JUS standardizacija
v
standardi ı propisi u jugoslaviji
IZOLACIONI MATERIJALI U GRAĐEVINARSTVU
Dragoslav Đorđević, dipl. ing.
U sadašnjoj stručnoj javnosti postoji velika dilema koje krovove raditi ravne ili kose.
Ovo je bila osnovna tema koja je razmatrana na Simpozijumu „lzolacioni materijali u građevinarstvu” koji je održan u Kuparima od 1. do 3. oktobra 1986. godine. Pored ove teme razmatrana je i primena izolacije u niskogradnji kao i o podzemnim izolacijama u visokogradnji. Osnovno pitanje je dosadašnji odnos prema korišćenju materijala za izolaciju u građevinarstvu. Ovo je sada pogotovu važno, pošto tempo razvoja nalaže da se građevinski objekti brže grade i što energetska kriza nije prolaznog karaktera. Podjednako su važni svi izolacioni ma-
terijali, hidroizoiacioni, termoizolacioni i zvučno izola-
cioni. Problem zaštite od vlage, vetra i atmosferskih pojava je od vajkada prisutan. Prve izolacije rađene su od smole i drveta, dok se u novije vreme koristi terpapir pa sve do visokokvalitetnih specijalnih hidroizolacionih traka. | Kod nas do 1961. godine nisu postojali jugoslovenski standardi za hidroizolacione materijale. Veliki je problem nepoznavanje svojstava ovih materijala. Primena ovih materijala je u početku skupa, ali je praksa pokazala da su kasnije uštede znatne čak tolike da se ovakve investicije isplate za 3 do 5 godina. Bez hidro i termo izolacija gubi se oko 40 % toplote dok je taj gubitak kod primene savremenih izolacija upola manji. Iz svega prethodno iznetog može se zaključiti da su ove vrste krova — ravni i kosi pogodni pod uslovom da se dosledno i stručno projektuju, ugrade i odaberu materijali za hidro i termo izolaciju, što je moguće uraditi uz savremene tehničke propise o kvalitetu izolacionih materijala, propise o dimenzionisanju izolacija i propise o njihovom izvođenju. | Da bi se udovoljilo svim tim zahtevima u Saveznom zavodu za standardizaciju je pre godinu dana obnovljena Komisija za reviziju propisa iz oblasti hidroizolacionih materijala u građevinarstvu. Do sada su revidirani sledeći jugoslvenski standardi koji će verovatno u 1987. godini biti objavljeni: — JUS U.M3.220 — Neposuti bitumenom impregnisani krovovi kartona — JUS U.M3226 — Bitumenizirani krovni karton. Uslovi kvaliteta — JUS U.M3.227 — Bitumenizirani stakleni voal. Uslovi kvaliteta
— JUS U.M3.231 — Bitumenska traka sa uloškom od staklenog voala. Uslovi kvaliteta
— JUS U.M3232 — Bitumenski krovni karton. Uslovi kvaliteta
— JUS U.M3.234 — Bitumenska traka od staklene tkanine. Uslovi kvaliteta
— JUS U.M3.248 — Bitumenizirani stakleni voal. Uslovi kvaliteta
— JUS U.M3.300 — Bitumenska traka za varenje. Uslo-
____vi kvaliteta
— JUS U.D3.101 — Stakleni voal. Uslovi kvaliteta
— JUS U.D3.102 — Stakleni voal. Metode ispitivanja
— JUS H.N3.200 — Sirovi krovni karton. Uslovi kvaliteta — JUS H.N3.202 — Sirovi krovni karton. Metode ispitivanja Tokom 1987. godine Komisija iz oblasti hidroizolacionih materijala u građevinarstvu ima u planu da, u saradnji sa sektorom za obezbeđivanje kvaliteta Saveznog zavoda za standardizaciju, uradi naredbu o obaveznom atestiranju hidroizolaćionih materijala kao bazu za dalji rad na izradi tehničke regulative za izvođenje i dimenzioniranje hidroizolacija.
Sledeća faza prilikom. izrade tehničke regulative je revizija standarda JUS U.F2.024 — Završni radovi u građevinarstvu. Tehnički uslovi za izvođenje izolacionih radova na ravnim krovovima — koji bi sada bio inoviran i proširen na tehničke uslove za izvođenje izolacionih radova na krovovima.
Uporedo sa ovim poslovima radilo bi se na izradi tehničke regulative za izvođenje izolacionih radova u niskogradnji i podzemnih izolacija u visokogradnji, kao i na jugoslovenskim standardima za dimenzioniranje hidroizolacija. Problem nedostatka tehničke regulative za dimenzioni-
'ranje i izvođenje podzemnih izolacija je toliko aktivan da
se predviđa da se u dogledno vreme organizuje i stručni skup na tu temu.
Savremena tehnologija je toliko napredovala da je već usavršena proizvodnja traka na bazi SBS kopolimera. To je nova generacija izolacionih traka. One se mogu rastezati od 30 do 40 %, dok su ranije trake mogle da se rastežu samo do 3 %. Smanjena je debljina traka i poboljšana njena osetljivost na temperaturu pa se nove trake mogu ugrađivati i na temperaturi od —10" C.
290 | ae II e aaa a la aa = un mu RU UML JAAA. SL u UI uu at u nuns U |
Standardizacija 1987./br. 1—2