JUS standardizacija
Primera radi treba reći da zbog japanske konkurencije.
Švajcarska ima problema sa plasmanom satova na tržištu svoje zemlje. Zato, danas niko U svetu ne može da razmišlja o kvalitetu bez pomisli na Japan i revolucionarne protngne do kojih se došlo u oblasti kvaliteta poslednjih tridesetak godina. Njihova razmišljanja, kako često kažu, počinju od: ,,. , davne 1950. godine kada su Japanci u kontroli ivaliteta, slušali tehnike dr. Demiga, skupljali mudrosti prof. Jurana i sve to primenjivali u svom svakodnevnom proizvodnon: radu i poslovnom životu. Oni su čitali svaku knjigu koja se odnosi na kvalitet i slepo su verovali da mi, na Zapadu, primenjujemo sve to, jer pišemo, pričamo i teoretišemo o tome, U njihovom potpunom neznanju oni su primenili sve to u svom svakodnevnom poslovanju, sa rezultatima koje danas možemo videti. Oni nisu videli potrebu za
standardom za upravljanje kvalitetom, to je bio, za
njih, put u trci za poslom. To može biti inašputu trci za našim poslom.
Ako se istražuju osnovne razlike između nas, Istoka i Zapada videće se da smo se mi isključivo orijentisali na SISTEM. Pridajemo veliki značaj priručnicima, postupcima, ogranizaciji, sistemima — svi naši standardi imaju ovakve zahteve. Zahtev u svakom standardu je da se zadovolji potreba sa stanovišta ,,KVALITET”.
Japanci, koji ne znaju ništa bolje, primenjuju to znanje u procesu, skupljaju podatke iz procesa, obučavnju sve u preduzeću i ,,u suštini” i primenjuju timski rad što je veoma značajno.”9)
Dodajmo ovom citatu još nešto . .
Prilikom svog boravka u našoj zemlji. prof. Šiego Šingo je konstatovao da naši stručnjaci, sa kojima je razgovarao, raspolažu znanjem, ali da to nije vicleo pritmenjeno u praksi.
Ističući tri osnovne stvari na kojima je profesor Šingo insistirao:
— Kvalitet
— zalihe
— prazni hodovi
treba reći da je kod kvaliteta objašnjavao prednosti sistema ,ZERO DEFECT”"·a. Podsetimo se da je ovaj sistem nastao u SAD prilikom projekta proizvodnje raketa, primenjen je u Z. Nemačkoj sa relativnim uspehom, a punu afirmaciju je doživeo u industriji Japana*.
Zaključak u odnosu na svo napred navedeno jo jasan: Ovako brz tempo poboljšanja Ivaliteta svojih proizvoda Japanci su postigli zahvaljujući promeni shvatanja ,,u glavama ljudi” u pogledu kvaliteta.
·
Ovaj sistem je, preko nemačkog i japanskog iskustva, proučavan i kod nas pre ,,72-godine kvaliteta”,
Recimo sistem zavisi od ljudi koji ga sprovode.
Ni najbolji sistem na svetu ne garantuje da će proizvod biti dobar — to zavisi od čoveka — radnika koji ga sprovodi.
Prema istraživanjima kod nas: u proizvodnji, prema uticaju na kvalitot:
· radnici 42,5 % — tehnologija 20,5 % — alat 18,1 % — merni instrumenti 5,5 % — sirovina 5,5%
Sistem može da demotiviše radnika i da postana težak” za održavanje ako ljudi uvide da on nije neophodan — odnosno da treba motivisati radnika u suprotnom — da je on neophodan; a to zavisi od mnogo faktora.
Pomenimo samo neke: ekcnomski interes, „,stil” rukovođenja, način nadzora, znanje o rezultatima (obaveštenost), komunikacije itd.
Tako, poučeni ovim iskustvima moramo shvatiti da je dolazak do saznanja dug put (Zapadu je trebalo nekoliko godina), njegova primena je još mukotrpnija a uljuljkivanje u verovanju da mam ja sve jasno nije dovoljno.
Situacija u kcjoj se nmalazimo mo“a da nam postanu RAZGOVETNA i moraju se preduzeti konMrutne akcije.
4. AKCIJE U SVETU
a) Japan: Rezultati koji su postignuti u ovoj zemlji u oblasti kvaliteta nisu došli slučajno i bez detaljno osmišljenih alccija koje se odvijaju kroz tri osnovna programa:
— program masovnog obrazovanja za kvalitet,
— godišnji program poboljšanja kvaliteta,
— program odgovornosti višeg trukovocstva za upravljanje funkcijom kvaliteta.
Realizaciju ovih programa stimuliše, prati i kontroliše
sama japansica vlada.
b) Francuska: Kao što je poznato ova zemlja je jedna od najangažovanijih članica ISO-a (20 % francuskih nacionalnih standarda su prihvaćeni kao ISO standardi: 70 % materijalnih i stručnih potencijala AFNOR-a je angažovano za rad na međunarodnoj standardizaciji).
Prethodnih aodina u Francuskoj je zapažena značajna
· akcija na tumačenju i popularizaciji kvaliteta pod na-
zivom „,Gramatika kvaliteta”.
Danas, pod rukovodstvom AFNOR-a u okviru Ministarstva industrije odvija se program, možemo reći pokret, 3AO — Akreditovanje od strane AFNOR-a Sistoma za obezbeđenje lvaliteta u preduzeću.19)
Ukratko. smisao 3AQ je davanje punog ovlašćenja preduzeću zo uspostavljanje jednog od tri modela
Standardizacija 1987./br.5 — 6
397