JUS standardizacija

priličnoj meri popravlja u slučaju digitalnih PBX-ova.

Zbog duge tradicije i sve bržeg razvoja tehnologije

·'moguće je sačiniti sledeću generacijsku klasifikaciju

PBX-ova, počev od manualnih i elektromehaničkih

sistema prve generacije, do budućih meblokirajućih

distribuiranih sistema četvrte generacije, koji će integrisati tehnologiju LAN-ova i PBX-ova:

T. prvu generaciju PBX-ova predstavljaju manuelni i elektromehanič'i sistemi u analognoj tehnologiji, koji isključivo |održavajui prenos govora.

2. drugu generaciju predstavljaju distribuirani računarski vođeni sistemi (najčešće u potpuno digitalnoj tehnologiji), koji imaju samo ograničenu mogućnost prenosa podataka kao dodatak prenosu govora.

3. treću generaciju PBX- predstavljau neblokirajuć: sistemi, koji predstavljaju takve sisteme, koji već u osnovi imaju mogućnost prenosa i komutacije govora i podataka i mogućnost pronosa svih saobraćajnih opterećenja sa svih priključaka istovremsno.

4. četvrtu generaciju PBX-ova predstavljaju sistemi koji udružuju prednosti LAN-ova |prilagoćlenost brzom prnnosu) i PBX-ova treće genoracije {manja osetljivost na saobraćaj, ugračena mogućnost efikasnog prenosa govora i dr.).

Sistemi četvrte generacije integrišu tehnologiju PB X-ova

i LAN-ova najčešće tako da, LAN predtsavlja elemenat

za povezivanje PBX-ova, a PBX predstavlja server.

Četvrta generacija „pBX-ova nudi osnovu za razvoj

ISPBX (engl, „ISDN „PBX" odnosno „,Integrated

Services PBX”), koji će nuditi integrisane usluga na

bazi odgovarajućih standarda, U periodu koji je pred

nama videćemo šta zapravo znači reč intagracija u tom

konceptu, odnosno koji standardi će biti prihvaćeni i

kakve tek treba da očekujemo.

Podatke u širem smislu, možemo podloliti u četiri kara-

kteristična oblika:

— Podaci (u užem smislu) imaju veoma struktuiranu prirodu i organizovani su u obliku datoteka, zapisa i polja, pa su kao takvi veoma pogodni za organizovanje u obliku baza podataka i obradu. Zavisno od kategorije razlikujemo naučne i poslovne podatke;

— Tekstovi imaju manje strultuiranu prirodu od gore pomenutih podataka. Osnovne jedinice pri uređivanju i obradi teksta su reči, pasusi, odoljci, stranice i dokumenti. Mada su mogućnosti automatske ol: rade tekstova (bez korisnikove ili operatorove prisuinosti) znatno manje nego kod podataka u užem smislu.

— Slike, odnosno grafika imaju još manju struktuiranost. Osnovna jodinica je sama ta stranica. Količina informicije pri prenosu slike pri koliko-toliko prihvatljivoj rezoluciji znatno rastao.

— Govor jr. najznačajniji oblik podataka u širem smislu, i još dugo će zauzimati više od 90 % saobraćajnih kapaciteta PBX-a. U načelu, on noma nikakvu fizički” uočljivu strukturu, tako da pri njegovom

Standardizacija 1987./br.5 -– 6

usklaclištavanju na fizičke magnetne medijume možemo korisno upotrebiti samo zapis u obliku dadoteke. U svakom od navedenih oblika podataka su, u pogledu struktuiranja važne siccleće karakteristike: — količina (opasnost da dode do ,,eksplozije porat:ka” prilikom određenih vrsta obrada), — naglost prenosa, — osnovne operacije koje su moguće nad njima. Šematski prikaz Wklasifikacije podataka prikazan je na slici, pri čemu su komunikacije prikazane kao ,,lepak” u sredini. Oproma koja se nalazi unutar crtkanog okvira može da koristi komunikacioni podsistem, dok oprema van okvira tu mogućnost nema. Prilikom komuniciranja možemo pojedine oblike podataka kombinovati. Videokonferencija, na primer, zahteva simultani prenos govora i slike. Na slici je kao sredina između područja prikazana i oprema za tako kombinovan simultani prenos različitih oblika podataka. i Integrisani pronos svih vrsta podataka, odnosno integracija usluga znači da mreža za prenos ne zna, i ne sme znati, o kakvom obliku podataka i usluga se radi, već mora pružiti mogućnost ,,transparentnog prenosa” date informacije u obliku povorke bitova.

5. Strulciura sistema sa integracijom govora i podataka

U smislu određivanja značaja podataka u prethodnoj tački, potreban nam je komutacioni sistem za efilkasan prenos svih oblika podataka na što je moguće ujednaČeniji način |lintogrisan način). Njegova struktura bi bila takva da:

— ima mogwućnost komutacije zasnovane na potpuno digitalnom prenosu podataka,

— ima neblokirajuću arhitekturu,

— ujedinjuje prednost LAN-ova (prilagođenost brzom prenosu podataka), PBX-ova (mala osetljivost na saobraćaj, ugrađona mogućnost efikasnog prenosa govora i sl.), a s tim u vezi i:

— rnogućnost operacija na nivou mreže,

— mogućnost kasnijeg proširenja na široko pojasni prenos podataka.

6. Terminali

Za realizovanje pojedinih telematskih usluga i različitih funiccija, a s tim u vezi i uobličavanje podataka, koristimo veoma različitu terminalnu opremu, od „dobrog starog” telofona, do posebnih specijalnih uređaja za sasvim odrečćlene mamene. Pogledajmo dva opšta tipa terminala koja po predvidanju treba da budu najrašireniji. To su: |

— digitalni telefon,

-- radna stanica.

„-_____ ______ _______ _.. ___---—_—-— -–——_— —-—.. —— – —-— o —>–—·4To—__—z—-