JUS standardizacija
MOVE TELEMATSKE USLUGE
iztok Turdy, dipl. ing.
|. Uvod
ana je nastao na osnovi predavanja koje sam održao
aprila 198G. godine u Novoj Gorici, u okviru
uoslovenskog seminara ,,Informacijski standardi osnova u korišćenju informacione tehnologije.
'oja teleinformatike. Takođe objašnjavam nailazeći M, njegove funkcije, kao i funkcije i telematske · (odnosno teleusluge) u njegovom okrilju. sebnu pažnju posvećujoem integraciji govora u raspo200 sistemima komutacije, koja u pogledu integrapostavlja probleme čije je rešenje najviše doprinelo teleinformatike. poredim odnos izrneđu tehnologije i mogućno"Dova i LAN-ova, koji su od interesa za dalji oj, pri čemu navodim i generacijsku klasifikaciju A-Oova. kraju dajem i pregled CCITT preporuka, sa poseb1 osvrtom na seriju V, X, | i T. Ukratko dodirujem problem lokalnih računarskih mreža i standardizacije, u ovoj oblasti.
o
'iljevi teleinformatike
odnosno vizije razvoja teleinformafike kao nog područja telekomunikacija i računarstva aju sve oblasti počevši od trenuinih razvojnih O ataka, pa sve do smernica evolucije teleinformatilce i s im u vezi informacionog društva. Osnovni deo razmišljanja o budućim telekomunikacionim mrežama -ini nailazeći ISDN (engl. Integrated Services Digital 20Ork) ili Digitalna mreža sa integrisanim službama. 200 je digitalna mreža, namenjena za prenos informacija između dve ili više tačaka u istom formatu, bez oDrira na izvornu prirodu podataka (govor, podaci, :st ili slike).
DM bi nastala kao nadgradnja sa udruživanjem svih dosadašnjih posebnih mreža (telefonske i telegrafske 'eže, |avne mreže za prenos podataka, različite funkIne mreže), a zajedno sa implementacijom novih
za sada samo planiranih usluga. nleva mreža će pružati čitav niz novih funkcija. Neke 7 njih, zbog kompleksnosti problematike koju r.olcriju, nazivamo posebnom rečju — telematsice usluge. Funkcije u okvidu ISDN namenje MWorisnicima na-
Ke o CO A UML
444
- članku prvo dajem opis opštih ciljeva, odnosno vizije
zivaju se stoga teleuslugama.
Pri specifikaciji telematskih usluga (i +teleusluga) oslanjamo se ma referentni model otvorenih sistema povezivanja, koji nam nudi siruleuiran pregled motc”a komuniciranja, između dva ili više korisnika. Za pružanje usluge nam je potrebna linija bez grešaka, tako da u tom slučaju govorimo o višim nivoima referentnog modela OSI.
Pomenimo još i dugoročnu perspektivu: širokopojasni ISDN, putem koga ćemo moći da prenosimo i obične TV kanale i Hi-Fi radio signale. Na taj način bi širokopojasni ISDN postao nadgradnja kablovske televizije, odnosno sadašnjeg difuznog prenosa (engl. broadcasting). .
3. Odnos PBX/LAN
Usled velikih ulaganja, koja su potrebna za realizaciju javne ISDN mreže, a s tim u vezi zbog njegove dugotrajne i postepene izgradnje, područje ISDN će se najpre i najintenzivnije razvijati na takozvanom zasebnom području.
ZDog toga je za dalji razvoj posebno zanimljiv odnos izmađu tehnologije i mogućnosti PBX telefonske centrale za korisnike, i LAN (lokalne računarske mirež&). Dosta dugo su se predstavnici „računarskog tabora” sa jedne, i predstavnici „komunikacionog tabora” sa druge strane međusobom prepirali i zagovarali svoje rešenje kao najbolje na području budućih komunikacija: prvi lokalne računarske mreže, a drugi PBX centrale.
Lokalne račimarske mreže pružaju mogučnost prenosa podataka veli!:im brzinama, mada je raspoloživost mrsže, gledano sa strane pojedinog korisnika, cbinuio srazmerna sa brojem istovremeno priključenih korisnika. Zbog toga je LAN prilagoćlen za prenos i komutaciju podataka, tako da teško izvršava opsežan prenos govora. Na drugoj strani opet, na raspoloživost kanala, koje korisnik uspostavlja kroz PBX, broj drugih korisnika koji istovremeno koriste uslugu nema uticaja. Zbog toga je PBX veoma prilagođen govoru, a manje prenosu podataka, jer takav prenos zbog svoje sporosti traje dugo. Analogni PBX su starije tehnologije, sem toga imaju i veoma slabe karakteristike prenosa, koje sa svoje strane ograničavaju prenos podataka, što se u
Staridardizacija 1987./br.5 — 6