JUS standardizacija

D. Multipieksiranje

(N—1)—veze ss mogu pridružiti (N)—vezama na tri nači-

na:

— jedna {(N—1)—veza — jedna (N)—veza,

— više (N)—veza — jedna (N—1)—veza, (multipleksiranje)

— više (N—1)—veza — jedna (N)—veza [deljenje=pliting).

Prednosti multipleksiranja:

— veće iskorišćenje (N—1)—veza,

— mogućnost uspostavljanja više {N)—veza kad je jedna IN—1)—veza uspostavljena.

Prednosti deljenja:

— veća pouzdanost u poređenju sa korišćenjem samo jedne (N—1)—veze,

— obezbeđenje potrebnog kvaliteta korišćenjem više (N—1)—veza

— smanjenje cengs korišćenjem više (N—1)—veza sa manjom cenom i manjim kvalitetom od potrebnog.

Problemi multipleksiranja:

— potrebna funkcija identifikacije (N)—veza za svaku (N)—jedinicu podataka da ne bi došlo do mešanja jedinica podataka od više multipleksiranih veza.

— potrebna funkcija kontrole toka za svaku (N)—vezu

— potrebna funkcija respodele kad (N—1)—sloj treba da opsluži više (N)—veza u fazi.slanja podataka.

Problemi deljsnja:

— opfimizacija korišćenja više (N--1)—veza

sdiriiee podataka protoko!a ns stižu u istom redoslo-

_E. Prenos padataka

Razlikujemo sledeće tipove prenosa podataka:

— uobičajen prenos podataka između uspostavljanja i raskidanja Veze,

— ubrzan prenos podataka i

— prsnos podataka u toku uspostavljanja i raskidanja veza. Usled ograničenih memorijskih kapaciteta realnih siste-

ma i različitin brzina obrade obavezna je kontrola toka

koja se realizuje na dva načina:

— kontrola toka između entiteta istog sloja reguliše brzinu razmene (N)—jeadinica podataka i

— kontrola toka (N)—međuspoja koja reguliše brzinu razmene (N)—Jedinica podataka i

— kontrola toka (N)-međuspoja koja reguiše brzinu razmene jedinice podataka po (N)—međuspoju između (N + 1)—entiteta i (N) entiteta.

Jedinice podataka različitih slojeva mogu biti različite

dužine, pa preslikavanje jedinica podataka različitih tipo-

va nije uvek tipa 1 : 1. Razlikujemo sledeće tipove pre-

slikavanja;

— Segmentiranje, tj. preslikavanje jedne (N)—uslužne jedinice podataka u više (N)—jedinica podataka proto-

568

kola ili presiikavanje jedne (N)—jedinice podataka protokola u više (N—1)—uslužnih jedinica podataka.

— Blokiranje ja udruživanje više {N)—uslužnih jedinica podataka sa koniroinom informacijom u (N)—jedinicu podataka protokola.

— Konkatenacija je udruživanje više (N)—jedinica podataka protokola u jednu (N—1)—uslužnu jednicu podataka. Uređivanje je funkcija koja menja redosled podataka na

jednom sloju u odnosu na redosled niihovog prenošenja

kroz prethodni sloj.

F. Zaštita od grešaka

Na svim slojevima postoji mogućnost pojave grešaka. Greškom se smatra gubljenje, dupliranje ili mešanje jedinica podataka protokcla.

(N)—sloj poseduje mehanizme za otkrivanje grešaka i izveštavanje korisnika veze. Ako ne postoji mogućnost otklanjanja grešaka, veza se resetuje (postavlja u prethodno definisano stanje). Pri resetovanju je moguć prenos određene količine korisničkih podataka.

G. Usmgravanje

Kada nije moguća direktna komunikacija (N)—entitata, ostavlja preko niza (N)—entiteta.

ernici se momu bira! ecn!c! Sg TIOGU Difadt:

galizacija otvorenog opge-

Jedan od ciljeva OS! masesia je

e a nizom upravliačkih funkcija. Pri

rativrniog SiStemia

[toy

<

tome se koriste sledeća pravili

1. Dozvoljen je proizvoljari stepen centralizacije upravljačkih funkcija. Za siožene upravljačke funkcije se definišu posebni upavljački entiteti. IJ tom slučaju se Dri povezivanji! otvorenih sistema povezuju upravo njihovi upravljački entiteti.

2. Upravljanje sistemom je upravijanje OSI resursima u svim slojevima OS! arhitektura. Posebni upravljački arititeti obezbeđuju sledeće funkcije:

a) upravljanja aktivjraniem/ dezaktiviranjem, tj:

— aktiviranje, održavanje i dezaktiviranje raspodeljenih OSI resursa

— punjenje programa

— uspostavljanje/ održavanje/raskidanje veza upravljačkih entiteta

— inicijalizacija/modifikacija parametara otvorenih sisTe-

između

ma.

b) nadzor koji obuhvata:

— status izveštavanja ili status izmena — statističke izveštaje.

Standardizacija 1987./br. 11—12