima koji su i po obimu i po značaju vrlo veliki i znatno premašuju mogućnosti Zavoda i drugih subjekata koji su se tim poslovima do sada bavili. O tome ovom prilikom ne bih želeo rnnogo da govorim — želim samo da

234 Im m —__—______ ___ O _____C_ CC O O IVANA

Standardizacija 1986./br. 11—12