JUS standardizacija

Opet, filozofija je prosta, zasnovana na osnovnoj koncepciji kontrole kvaliteta a to je da se proizvodi koji zadovoljavaju definisani kvalitet moraju: SVEOBUHVATNO PLANIRATI (RAZVIJA7TI) PROIZVESTI |I PRODATI.

Prema tome, propisom ili standardom ili bilo kojim zakonskim postupkom ne može se obezbediti da proizvođač izrađuje savršeno dobre proizvode na najekonomičniji način.

Obavezu rukovodstva nećemo obezbediti stavljajući to samo kao zahtev u standardu; nedostatak obaveze takođe ima posledice jer ona nije utvrđena.

Problem kvaliteta je u nas pre svega, problem prioriteta u rukovđenju.

Zahtev za obučavanjem -- obrazovanjem rukovodstva o kvalitetu je veoma značajan i mora biti više zastupljen

%

da bi svi koji su uključeni što više znali o procesu ovog posla.

Možda će izgledati nesmotreno ako se kaže da oni koji su uključeni u posao ne znaju sve što bi trebalo ca znaju o svakom procesu, uključujući i obezbeđenje kvaliteta; međutim, može se sa žalošću konstatovati da u velikom broju slučzjeva oni to ne znaju.

Primera radi treba reći da je svaki direktor u Japanu obrazovan iz oblasti kvaliteta (100 %), a u SAD tek svalci dvadeseti (5 %).

Tačan podatak za direktore (predsednike) u našoj privredi nemamo.

Mnogima izgleda čudno da tehniku sprovođenja kontrole kvaliteta, upravljanje i unapređenje u procasu rada i uopšte, obrazovanje za kvalitet namećemo rukovodstvu. Međutim, uvođenje najvišeg rukovodstva u poslove na obezbeđenju kvaliteta i njegovog stvaranja bi na taj način imalo mnogo veći značaj nego što ima u

Standardizacija 1987./br.5 — 6

mnogo većem broju poslova danas, kojima se rukovodstvo bavi i koji se obavljaju na ovom nivou, a iznad svega postojala bi siguma čvrsta odluka da se Icvalitet ostvari i da se usavršava i uvede u posao.

Definitivno treba shvatiti da kvalitet nije ništa posebno van rukovođenja i poslovanja.

Pogledajmo još jednom dijagram iz „„luranove trilogije” na slici 3 i zapitajmo se hoćemc li kontrolu kvaliteta na jednom ili drugom nivou i logččno: ODGOVARAJUĆE GUBITKE.

·.. ldobiti:... Cena (1) rokovi isporuke (2) kvalitet (3) su bili i ostali

osnovni faktori za plasman proizvoda. Pođe li se od toga onda će se videti da redosled ne

Kontrola na ovom nivou

... ili ovom nivou?

Slika 3

odgovara stvarnom stanju na tržištu.

Na svetskom tržištu zakoni tržišta deluju neumoljivo. Deluju i ir os odrećlenim zatvaranjima u regionalne i nacionalne grarice pojedinih zemalj:i.

Koliko je kvalitet šansa za plasrnan na tržištu nejbulje govore same činjenice.

a) Glavni izvozni „,aduti” industrije Z. Nemačke, u odnosu na uticaj na ukupan plasman na tržištu su:

kvalitet 31% cene 12% ostalo 1 % iskustvo 17% tehni-

čika supe-

riornost 12 % rokovi 16% servis: 11%

Zaključak je jasan, skoro tri puta je veći uticaj kvaliteta na plasman proizvoda u odnosu na cenu.