JUS standardizacija

Prema tome, ne postoji oblik krova za koji se možemo automatski opredeliti, a da prethodno ne proučimo sve uslove koji utiču na izbor vrste, oblika i materijala zaštite poštujući pravilo da hidroizolacija mora biti pravilno projektovana i dimenzionirana kao i stručno i

kvalitetno izvedena. :

To je jedini način da dobijemo krovove koji ne cure, što se opet može ostvariti primenom savremene tehničke regulative koja će da pomogne našim projektantima i izvođačima da pravilno obavljaju tu vrstu posla.

NEKA AKTUELNA PITANJA 7-MO I 8-MO BITNIH KODOVA

Mir Nenad Stevanović, dipl. ing.

1. UVOD

Sve šira primena računara u najrazličitijim oblastima života je dovela do njihovog povezivanja u cilju razmene podataka. Zbog toga je u poslednje vreme došlo do intenzivnijeg rada na standardizaciji kodova kako na nacionalnom tako i na međunarodnom planu u čemu je Savezni zavod za standardizaciju posebno aktivan u okviru odgovarajućih komisija i radnih grupa.

Kada se razmatraju kodovi, njihova struktura, tehnike proširenja i dr. uvek se polazi od toga da su podaci na bilo koji način preneti, i da tokom prenosa nije došlo do greške. Sam čin prenosa može se obaviti bilo putem magnetnih medijuma, bilo putem posebnih namenskih mreža za prenos podataka. Problematika vezana za prenos podataka nije dakle predmet izlaganja u ovom radu. Prema tome, u okvirima ovoga rada predmet interesovanja je samo kodovanje (tj. dodeljivanje odgovarajuće kombinacije bitova grafičkim i upravljačkim znacima iz nekog unapred definisanog repertoara) i dekodovanje (tj. interpretiranje i prikazivanje primljenih znakova koji odgovaraju kombinacijama bitova).

Kod nas je izdat čitav niz standarda iz ove oblasti od kojih su neki sa obaveznom primenom, a neki samo sa primenom. Tumačenje značenja ovih odredbi u svetlosti njihove primene na teritoriji SFRJ je takođe analizirano u ovom članku.

1. IDENTIFIKACIJA ZNAKOVA

U SFRJ je u upotrebi veći broj ravnopravnih jezika koji se interpretiraju na oba pisma, ćirilici i latinici. Jedno od ključnih pitanja je i pitanje koji od alfabetskih znakova će se smatrati standardizovanim pri razmeni teksta u telekomunikacionim sistemima.

Neki predstavnici Saveznog zavoda za standardizaciju

(SZS) su bili mišljenja da bi kao minimalan skup znakova

u obzir trebalo uzeti samo znakove naroda na kojima se

izdaju dokumenta na nivou Federacije (4 jezika naroda

i 2 jezika narodnosti). S druge strane su postojala i miš-

ljenja da treba uzeti u obzir sve jezike naroda, narodnosti

i etničkih grupa na teritoriji SFRJ. Svakako da je tu bilo

potrebno naći neku meru.

U takvoj situaciji je oformljena ad-hoc radna grupa koja

je imala zadatak da definiše ovaj skup znakova, koja je to

i uradila i čiji je rezultat standard JUS 1.B0.001. U sa-

stav ove radne grupe su pored predstavnika SZS ušli i

predstavnici lingvističkih institucija, velikih telekomu-

nikacionih sistema, kao i predstavnici industrije.

Ova RG je pošla od ustava pojedinih republika i pokraji-

na i u tom smislu konstatovala da se u pojedinim republi-

kama i pokrajinama zvanično koriste sledeći jezici:

— SR Bosna·i Hercegovina (srpskohrvatski, odnosno hrvatskosrpski jezik ijekavskog izgovora, član 4. Ustava BiH),

— SR Crna Gora (srpskohrvatski jezik ijekavskog izgovora, član 172. Ustava Crne Gore),

— SR Hrvatska (hrvatski književni jezik; standardni oblik jezika Hrvata i Srba u Hrvatskoj koji se naziva hrvatski ili srpski, član 138. Ustava SR Hrvatske),

— SR Makedonija (makedonski jezik, član 173. Ustava SR Makedonije),

— SR Slovenija (sloevančki jezik, član 212. Ustava SR Slovenije),

— SR Srbija (bez pokrajina) (srpskohrvatski jezik, član 233. Ustava SR Srbije),

— SAP Kosovo (srpskohrvatski, albanski i turski jezik, član 5. Ustava SAP Kosovo),

A _____ 291 s

tandardizacija 1987./br. 1—2