JUS standardizacija
minalnog uređaja korisnik će u trenutku saznati sve ono što ga interesuje, bilo da mu je ta informacija prikazana na ekranu, odštampana na štampaču, ili izgovorena putem sintetizatora govora. Istovremeno će se promeniti i način potraživanja. Umesto brojčanika ili tastature, zahtev će se upućivati glasom.
Da bismo upoznali rad ovog tehničkog sistema podsetićemo se rada službe koja je prethodila videotekstu: TELETEKSTA.
Princip rada teleteksta je izmislio Engleski inženjer Fedida i patentirao svoj pronalazak sada već daleke 1970. godine. Njegova ideja sastojala se u tome da iskoristi slobodne linije u televizijskom signalu koje ne prenose signal slike, za vreme dok elektronski mlaz putuje od desnog donjeg do levog gornjeg ugla slike (tzv. vertikalni povratni interval slike). On je u te linije smeštao povorku bitova kojima su bile kodovane informacije u formi stranica teksta, i koje su bile emitovane zajedno sa TV signalom slike. Zbog ograničenog kapaciteta linija vertikalnog povratnog intervala broj stranica je bio ograničen na nekoliko stotina stranica teksta, pri čemu je stranica bila dimenzija 40 kolona x 24 linija = = 960 pozicija znakova. Ovaj format (približno A5B) je prilagođen mogućnostima kućnih TV prijemnika. Na prijemu su informacije iz ovih linija, razdvojene od slike i tona i posebnim dekoderom pretvarane u stranice koje su se mogle čitati kao neka vrsta „trećeg. programa” raspoloživog sve vreme dok se emituje redovan TV program, u kome je signal teleteksta bio ,,prošvercovan”. Prestankom emitovanja programa ukidan je i kanal teleteksta. Upravo ovaj nedostatak je doprineo da se javi ideja da se na sličan način korisniku pruži mogućnost da biranjem odgovarajućeg telefonskog broja stupi u vezu sa računarom, koji je raspoloživ 24 sata dnevno, i potražuje proizvoljno mnogo stranica informacija čiji je broj ograničen isključivo kapacitetom računara. Ovaj sistem je nazvan videotekstom i predstavljao je u stvari jedan veliki „teletekst” sistem, jer je predviđeno samo potraživanje informacija. S obzirom da se očekivao veliki odziv korisnika u domaćinstvu, standard je ostao prilagođen korisniku u domaćinstvu i njegovom T V prijemniku. Kasnije se pokazalo da je ovakav pristup bio pogrešan. Poslovni korisnici su vrlo brzo uočili da samo potraživanje informacija ni izbliza nije ono što bi jedan ovakav tehnički sistem mogao da pruži. Počele su da se ređaju sve nove i nove ideje o tome šta bi sve moglo da bude uključeno u uslugu videoteksa ( tzv. profil usluge); počevši od transakcija, bezgotovinskog plaćanja, preko razmene poruka i potraživanja gotovih programa za lične računare, sve do daljinskog paljenja bojlera u kući ili očitavanja strujomera od strane elektrodistribucije.
Isto tako, zbog visoke cene posebnih namenskih terminala, odnosno cene dekodera koji se priključuje na kućni TV prijemnik, izostao je očekivani masovni odziv korisnika. Sem toga veliki broj stranica na jednom centralnom računaru je bio nepogodan za transakcije i ažuriranje, na čemu su posebno insistirali poslovni korisnici. Time se može objasniti trenutni podbačaj u pogledu prihvatanja videoteks usluge od strane korisnika. Zbog toga se javio novi koncept umrežavanja računara. Umesto velikih računara sa centralizovanim bazama podataka, javljaju se mali (mini i mikro) računari sa decentralizovanim bazama podataka, kod kojih se o ažuriranju informacija staraju sami davaoci informacija. Ovi računari su relativno jeftini i nabavljaju ih sami davaoci informacija, dok se usluga PTT svodi na umrežavanje ovih računara putem mreže za prenos podataka sa paketskom komutacijom i pronalaženje tačaka u toj mreži na koje su računari priključeni. Pored računara koji su namenjeni isključivo za rad u videoteksu, posebnu novinu predstavlja pristup do informacija na računarima koji nisu namenjeni za rad u videoteks sistemu, već za druge poslovne aplikacije. Ovim računarima se pristupa preko tzv. gejtveja u kojima se vrši reformatiranje informacija i konverzija protokola.
S obzirom da je danas više nego izvesno da će u ovoj fazi razvoja videoteksa preovlađivati poslovni korisnici, došlo je do preispitivanja standarda i njegovog prilagođavanja potrebama poslovnih korisnika. Tako na primer, sa početnih 40 znakova, prelazi se na linije sa BO znakovau redu. Poseban je uticaj prodora ličnih računara u sve veći broj preduzeća, tako da se javljaju zahtevi za potraživanjem informacija u cilju pribavljanja informacija koje će se direktno koristiti u lokalnoj obradi na ličnom računaru. To znači da će sve manje biti namenskih skupih terminala, a sve više ličnih i kućnih računara koji će imati hardverski i softverski interfejs za pristup u videoteks mrežu. Krajnji cilj koji se može sagledati u ovom trenutku je „multitasking” radna stanica koja će istovremeno obavljati više funkcija uključujući i rad u videoteks mreži. Za profesionalne lične računare već odavno postoje kartice za proširenje,a danas čak i za jeftine kućne računare kao što su „Spektrum”, BBC ili „Komodor”. JEFTIN terminal je uslov za masovnost korišćenja videoteks mreže.
Futurolozi u razvijenim zemljama već predviđaju da će se u budućnosti broj fizičkih (plavokragnih) radnika smanjivati i biti zamenjen robotima, a povećavati broj administrativnih (belokragnih) radnika na čijim će se radnim mestima nalaziti po jedan lični računar, tačnije rečeno radna stanica za rad sa tekstom i grafikom. Videoteks će biti jedno od sredstava koje će povećavati efikasnost u radu. U zemljama u razvoju, u koje spada
299
Standardizacija 1987./br. 1—2