JUS standardizacija
dnevni život industrije V. Britanije.
Međutim, poučeni iskustvom, stvorili su odgovarajuće
mehanizme za njihovu primenu uz tvrdnju da jedino
upornom borbom i permanentnim nadzorom možemo biti sigurni da će se postići uspeh.
Ostale zemlje:
— SSSR je doneo seriju standarda GOST 15467—79 —
„ „Kontrola kvaliteta u proizvodnji. Osnovni koncept. Termini i definicije”.
Ovi standardi propisuju jedinstvene zahteve za rad na
obezbeđlenju kvaliteta.
— Holandija: Prihvaćena je koncepcija standarda ISO 9000 — 9004 i sprovodi se u okviru Ministarstva za ekonomske poxs!ove u selctoru za politiku kvaliteta i standardizacije”!
Minoge druge zemlje su takođe razvile sopstvene sisteme
obezbeđenja kvaliteta u zavisnosti od uslovai utvrđene
nacionalne politike u ovoj oblasti.
5. ZAKLJUČAK
Kompleksnost obezbeđenja kvaliteta zahteva svestrano teorijsko i praktično rešavanje problema, za šta je potreban razvijen naučno-istraživački rad, sistem obrazovanja kadra i informacioni sistem u oblasti kvaliteta, što nije slučaj u sadašnjem trenutku. Naimo, naučno-istraživačkom radu u oblasti kvaliteta, osim u
pojedinačnim slučajevima, ne poklanja se dovoljno”
pažnja. U postojećem sistemu obrazovanja nije zastu-
ljeno celovito izučavanje kvaliteta i drugih disci-
plina značajnih za obzbeđenje kvaliteta. Informacioni sistem koji bi odgovarao potrebama obezbeđenja kvaliteta u SFRJ nije uspostavljen.
Polazeći od toga da se proizvod stvara u organizacijama
udruženog rada i da se one na inostranom tržištu
pojavljuju kao predstavnici cele društvene zajednice, to bi se u njima morala posvećivati posebna pažrija obezbeđenju kvaliteta.
Međutim, kakvo je stanje ilustruju podaci Saveznog
zavoda za statistiku. Na osnovu ankete obavljene 1984.
godine u 10.116 organizacija udruženog rada:
— kontrolu valiteta u bilo kom vidu ima 7 012 organizacija udruženog rada, što znači da 30,7 % anketiranih orgariizanija nema ıiikakvu;
— samo u 28,4 % organizacija kvalitet je regulisan samoupravnim sporazumom o udruživanju radnika, dok je statutom regulisan u 21,7 % organizacija, pravilnikom o sticanju i raspodeli dohotka u 39,1 % organizacija, a u 34,5 % organizacija je regulisan i posebnim opštim aktom:
— periodični izveštaj o Mvalitetu radi se u 43,8 % organizacija;
— samo u 28,9 % organizacija preduzimaju se korektivne mere u odnosu na lIcvalitet;
— srednjcročnim planom je obuhvaćeno i pitanje
kvaliteta u 23,7 % organizacija, a godišnjim u 43,3 % organizacija;
- izveštaj o kvalitetu razmatra se na stručnom kolegijumu u 42,4 % organizacija, na poslovnim organima u 34,1 % organizacija, na radničkom savetu u 36,1 % organizacija, a na zboru radnika u 22,4 % organizacija; — samo 16,8 % organizacija ima organizovanu delatnos standardizacije, pri čemu 7,9 % organizacija ima posebne službe standardizacije.! 5)
Radi obezbeđe:jja kvaliteta Sevezni zavod za standnrd · zaciju je u postupku sprovođonja sistema obaveznog atestiranja ovlastio među organizacijama udruženog rada i drugim samoupravnim organizacijama i zajednicama 69 organizacija za atestiranje proizvoda, a Savezni zavod za mere i dragocene metale 340 laboratorija za pregled određenih radnih etalona i merila i ispitivanje predmeta od dragocenih metala. Međutim, broj i struktura navedenih organizacija ne odgovaraju stvarnim potrebama.!5) | Određenu ulogu u obezbečienju kvaliteta proizvoda u SFRJ imaju i organi tržišne inspekcije i udruženja potrošača. Posledice sadašnjeg stanja obezbeđenja kvaliteta proizvoda u SFRJ su da se na domaćem iržištu pojavljuju proizvodi čiji kvalitet ne odgovara zahtevanom, ili da se u određenim slučajevima za ostvarenje zahtevanog kvaliteta proizvoda usled nedovoljnih tehničkih, organizacionih, informacionih i drugih mogućnosti iroše velika sredstva. Osim toga, trgovinski deficit, posebno sa industrijski vazvijsnim zemljama nastaje | usled toga što naša zemlja no nudi dovoljno proizvoda onog kvaliteta koji se na ovim tržištima traži.
Podaci govore:
-— u periodu | — VI 1986. godine vraćena je roba u iznosu od dinara 3.171.7256.985 i to sa klirinškog 'područja 1.803.338.583 dinara, a sa konvertibilnog 1,368,398.402 dinara, uglavnom zbog nezadovoljavajućeg kvaliteta.
— roba se vraća iz 39 zemalja i 1o: Austrija, Belgija, Bugarska, Čehoslovačka, Danska, DR Nemačka, Francuska, Grčka, MHolamclija, Italija, Mađarska, Monako, Poljska, Portugalija, SR Nemačka, SSSn, Švajcarska, Švedska, V. Britanija, Iran, Kipar, Alžir, Liberija, Egipat, Republika Zimbabve, Balhamska Ostrva, Kanada, SAD, Australija, Finska, Rumunija, Španija, Irak, Turska, Ujedinjeni Emirati i Gvatemala. '— vraćena roba se odnosi na fi3 robne grupe: prerada
aluminijuma, bakra, i ostalih obojenih metala, proizvodnja stakla, metalnog reprodukcionog materijala, mašina i uređaja, drumskih vozila, električnih mašina i uređaja, elektronskih i telekomunikacionih uređaja, kablova i provodnika, aparata za domaćinstvo, homijskih vlakana i plastičnih masa, sred-
Standardizacija 1987./br.5 -- 6
399