JUS standardizacija

druge zemlje koje nisu članice SEV, a u njemu se poštuju principi koje su usvojile i druge međunarodne organizacije za

atestiranje, realno je očekivati da će učestvovanje u ovom sistemu biti referenca za uključivanje i u druge međunarodne

sisteme atestiranja, posebno imajući u vidu pravce sporazumevanja između EEZ i SEV.

U sistemu SEPROSEV Savezni zavod za standardizaciju obavlja funkciju nadležnog organa koji obezbeđuje sprovođenje

Konvencije u SFRJ.

Sistemom SEPROSEV će biti obuhvaćeni svi proizvodi za čije atestiranje postoji uzajamni interes, a takođe saglasnost

proizvođača i ispiinin laboratorija za učestvovanje u Sistemu. Nomenklatura proizvoda koji će se atestirati u sistemu

SEPROSEV utvrđivaće se svake godine na predlog zainteresovanih zemalja, pri čemu će se dogovarati i o normativno-teh-

ničkoj osnovi za atestiranje (standardi SEV, drugi međunarodni standardi ili nacionalni standardi). Izrađena je nomenkla-

tura proizvoda za 1989—1990. godinu, za koju je SFRJ predložila delove i opremu motornih vozila i električne aparate za domaćinstvo. U toku je ovlašćivanje laboratorija za ispitivanje električnih aparata Za domaćinstvo.

Sa zemljama evropskih ekonomskih grupacija, na području atestiranja i međusobnog priznavanja rezultata ispitivanja, us-

postavljena je saradnja i u okviru Međunarodne elektrotehničke komisije (IEC).

U okviru IEC-a funkcionišu danas dva definisana sistema atestiranja, i to: IEC sistem ocanjivanja kvaliteta elektronskin

sastavnih delova (!ECO Sistem) i IEC šema za priznavanje rezultata ispitivanja po standardima za bezbednost električne

opreme (IECEE—CB Šema) , u kojima učestvuju, pored zemalja članica EEZi EFTA, nekih zemalja SEV, kao što su Mađarska, ĆCehoslovačka, DR Nemačka, SSSR — i druge industrijski razvijene zemlje, kao što su: SAD, Japan, Kanada, Australija, Kina itd.

Imajući u vidu zahteve vodećih jugoslovenskih proizvođača, izvoznika i uvoznika, Savezni zavod za standardizaciju se

učlanio u ova dva sistema i pristupio njihovom sprovođenju u SFRJ.

Sprovođenjem ovih sistema u SFRJ, postiže se sledeće:

— ispitivanje proizvoda obuhvaćenih ovim sistemom vrši se u zemlji (samo jednom, bez obzira na broj zemalja u koje se izvozi), a vrše ga domaće organizacije koje su međusobno priznate za takva ispitivanja;

— nadzor nad sprovođenjem ovih sistema, ne vrši se iz inostranstva, nego ga sprovodi Savezni zavod za standardizaciju;

— proizvođači, učesnici u sistemu, dobijaju status „ovlašćenih proizvođača” u međunarodnom prometu;

— jsporučlocima proizvoda atestiranih u okviru ovih sistema, otvara se bez diskriminacije pristup na tržišta zemalja članica, s obzirom da proizvodi ispunjavaju zahteve harmonizovanih standarda i da su sva ispitivanja izvršena prema postupcima utvrđenim zajedničkim (međunarodnim) pravilima.

Što sa iiče korišćenja mogućnosti saradnje sa EFTA, Savezni zavod za standardiazciju će izvršiti predradnje u svojoj nad-

ležnosti, za pristupanja šemi za međusobno priznavanje ispitivanja traktora i poljoprivrednih mašina. U te predradnje spa-

daju donošenje nedostajućih standarda i propisa koji utvrđuju uslove u odnosu na bezbednost u radu i u saobraćaju traktora, kao | njinove e-gonometrijske karakteristike. Sledeći bitan preduslov je osposobljavanje laboratorije za ispitivanje traktora, prihvarljive za učestvovanje u šemi EFTA.

Postojanje jedne ili više priznatih laboratorija u našoj zemlji, omogućilo bi i priznavanje našeg atesta u zemljama EEZ, po-

što su zahtevi u odnosu na navedene karakteristike traktora predmet | Direktiva Saveta EEZ. -

4. POTREBNI USLOVI ZA SPROVOĐENJE AKTIVNOSTI NA UNAPREĐIVANJU SARADNJE SA EVROPSKIM EKONOMSKIMI GRUPACIJAMA |I EFEKTI KOJI SE OCEKUJU

Odmah treba naglasiti da će usaglašavanje naših standarda i tehničkih propisa, sa zahtevima evropskih ekonomskih gru-

pacija, biti moguće i da će dati željene rezultate samo uz ostvarivanje određenih preduslova, a to su:

a. da se izvrši kadrovsko | tehničko osposobljavanje Saveznog zavoda za standardizaciju za ažurno uključivanje u savremeni sistem evropske standardizacije. U vezi sa ovim, izrađen je Program razvoja i modernizacije SZS-a, koji je razmiotren i prihvaćen na 297. sednici SIV-a, održanoj 18. avgusta 1986. godine (tačka 17 dnevnog reda). Operacionalizacija tog programa data je kroz Dinamiku izvršavanja, koja utvrđuje broj i vrstu dokume nata koje će Zavod doneu do 1993. godine;

b. da donošenje adekvatnin jugoslovenskih standarda i tehničkih propisa bude blagovremeno, odnosno istovr emeno sa donošenjem evropskih standarda, i propisa, pošto će u protivnom kvalitet domaćih proizvoda sa zakašnjenjem biti usklađivan sa evropskim zahtevima. U uslovima brzog razvoja tehnologije, ovo može i da eliminiše efekte usaglašavanja; Ovaj uslov može se ostvariti samo ukoliko je određen status Saveznog zavoda za standardizaciju, u evropskim organizacijama za standardizaciju CEN i CENELEC.

. da radne organizacije proizvođača koje izvoze ili nameravaju da izvoze na tržišta evropskih ekonomskih grupacija, budu u mogućnosti da ulože sredstva u podizanje kvaliteta, odnosno usaglašavanje svojih proizvoda sa zahtevima tržišta EEZ nakon 1992. godine;

d. da se u našoj zemlji predvidi i ostvari moderan i efikasan sistem dokazivanja saobraznosti proizvoda sa propisanim

odnosno standardizovanim zahtevima (atestiranje), koji će biti kompatibilan sa međunarodnim i evropskim sistemima i kao takav će od njih biti priznat. ; \

Ovaj uslov se miože ostvariti donošeniem pravila atestiranja koja će biti u skladu sa međunarodnim i evropskim pravilima (ovaj zadatak se već izvršava u Saveznom zavodu za standardizaciju) i modernizovanjem našin najeminentinijih la-

Standardizacija 1989./br. 1 — 6