JUS standardizacija

stava za pranje i kozmetičicih proizvocla, nameštaja, tkanina, trikotažnog prediva i trikotažne konfekcije, kože, krzna i kožne obuće, konzorvi mesa, ribe, voća i povrća, alkoholnih pića i drugo, a što predstavlja 545 vrsta proizvoda. , — podaci daju pokazatelje dinarske vrednosti vraćene robe, pa iznos od dinara 3.171.736.985 predstavlja ” samo 0,3 % ukupne vredriosti izvezene robe. Međutim, mora se imati u vidu da je to iznos dat samo po ovom osnovu, a neevidentiranii gubici po osnovu datih bonifikacija i malograničnog prometa čine još oko 1,5 — 2 % od ukupne vrednosti. Ako se ovome doda i nedokazani deo iznosa po osnovu nižih cena robe u izvozu, zbog neocigovarajućeg kvaliteta gubi se 4 —5 % ukupni vrednosti našeg izvoza. Ovi podaci u vezi sa dinarskim vrednostima čine samo jedan aspekt gubitaka u izvozu. Međutim, s obzirom na veliki broj vrsta robe, zemalja koje vraćaju robu i broja organizacija proizvođača kojima se vraća roba, znatno se narušava ugled i poverenje u svetu u ounosu na kvalitet naše robe i time nam se zatvaraju vrata nekih tržišta. . Ako kvalitet čuva ugled firme, roba lošeg kvaliteta ruši ugled Jugoslavije u svetu. Radi realnijeg sagledavanja naše svakodnevne prakse i donošenja zaključaka po ovoj problematici treba imati u vidu sledeće. PIE Moramo reći i ovo: Organizacije udruženog rada u SFRJ su sposobne da proizvode visokokvalitetne proizvode. Naše proizvode prodajemo na svetskom tržištu pod markama najpoznatijih proizvođača (PHILIPS — frižideri, katodne cevi i dr.). Mieđutim, istovremeno, ogromne količine robe vraćaju se kao „nekvalitetna” roba. Ne postoje pouzdane i tačne informacije n tome u čemu su i u kojoj su fazi nastali nedostaci u pogledu kvaliteta. Treba znati da li je reč o robi sa nedostacima u proizvodnji, na primer: upotrebom neodgovarajućih materijala, lošom izradom, greškama u konstrukciji i sl. ili je reč o nedostacima odnosno oštećenjima nastalim pri manipulaciji, skladištenju ili prevozu. Razlog može biti i to što nisu obezbeđeni rezervni delovi, tehnička uputstva i stručni servis. Roba ne mora da bude sama po sebi nekvalitetna ali će kao takva biti vraćena ako nisu poštovani ugovoreni uslovi kvaliteta. Roba se može vratiti kao ,,nekvalitetna” i kada uslovi kvaliteta nisu ugovoreni ili su ugovoreni neprecizno, posebno ako kupac nije uspeo da snizi cenu zbog „nedostatka kvaliteta”. Tako, ugovara se isporuka robe „1 kvaliteta” ali u ugovoru nisu navedene karakteristike „lI kvaliteta” niti specifikacije, standardi i slično po čemu će se procenjivati aj ,,I kvalitet”. Isto tako, roba se može vratiti kao nekvalitetna ne zato

400

što sam proizvod nije kvalitetan, već zato što ima druge

nedostatke, na primer:

— kupac zahteva da datum proizvo.inje prehramberiog proizvoda bude čitljivo utisnut na limenki, a naš izvoznik isporuči kvalitetnu robu, ali datum proizvocdnje označi pečatom (često belim, razlivenim ili nečitljivim) na etiketi;

— etikete na bocama kisele vode, zbog lošeg lepka, odvajaju se od boca, pa u prometu nije poznat sadržaj bcce Što automatski elimiše proizvod sa tržišta;

— konditorski proizvodi, namenjeni tržištu arapskih zemalja, vraćeni su jer su podaci i deklaracije na omotu — ispisani arapskim jezikom i pismom — bili puni graška u upotrebi kako jezika tako i pisma.

U sva tri slučaja proizvodi su bili dobrog kvaliteta, ali je evidentirano da su vraćeni kao ,,nekvalitetni”., | Poljoprivredni proizvodi (voće, povrće, živina, divljač i dr.), kod kojih je bitno očuvanje kvaliteta do momenta isporuke i preuzimanja, zbog neadekvatnih uslova skladištenja i transporta do kupca stižu u stanju u kome za njega nisu prihvatiljivi. Sličan je slučaj sa isporukama žive stoke, koja se prevozi pretrpanim vagonima i kamionima, bez pratioca koji bi se u toku putovanja starao o njenoj ishrani i pojenju, često nedovoljno zaštićena od promene temperature i padavina. Isto tako, činjenica da mi postižemo veoma visok kvalitet za pojedine proizvode ali ne možemo da ga održimo konstantnim — proces proizvodnje ne držimo pod kontrolom, a to ne uliva poverenje kupca u sposobnosti naših proizvođača. Pri razmatranju problema vezanih z.i kvalitet često nam se nameću mnoga pitanja u obliku: gde smo mi kada je u pitanju kvalitet; šta je to što nas je tu dovelo; zašto neke proizvode izrađujemo lvalitetno a neke loše; šta znači kvalitet za SFR Jugoslaviju itd. Treba shvatiti da mi nemamo vremena da se pitamo: zašto je, gde je. Jednostavno konstatujemo — tako je i znamo šta je. Krajnje je vreme za odgovor na izazov koji se zove kvalitet. To je jedini pravi i ispravan put za izlaz iz teškoća u kojima se našla privreda naše zemlje. Ako ne damo odgvor na taj izazov danas, nećemo osigurati budućnost. Sigurno je da je prvi korak u sistematskom pristupu: stvaranje NACIONALNOG JUGOSLOVENSKOG PROGRAMA ZA KVALITET. Nacionalni program za kvalitet u rešavanju problema za obezbeđenje kvaliteta usmeravao bi napore na svim nivoima SFR Jugoslavije, podigao bi svest o potrebi obezbeđenja kvaliteta, o hitnosti rešavanja ovog problema i pojačao izgradnju tehničke i zakonske regulative neophodne za postizanje ciljeva kvaliteta.

Nacionalni program za kvalitet morao bi da obuhvata:

Standardizacija 1987./br. 5 — 6