JUS standardizacija

?

standardi ı propisi u jugoslaviji

STANDARDIZACIJA — NOVA TEHNOLOŠKA DISCIPLINA NA PODRUČJU RAČUNARSTVA

| INFORMATIKE

Dr Borka Jerman—Blažić, dipl. ing.

Izvod iz uvodnog predavanja na seminaru „,Standardi iz oblasti informatike“, Nova Gorica, Izobraževalni centar Iskra Defta, 9—12 aprila 1986.

1. Uvod

Pogledajmo današnje stanje u saobraćaju. Da se svet u poslednjih 200 godina nije dogovorio da kamioni i automobili moraju imati standardizovane dimenzije, koje opet zavise od dimenzija puteva, danas ne bismo imali modernu mrežu puteva koja se širi po celom svetu. Isto važi i za pravila ponašanja u drumskom saobraćaju. Svi učesnici u saobraćaju moraju poštovati opšte standardizovane dogovore ponašanja, kao što su: vožnja desnom stranom druma, značenje saobraćajnih znakova, pravilo desne strane (u raskrsnici puteva iste važnosti prednost ima vozač sa desne strane), u semaforizovanom raskršću prednost ima onaj vozač koji ima zeleno svetlo, dok ostali moraju da čekaju. Na području informatike smo tamo gde je automobilski saobraćaj bio pre dvesta godina. Imamo automobile-sisteme, imamo komunikacijske vodove, ali nemamo precizno određene dimenzije saobraćaja, dogovore o ponašanju, koji bi omogućili nesmetano obavljanje saobraćaja, bez zagušenja i zastoja. | u slučaju informatike, saobraćaj se odvija između sistema u obliku podataka i informacija. Problem komuniciranja bez smetnji i povezivanje računarske opreme rešavamo uvođenjem i korišćenjem tehničko-tehnoloških standarda. Standardi su proizvod standardizacije. Standardizacija je proces utvrđivanja i korišćenja propisa i pravila, koji se odnose na određenu aktivnost. Standardizacija ima za cilj da poboljša učešće svih onih koji su uključeni u proces upravljanja kao i da ubrza optimalan razvoj, poštujući pri tome uslove funkcionalnosti i zahteve u pogledu bezbednosti. Standardizacija koristi zajednička dostignuća nauke, tehnologije i prakse. Ona određuje osnove za izvršavanje postojećih aktivnosti i istovremeno priprema osnove budućeg razvoja, prateći napredak nauke, tehnologije i društva uopšte.

Isto tako, svaki racionalni pristup upotrebi najnovijih ·

dostignuća nauke i tehnologije, uključuje korišćenje standarda i ostalih funkcija i instrumenata standardizacije. Takav pristup je posebno značajan za države sa ubrzanim tempom razvoja, u koje ubrajamo i Jugoslaviju. Negativne posledice brzog. tehničko-tehnološkog

240

"< -_—-_-_-_-__ _—_ – ________________________ ___________I

razvoja se najuspešnije otklanjaju i kontrolišu permaneritnom i osmiš!jenom politikom na području standardizacije, koja je proizvod i pratilac svakog savremenog društva. Razvoj privrede Jugoslavije odigrava se pod uticajem privreda razvijenih industrijskih država. Naša zemlja je u proteklom periodu preuzimala, i u manjoj ili većoj meri će i dalje preuzimati, znanje i tehnologiju razvijenih zemalja. Ovaj proces je posebno značajan u području računarstva i informatike. Tehnologijom izrade računara i drugih sredstava za obradu, prenos i prihvatanje podataka vlada samo mali broj industrijskih zemalja u svetu, među kojima su vodeće SAD i Japan. Zbog toga je spontano i nekontrolisano unošenje tehnoloc:je različitog kvaliteta i nekompatibilnih tehničkih sistema, koji je posledica neprestanog pritiska najvećih multinacionalnih korporacija sa različitim interesima, nedomaćinski i opasno. Zato su problemi tipizacije i ·unifikacije, drugim rečima standardizacije sredstava, ropreme, postupaka i usluga kao osnove povezivanja, inte.gracija i optimizacija, ne samo tehnički, već pre svega i privredni, odnosno društveno-ekonomski problem razvoja države, njene razvojne orijentacije i privrednog rasta.

! Standardi i drugi tehnički propisi kao i norme kvaliteta i

'i carinske zaštite nisu jedina rešenja problema države koja

·'je u procesu ubrzanog razvoja. Sve dosadašnje ocene uka| zuju na to, da možemo rešiti 50 % problema u procesu · korišćenja računarske opreme ukoliko imamo u pravom trenutku preuzete i koncepcijski savremeno postavljene i dosledno primenjene standarde i druge tehničke propise. Ekonomski učinak standardizacije je svakako teško izračunati (2), mada je njegova okvirna ocena za ukupnu privredu u granicama nekoliko milijardi dinara godišnje. Standardizacija na području računarstva i informatike je pre svega ekonomska kategorija. Procenu količine utrošenih sredstava, koja se nesmotreno gube zbog neizdatih standarda na području AOP kao i pri razmeni podataka i informacija pri upotrebi savremenih sredstava za komunikacije, u našoj zemli nemamo. Zato navodimo proce-

Standardizacija 1986./br. 11—12